Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

ZEMLJE U EU SU POSTIGLE SPORAZUM O
KONSTITUTIVNOM UGOVORU O USTAVU ZA EVROPU

Države članice EU postigle su 18. juna 2004.godine Sporazum o  Ugovoru o Ustavu za Evropu (Ustav EU). Ukoliko Ugovor ratifikuju države članice, on će zameniti aktuelne EU ugovore. Ugovor o Ustavu za Evropu predstavlja ozbiljan napor da se EU transformiše u realnu političku zajednicu zemalja koje dele »zajedničku sudbinu», kao i da pomogne EU da još efikasnije funkcioniše kao zajednica 25 i više država članica.

EU će Ustavom za Evropu dobiti eksplicitan međunarodni subjektivitet, odnosno postati pravno lice, što do sada nije bio slučaj (do sada su status pravnog subjekta imale samo Evropske zajednice, kao uže komponente EU).

Predloženi konstitutivni Ugovor razmatran je od strane Međudržavne Konferencije u Rimu, počev od oktobra 2003. godine. Osnov za rad Konferencije bio je nacrt Ugovora predložen od strane Evropske Konvencije o budućnosti Evrope.

Dosadašnja EU bila je zasnovana na prilično veštačkoj podeli između  «zajedničke spoljne i bezbedonosne politike» (tzv. »drugi stub saradnje») i spoljnih ekonomskih odnosa EU (tzv. «prvi stub saradnje»), odnosno na dva različita ugovora. Ta podela definitivno se ukida  novim  Ustavom.

Sve oblasti spoljnih odnosa EU, kao i pitanje zajedničke i odbrambene politike podvedene su pod isti krov. O pitanjima klasične »spoljne politike» i dalje će se odlučivati jednoglasno, za razliku od većinskog odlučivanja (tj. »kvalifikovane većine») u drugim spoljnim, pretežno ekonomskim oblastima, energetici, saobraćaju, ribarstvu i dr. 

Odluka se donosi kvalifikovanom većinom, kada se za nju izjasni najmanje 55% država članica koje predstavljaju 65% stanovništva Unije, pri čemu za odluku mora biti najmanje 15 država. Kvalifikovanu većinu mogu formirati najmanje 4 države članice.

Sledeća inovacija je uvođenje zajedničke funkcije »ministra inostranih poslova» EU, koji će istovremeno imati i funkciju potpredsednika Komisije EU, i postavljaće ga Savet ministara. On će biti zadužen za međunarodno predstavljanje EU, za vođenje pregovora, kao i za funkcionisanje diplomatske službe EU, uključujući i predviđeni diplomatski aparat u okviru administracije EU.

Ustavom je predviđen i izbor »predsednika » Evropskog saveta (šefovi država i vlada zemalja EU), koji će takođe obezbeđivati međunarodno predstavljanje EU po pitanjima zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

Kada Ustav EU stupi na snagu (1.novembar 2006. godine), EU će imati i svog predsednika, kao i ministra inostranih poslova, slično organizaciji samih država članica.

Novim Ustavom EU data je i mnogo jasnija struktura međunarodnih nadležnosti EU, utvrđeni su jasni ciljevi njenog međunarodnog delovanja. Posebno je značajno i novo formulisanje isključivih nadležnosti EU u okviru zajedničke spoljnotrgovinske politike, koja od sada obuhvata i pitanja direktnih stranih  ulaganja, trgovine uslugama i komercijalnih aspekata intelektualne svojine.

Jednu od inovacija predstavlja i uvođenje institucionalnog koncepta, »politike susedstva». Predviđeno je da će EU sa svojim susedima (neposredno okruženje) zaključivati specifične vrste sporazuma, zasnovane na zajedničkim vrednostima i specifičnim interesima.

Dalje jačanje uloge Evropskog parlamenta je u formulisanju i posebno u kontroli međunarodne politike EU. Evropski parlament će, uz Savet ministara, biti zadužen i za ratifikaciju svih međunarodnih ugovora koje će EU u budućnosti sklapati.

Odredbe i kriterijumi koji se odnose na uslove ulaska u članstvo u EU nisu izmenjeni novim Ustavom, pa je nesumljivo da je sa svakim proširenjem EU, zadatak narednih kandidata za članstvo sve složeniji, korpus pravnih tekovina (acquis communautaire) EU sve veći, a struktura i način funkcionisanja EU sve složeniji. 

Proces približavanja zapadnog Balkana tj. Srbije i Crne Gore,  EU nije zaustavljen, imajući u vidu novouspostavljeno »evropsko partnerstvo» između EU i zemalja zapadnog Balkana.

Na sastanku Saveta ministara EU, održanom 11. oktobra 2004.godine u Luksemburgu, u vezi sa pridruživanjem Srbije i Crne Gore EU, Savet je izrazio podršku modelu »dvostrukog koloseka» koji bi podrazumevao jedinstven Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa posebnim pregovorima sa republikama o trgovini, ekonomiji i drugim važnim sektorskim politikama.

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je 13. oktobra 2004. godine Rezoluciju o pridruživanju EU  kojom je izrazila punu spremnost da ispuni sve preduslove potrebne za ubrzanu integraciju u EU.