Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

ZAKLJUČCI PRIVREDNIKA
SA SEDNICE UPRAVNOG ODBORA PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA


održane 05.10.2009. godine, na kojoj je razmatrana tema “ Kraj ekonomske krize,kako dalje!?
Polazeći od pozitivnih signala iz razvijenih zemalja i nagoveštaja da bi svetska privreda konačno mogla  izići iz recesije, na sednici Upravnog odbora Privredne komore Beograda, održane 05.oktobra 2009. godine razmatrano je stanje u nacionalnoj ekonomiji, kao i moguće mere ekonomske, posebno fiskalne  i kreditnomonetarne politike, koje bi doprinele oživljavanju realnog sektora. U radu sednice, pored članova Upravnog odbora, učestvovali su predstavnici bankarskog sektora, regionalnih Komora, poslovnih Udruženja, Unije poslodavaca, sindikata i drugih relevantnih asocijacija, kao i predstavnici stručne javnosti.

Na sednici su usvojeni sledeći zaključci:

  • Bez obzira na različita predviđanja o kraju krize i mogućim pravcima kretanja svetske i domaće privredne aktivnosti u narednom periodu, domaći realni sektor, definitivno je još uvek procesu tranzicije (tranzicionizma), sa izgledima da iz recesije zapadne u duboku depresiju. 
  • Bez pomoći Vlade RS i adekvatnih mera svih relevantnih institucija, realni sektor u sadašnjim uslovima nedostatka novca i visoke cene kapitala, nema izgleda za izlazak iz krize i brži oporavak. Iako nema univerzalnih rešenja borba protiv recesije i jačanje konkurentnosti domaće privrede mora biti prioritet svih kreatora ekonomske politike.
  • Privrednici podržavaju dosadašnje stimulativne mere Vlade i mere NBS na uspostavljanju makroekonomske stabilnosti i stabilnosti finansijakog sektora, ali ukazuju da bez većeg nivoa investiranja nije moguće izići iz krize.
  • Neophodno je podići nivo industrijske proizvodnje, pre svega kroz stvaranje uslova za veće investicije u javnom sektoru (energetika, telekomunikacije, poljoprivreda itd.) koji, trenutno učestvuju u BDP sa preko 45%.
  • Prioritetan sektor za investicije su i infrastrukturni objekti, koje treba finansirati, više kroz koncesije i aranžmane sa stranim strateškim partnerima, a manje kroz  direktno zaduživanje države, posebno u sadašnjim uslovima visokog budžetskog deficita  i javnog duga.
  • Domaći privatni sektor doprinosi BDP sa oko 55%, što je najmanji diprinos u celom regionu, gde se kreće u proseku 70-80% nacionalnog BDP, a po konkurentnosti zauzima 93. mesto u svetu. Bez snažnije podrške bankarskog sektora, koji je ocenjen kao stabilan i likvidan,  ali nedovoljno zainteresovan za značajnija ulaganja u privredu, privatni sektor nije u mogoćnosti da doprinese rastu BDP u narednom periodu.
  • Spremnost  bankarskog sektora da učestvuje u realizaciji dosadašnjih mera Vlade RS uz sve rizike koji utiču na cenu kapitala, nije dovela i do značajnijeg smanjenja cene kapitala na domaćem tržištu.  Naime, kamatne stope najviše su u regionu,  što privreda Srbije  ne može izdržati.  Bankarski sektor mora učiniti dodatne napore na smanjenju bankarskih marži  i pomerati orijentaciju poslovanja na realni sektor.
  • U tom pravcu, ukazano je i na potrebu preispitivanja mera kreditnomonetarne politike Narodne banke Srbije, posebno u delu obavezne rezerve banaka na deviznu osnovicu, kako bi se kroz dodatnu relaksaciju oslobodio potencijal bankarskog sektora za finansiranje privredne aktivnosti .
  • Takođe, potrebno je uskladiti mere ekonomske politike i preduzeti aktivnosti koje će omogućiti završetak strukturnih reformi u realnom sektoru, odgovarajuću fiskalnu politiku usklađenu sa poreskom snagom obveznika, jačanje finansijake discipline i druge mere, koje  bi doprinele povećanju  konkurentnosti srpske privrede.

Rešenje za izlazak iz krize je u većem plasmanu novca i generisanju tražnje, kako su to sve zemlje Zapada uradile. U ovom momentu borba protiv recesije mora da bude prioritet svih institucija, opšti je zaključak sa sednice Upravnog odbora Privredne komore Beograda.