KORPORATIVNO UPRAVLJANJE


Osnovni princip akcionarstva je da akcionari upravljaju akcionarskim društvom srazmerno uloženom kapitalu, tako što će kao vlasnici kapitala birati i kontrolisati rad menadžmenta. (Kod nas  je još uvek obrnuto, menadžment preko insajderskih informacija i punomoćnika upravlja akcionarima, naročito kada su akcije razuđene, odnosno, ima veliki broj malih akcionara koji i ne znaju svoja prava ili su istovremeno zaposleni pa nisu u stanju da razgraniče svoja prava iz rada i vlasnička prava.

Ministarstvo za privredi i privatizaciju, Komisija za hartije od vrednosti, Poslovno udruženje berzanskih posrednika i Beogradska berza izdali su više puta preko sredstava informisanja saopštenja u kojima upoznaju akcionare sa njihovim pravima, i pritom podržavaju formiranje klubova ili udruženja akcionara, ali i jednovremeno priznaju (samim činom izdavanja saopštenja) da ova materija nije dovoljno i jednoznačno razrađena u postojećim zakonima.

Stoga mi iz centra iznosimo naš stav:

  • Donošenjem Zakona o privrednim društvima i jasnim regulisanjem korporativnog upravljanja kao i pravima i zaštitom malih akcionara, izbegli bi se u praksi problemi i sukobi koji često dovode i do afera, koje ne doprinose razvoju akcionarstva.

Pokušaj da se ovo pitanje koliko toliko uredi napravljen je u novom Zakonu o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata («Sl. list SRJ» br. 65/2002, sa primenom od 1.10.2003.g.) i to u članu 66, ali ponovo tako da će, izvesno je, stvoriti niz zabuna i proizvoljnih tumačenja.

Očekivanja zakonodavca da će praksa doprineti rešavanju ovog problema uzaludna su, prosto i zbog toga što ima primera u praksi da se krše osnovna prava akcionara a društvo uspešno posluje, kao i primera da se prava akcionara poštuju, ali društvo propada.

Stoga je, uvereni smo, prisustvo strateškog partnera ,odnosno, većinskog vlasnika u periodu tranzicije (dok nam iz glave ne izađe samoupravljanje) verovatno pragmatičan put u akcionarstvo, preko privatizacije, na način i po postupku predviđen Zakonom o privatizaciji. To, naravno, ne znači nepoštovanje prava malih akcionara, već naprotiv,  na zaštitu malih akcionara treba staviti akcenat.

Naš je predlog da se u budućoj regulativi obezbedi obaveza većinskog vlasnika da otkupi akcije od svakog malog akcionara čija su prava narušena, na zahtev tog akcionara, i to po poslednjoj ceni ostvarenoj na berzi, a ukoliko nije bilo kotacije po ceni koja mu obezbeđuje novčanu naknadu (minulog rada) u iznosu koji je bio etalon za besplatno sticanje akcija. Ovakvo pravilo bi važilo samo za prvu prodaju akcija stečenih po osnovu upisa, odnosno, besplatne podele i stečenih po Zakonu o platama iz 1991. godine.

Za sve druge akcije koje se budu sticale voljom akcionara na berzi treba da važe pravila o zaštiti investitora iz uporednog prava zemalja sa razvijenom tradicijom akcionarstva.

Ne bi bilo na odmet podsetiti se rešenja iz Trgovačkog zakona za Kraljevinu Jugoslaviju iz 1937. godine, koji doduše nije proveren u praksi.


Centar za edukaciju i upravljanje projektima

Info

Projekti Privredne komore Beograda

EU programi