Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

PREDSEDAVANJE EVROPSKOM UNIJOM

 


MAĐARSKA - 1.1.2011.

Od 1. januara  2011. godine Mađarska počinje sa polugodišnjim predsedavanjem Evropske unije koje će trajati do 30. juna naredne godine. Glavni prioriteti predsedavanja biće:

  1. Poboljšanje evropske privrede
  2. Preispitivanje EU budžeta
  3. Reforma evropskih politika
  4. Politika proširenja
  5. Politika voda
  6. Socijalna politika i vladavina prava

U tom smislu zadatak mađarskog predsedavanja je predstvaljanje Strategije EU 2020 kao i novi program konkurentnosti EU, koji ima za cilj promovisanje održivog razvoja, zaposlenosti, inovacija i konkurentnosti, borba sa klimatskim promenama, povećanje energetske sigurnosti i dr. Što se tiče politike proširenja očekuje se da će se u toku Mađarskog predsedavanja okončati pregovori sa Hrvatskom, a da će Mađarska insistirati na daljem proširenju Unije, kao i Poljska koja će predsedavati u drugoj polovini godine. Pristupanje Hrvatske EU biće pozitivan signal za sve države Zapadnog Balkana, posebno za Srbiju koja očekuje intenzivniji proces pregovaranja pristupa o članstvu, odnosno ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju od svih 27 zemalja članica. Takođe, očekuje se usvajanje Dunavske strategije što će doprineti punom iskorišćenju potencijala ove međunarodne reke. Nedavna poseta mađarskog premijera Viktora Orbana signalizira punu podršku Mađarske Srbiji na putu evropskih integracija.

ŠVEDSKA - 1.7.2009.

Švedska je, od 1. jula 2009.godine, preuzela od Češke Republike šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom. Švedska počinje predsedavanje sa novim sazivom Evropskog parlamenta, koji je konstituisan nakon izbora u junu mesecu, dok se na jesen očekuje i formiranje novog saziva Evropske komisije.
Prioriteti švedskog predsedavanja EU:

  1. Institucionalne reforme EU;
  2. Proces širenja EU;
  3. Klimatske promene ;
  4. Strategija za region Baltičkog mora.

Švedski ambasador u Srbiji, Nil Kristen Bringeus izjavio je da će, tokom narednih šest meseci, biti usvojen Lisabonski sporazum od koga zavisi dalja reforma evropskih institucija.
Švedska je najavila i podršku pridruživanju zapadnog Balkana EU i viznoj liberalizaciji za zemlje tog regiona.

ČEŠKA REPUBLIKA - 1.1.2009.

Od 01. januara 2009.godine Češka Republika preuzela je od Francuske šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom pod sloganom " Evropa bez granica ", sa izmenjenim prioritetima – globalnom ekonomskom krizom umesto integracija zapadnog Balkana. Češka, prema rečima šefa diplomatije Karela Švarcenberga ne odustaje od tog ključnog spoljnopolitičkog prioriteta, ali sa skromnijim ciljem –da se procesi integracija ne zaustave.
Premijer Mirek Topolanek predstavio je prioritete predsedavanja svoje zemlje EU, čija tri glavna stuba čine tri E.
Prvo " E " je ENERGETIKA, gde joj je zahvaljujući naporima i umeću Francuske skinuto glavno breme – dogovor o energetsko -
klimatskom paketu EU i ograničavanje emisija ugljen - dioksida do 2020.godine.
Drugo " E " je EKONOMIJA, što se sticajem okolnosti pretvorilo u glavni prioritet, zbog svetske ekonomske krize.
Treće " E " je EVROPA U SVETU, gde je Češka zamišljala da počne zvanično novi projekat iz radionice Poljske i Švedske – Istočno partnerstvo, a kao ključni prioritet da ubrza i napravi osetan pomak u integracijama zapadnog Balkana.
Kada je u pitanju Srbija, Švanerberg, zagovornik hitnog otpočinjanja tesne privredne saradnje Brisela sa Beogradom i primene potpisanih sporazuma, priznao je da se bez Ratka Mladića u Hagu  ne može slomiti otpor Holandije daljem pridruživanju Beograda.
Prioritet je i dalji pomak u liberalizaciji viznog režima i stavljanje Srbije na " belu šengensku listu".

FRANCUSKA - 1.7.2008.

Predsedavanje Savetom šefova država ili vlada Evropske unije od 01. jula 2008.preuzela je Francuska. Među prioritetima Francuskog predsedavanja ne nalazi se Zapadni Balkan , kao što je to bio slučaj dok je Slovenija predsedavala EU. Francuski ambasador u Beogradu Žan Fransoa Teral izjavio je da će Francuska tokom predsedavanja nastojati da ubrza proces približavanja Srbije EU i da će " kontinuitet i ubrzanje " biti glavno obeležje politike koju će voditi Francuska prema integracijama Srbije u EU. Naglasio je da je Srbija zemlja koja ima najveći potencijal i značaj u regionu i integracija Srbije u EU omogućiće stabilizaciju u regionu. Za uspešnost i ubrzanje tog procesa velika je odgovornost na vladi i parlamentu Srbije , koji moraju nastaviti sa usvajanjem zakona , kako bi ih prilagodili pravnim normama EU kao i na ostvarivanju pune saradnje sa Haškim sudom. Za potpunu liberalizaciju viznog režima potrebno je ispuniti niz uslova kao što su : bezbedni pasoši, uvođenje efikasnih mera kontrole na granicama, formiranje elektronske baze podataka i uspostavljanje mehanizma saradnje sa policijskim i pravosudnim vlastima u EU.

SLOVENIJA - 1.1.2008.

Slovenija je 31. decembra 2007.godine zvanično preuzela od Portugalije predsedavanje Evropskom unijom, na ceremoniji na ostrvu Madera, gde je portugalski ministar inostranih poslova Luiš Amado predao zastavu EU slovenačkom kolegi Dimitriju Rupelu. Slovenija je kao prioritet svog predsedavanja EU izdvojila: Zapadni Balkan, pre svega rešavanje statusa Kosova i Metohije, bitna pitanja same Unije, kao što su ratifikovanje Lisabonske povelje, energetika i klimatske promene.
Slovenija očekuje da pitanje Kosova i Metohije bude rešeno do kraja njenog šestomesečnog predsedavanja, a među državama zapadnog Balkana, Rupel ističe Srbiju i podršku koju Slovenija želi da joj da kako bi se što pre priključila EU.

PORTUGALIJA - 1.7.2007.

Portugalija je 01.07.2007. godine preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom. Najvažniji zadatak Portugalije biće uspešno okončanje pregovora o novom osnovnom ugovoru Unije. Kompromis oko evropskog ustava pronađen je tokom prethodnog polugodišnjeg predsedavanja Nemačke. Portugalski premijer Žoze Sokrateš najavio je da će 23. jula organizovati samit Evropske unije na kojem bi se razmatrali detalji novog evropskog ustava. Sorkateš planira da nacrt ustava bude usvojen na samitu u Lisabonu u oktobru. Lisabon namerava i da ojača strateško partnerstvo Evrope i Amerike i saradnju Brisela sa Brazilom, bivšom portugalskom kolonijom.

NEMAČKA - 1.1.2007.

Nemačka od 01. januara 2007.godine preuzima od Finske rotirajuće šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom.
Nemački prioriteti u navedenom periodu su :

  1. USTAV EU
    Nemačka će pokušati da oživi Evropski ustav nakon što su ga u leto 2005.godine odbacili glasači u Francuskoj i Holandiji. Nemačka namerava da pripremi preporuke za njegovo oživljavanje koje će predstaviti na samitu EU u junu mesecu u Briselu, a koje bi trebalo da ukljuće vremenske rokove i grubi okvir moguće verzije novog ustava. Nemačka je istakla da će zadržati glavne elemente postojećeg ugovora koji je ratifikovan u 18 zemalja članica EU.
  2. RUSIJA
    Nemačka će predvoditi napore EU da se zaključi novi sporazum o saradnji sa Rusijom koji će uključivati pitanja kao što su energetika i trgovina.
  3. ENERGETIKA
    Evropska komisija bi trebalo da u januaru predstavi predloge za energetski akcioni plan EU, a Nemačka će voditi pregovore o tom pitanju sa ciljem usaglašavanja konačnog plana na samitu u martu mesecu u Briselu. Nemačka će se fokusirati na energetsku bezbednost, zauzimati za liberalizaciju energetskog tržišta i za postavljanje ciljeva za korišćenje obnovljivih izvora energije.
  4. KLIMATSKE PROMENE
    Usko povezano sa energetikom je i pitanje klimatskih promena. Nemačka je obećala da će EU učiniti globalnim liderom na području zaštite životne sredine i namerava da postigne koncenzus unutar bloka o post-Kjoto ciljevima.
  5. DOBROSUSEDSKA POLITIKA
    Nemačka će predvoditi napore EU na jačanju privrednih, kulturnih i obratovnih veza sa istočnim i južnim susedima EU poput Ukrajine i Moldavije koji, za razliju od zemalja zapadnog Balkana, nemaju perspektivu punopravnog članstva u EU. Nameravaju da ojačaju i saradnju sa zemljama središnje Azije.

Nemačka će tokom predsedavanja Unijom biti suočena i sa teškim zadatkom postizanja koncenzusa oko budućeg statusa Kosova. Rusija, Španija, Slovačka i Grčka protive se nezavisnosti Kosova, pa će Nemačka imati problema za postizanje koncenzusa o ovom pitanju. Pregovori EU i Turske takođe će biti izuzetno važno pitanje, posle odluke da se delimično zamrznu pregovori zbog odbijanja Ankare da otvori svoje luke za Kipar, a najavljeno je i da će se raditi na poboljšanju saradnje sa zemljama centralne Azije.

FINSKA - 1.7.2006.

Finska je 01. jula 2006.godine preuzela rotirajuće šestomesečno predsedavanje EU, od Austrije.
PRIORITETI FINSKOG PREDSEDAVANJA
PRVI: Prvi prioritet je opšti i odnosi se na budućnost EU, pre svega na Ustavni ugovor i na pitanja proširenja EU. Naglašeno je da Evropska komisija u skladu sa zaključcima Samita EU u Briselu 15. i 16. juna, smatra da EU mora da bude finansijski, institucionalno i politički spremna za dalja proširenja.
DRUGI: Konkurentnost EU i država članica. Potrebno je identifikovati osnove ekonomskog rasta u Evropi.
TREĆI: Spoljni odnosi i i jačanje međunarodne uloge EU, jačanje konzistentnosti njenih aktivnosti. Odnosi sa najvažnijim susedom, Rusijom. Cilj je da se jača posvećenost Rusije evropskoj saradnji.
ČETRVTI: Promocija dostupnosti pravosuđa građanima i jačanje međunarodnog pravosudnog sistema.
PETI: Jačanje transparentnosti i efikasnosti procedura u odlučivanjima u EU.
Finska će u svom mandatu održati 130 sastanaka , od kojih će najvažniji biti Samit šefova država ili Vlada 25-orice, kojem će prisustvovati i ruski predsednik Vladimir Putin . Samit će biti održan 20. oktobra 2006.godine u Lahtiju, kod Helsinkija i glavna rasprava vodiće se o energetici. Finsko predsedavanje završiće se Samitomu Briselu 14. i 15. decembra 2006.godine, a glavna tema tog samita biće proširenje.

AUSTRIJA - 1.1.2006.

VELIKA BRITANIJA - 1.7.2005.

Velika Britanija je 1. jula 2005.godine preuzela od Luksemburga šestomesečno predsedavanje Savetom EU.
Prioriteti Britanskog predsedavanja su sledeći:

  1. ULOGA EU U SVETU 
    U realizaciji cilja jaka Evropa i aktivni saradnik u spoljnoj poitici, UK će se kao predsedavajuća EU, zajedno sa Komisijom EU angažovati na sledečim poslovima:
    • Sveobuhvatne i dugoročne strateške pomoći Afrci i udvostručavanje pomoći u okviru ODA (pomoć nerazvijenim zemljama),
    • Učestvovanje na Ministarskom sastanku STO u Hong Kongu (u okviru DOHA runde pregovora), koji treba da dovede do Sporazuma  o globalnom ekonomskom razvoju , kao i do stvaranje uslova za bolji pristup tržištu zemalja u razvoju,
    • Predstavljanje EU na pregovorima u UN u decembru tj. učestvovanje u rešavanju problema klimatskih promena ,
    • Propagiranje mira , stabilnosti i reforme na Bliskom Istoku , Avganistanu i Africi putem podrške MEPP (Middle East Peace Process - mirovni proces za Bliski Istok),
    • Obezbeđivanje mira i stabilnosti na Balkanu kroz vojnu misiju u Bosni, gradnji policijskih kapaciteta u Bosni i u Makedoniji kao i učestvovanje u pregovorima za rešavanje finalnog statusa Kosova,
    • Reforma tržišta šećera tj. liberalizacija režima EU šećera, što je važan element reforme CAP (Comman Agrocultural Policy - zajednička poljoprivredna politika).
  2. PRIVREDNE REFORME I SOCIJALNA PRAVDA
    UK će promovisati ekonomsku reformu koja donosi rast i socijalnu pravdu i Evropu koja će biti u stanju da kreira radno mesto i viši životni standard kao i modernizuje socijalnu zaštitu. Komisija EU je već identifikovala korake koje je potrebno preduzeti u ostvarenju ovih ciljeva i to:
    • Primenjivanje KOK izveštaja iz 2004.godine tj. promovisanje obrazovnog društva, jačanje jedinstvenog unutrašnjeg tržišta, poboljšanje poslovne klime, primenu Lisabonske nacionalne reforme tržišta rada.
    • Bolja regulativa i efikasnije donošenje propisa tj. veće uključenje privrede u zakonodavnim procesima i pojednostavljenje ili odbacivanje postoječih propisa,
    • Direktive u vezi usluga tj. uklanjanje preostalih prepreka pružanju usluga. Slobodno kretanje usluga predviđeno je i Rimskim ugovorom a realizacija,
    • Slobodnog kretanja usluga je sledeći važan korak za Jedinstveno tržište i od vitalnog značaja za razvoj i zapošljavanje,
    • Akcioni plan za finansijske usluge , nastaviće se debata i dalje aktivnosti u vezi razvoja sektora finansijskih usluga a u vezi Zelene knjige koju je izdala Komisija EU u vezi ovog akcionog plana, 
    • Dogovor u vezi uredbe o hemikalijama gde se očekuje značajan napredak kako bi se obezbedila zaštita i zdravlje ljudi i životne sredine a u isto vreme promovisati konkurentnost.
  3. SIGURNOST I STABILNOST 
    Evropa je ujedinjena jača u vezi tema kao što su terorizam, organizovani kriminal i ilegalne migracije. Kako su bezbednost i prosperitet proširene Evrope prioritet, počeće se primenjivati radni program iz Haga tj.
    • Borba protiv terorizma i sprovođenje EU akcionog plana protiv terorizma uključujući mere kao što su Evropski Dokument o dokaznoj građi koji će omogučiti agencijama koje sprovode zakon da imaju brzi pristup značajnim dokaznim materijalima iz bilo kog dela sa teritorije EU,
    • Borba protiv trgovine ljudima i migracije gde če se razviti Akcioni plan u vezi trgovine ljudima i rad na policijskoj saradnji na širem nivou u okviru EU,
    • Proširenje - Pripreme za ulazak Bugarske i Rumunije u EU januara 2007. godine, otvaranje pregovora sa Turskom 03. oktobra ove godinei početak pregovora o pristupanju sa Hrvatskom, čim ispuni uslove.
  4. BUDUĆE FINANSIRANJE EU
    Prioriteti za vreme predsedavanja UK za 2005. godinu biće :
    • Buduće finansiranje reforme zajedničke poljoprivredne politike – CAP , kao deo šire debate o budućnosti Evrope,
    • U saradnji sa Komisijom EU težiće se postizanju konsenzusa u vezi strukture i prioriteta buđeta EU.
  5. JAČANJE PRIVREDNE SARADNJE IZMEĐU EU I SAD

POČETAK PREGOVORA SA SRBIJOM I CRNOM GOROM U VEZI SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU

Direktor Direkcije za zapadni Balkan pri Komisiji EU, Rajhard Pride izjavio je na sastanku Unapređenog stalnod dijaloga, da očekuje da će početkom jeseni početi konkretan proces pregovaranja između Srbije i Crne Gore i EU o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Ministar za međunarodne ekonomske odnose SCG Predrag Ivanović izjavio je da je sastanak , u okviru sukcesivnih sastanaka stalnog Unapređenog dijaloga, čija je svrha bila priprema SCG zay proces pregovaranja radi potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, bio uspešan i koristan. Na sastanku su razmatrane četiri ključne teme:

  • Demokratija
  • Vladavina prava
  • Administativni kapaciteti SCG
  • Izvršavanje međunarodnih obaveza SCG i oblast ljudskih i manjinskih prava.

LUKSEMBURG - 1.1.2005.