Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

POBOLJŠANI USLOVI POSLOVANJA U SRBIJI


Poboljšani su uslovi poslovanja u Srbiji, a posebno u oblastima inspekcijskog nadzora i izdavanja građevinskih dozvola, pokazuje godišnja anketa 1.000 preduzeća USAID-ovog Projekta za bolje uslove poslovanja (USAID BEP), koja je predstavljena danas u Privrednoj komori Srbije.



Predsednik PKS Marko Čadež ocenio je da je USAID BEP anketa veoma važna za srpsku privredu i da je napravljeno dosta pomaka, posebno u oblasti građevinskih dozvola. Vidljiv je napredak i u oblasti spoljno-trgovinskih i carinskih procedura, uvedene su digitalne platforme za privrednike, ukida se papirologija, dodao je Čadež.
Ističe da je anketa 1.000 preduzeća važan izvor informacija za PKS i priručnik za buduće planove i programe komore.
Istraživanje je, po rečima Čadeža, utoliko značajnije, jer je sprovedeno u direktnim kontaktima sa privredom. Predsednik PKS je ukazao da privreda očekuje smanjenje sive ekonomije, parafisklanih i drugih nameta, nastavak digitalizacije, unapređenje dostupnosti izvora finansiranja i unapređenje procedura javnih nabavki.
Vlada ima sluha za sugestije privrede, rekao je Čadež i dodao da je 65 odsto predloga privrede prihvaćeno u Nacrtu zakona o privrednim društvima.
Anketu za 2017. godinu sproveo je Ipsos Strategic Marketing između 24. juna i 8. avgusta 2017, a obuhvaćen je reprezentativni uzorak od 1.035 registrovanih privrednih subjekata i preduzetnika koji posluju u Srbiji i zapošljavaju najmanje troje radnika.
 
Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović rekla je da postoji pozitivan trend i da je Srbija u svim analiziranim oblastima napredovala u proteklih sedam godina, otkada se  anketa sprovodi. Mihajlović navodi da su uslovi za otvaranje preduzeća i povećanje zaposlenosti takođe poboljšani.
 
„U narednom periodu treba da budemo efikasniji u oblasti katastra, da vidimo kako da rešavamo pitanja parafiskalnih nameta“, rekla je ona i ukazala da treba posebno poboljšati uslove finansiranja za sektor malih i srednjih preduzeća, a posebno u onim čiji su vlasnici žene.

Prema njenim rečima, na osnovu ankete se vidi da Srbija može da napravi rezultate i tamo gde se mislilo da je to teško - u oblasti građevinskih dozvola gde su uvedene elektronske dozvole. Ističe da se uvodi i e-katastar, elektronska uprava u drugim oblastima.
Ambasador SAD Kajl Skat je rekao da je USAID sedam godina ukazivao i predlagao šta treba da se radi i pitao preduzetnike šta im treba i koji su problemi.

Skat navodi da je taj metod pokazao rezultate i konstatovao znatan progres u Srbiji u prethodnih sedam godina.

„Postoji optimizam u vašim preduzećima po pitanju budućeg zapošljavanja i očekivanja većeg profita. Prepreke su manje nego pre sedam godina u mnogim oblastima. Postoji još problema koje treba da rešimo - finansiranje, poreska administracija i drugo“, dodao je ambasador.

Podsetio je da se program USAID-BEP završava i izrazio očekivanje da će Srbija preuzeti tu metodologiju. „Partnerstvo je dalo svoje rezultate“, poručio je Skat.

U proteklih sedam godina zabeležena su primetna poboljšanja i u segmentu percepcije korupcije, a privreda danas troši manje vremena i novca na razne procedure. Ti pomaci su omogućili stalno povećanje prihoda, neto dobiti i broja zaposlenih, a uočljiv je i veći optimizam privrednika.

Inspekcijski nadzor se u anketi 2017. smatra najmanjom preprekom za poslovanje pošto tek 17 odsto ispitanika smatra da inspekcijski nadzor na njih negativno utiče.  U poređenju sa prošlom godinom, došlo je i do značajnog pada broja privrednika koji inspektore vide kao korumpirane ili „zlonamerne“.

Porez na dodatu vrednost (PDV), upravljanje naplatom poreza i sudski postupci, koje je do sada negativno ocenjivalo više od 50 odsto ispitanika, u 2017. su po prvi put zabeležili manje od polovine negativnih stavova.
Direktorka USAID BEP Dragana Stanojević je predstavila rezultate ankete.
Preporučuje se da se obezbedi strateško planiranje, kontinuiran javni dijalog i doslednost u sprovođenju reformi, jačanje kapaciteta javne uprave koja treba da prati i analizira sprovođenje reformi. Zatim da se nastavi jačanje transparentnosti i predvidljivosti poslovnog okruženja, smanji arbitrarnost u odlučivanju državnih organa i ujednači praksu daljim razvojem elektronske uprave.
Savetuje se i da se poveća efikasnost izvršnog postupka i smanjenje administrativna opterećenja, povećanje znanje privrednika na temu upravljanja finansijama.