Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

16. jul 2009.   SeeNews - Intervju: Mr MILAN JANKOVIĆ, PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA

SRPSKA VLADA MORA DA VRATI DUG PRIVREDI, SMANJI BIROKRATIJU I NASTAVI RESTITUCIJU
U CILJU STIMULISANJA PRIVREDE

Srpska vlada privatnom sektoru mora da vrati pola duga, smanji birokratiju i sprovede restituciju u cilju stimulisanja opale privrede usled globalne krize, izjavio je predsednik Privredne komore Beograda, mr Milan Janković.
“Kada govorimo o prvoj meri, mi govorimo o odnosu poverioca i dužnika. A ko je najveći dužnik? Država. Ako je država odgovorna za oko dve trećine duga u zemlji, onda tu jednu trećinu mora odmah da otplati,” rekao je Milan Janković u intervjuu za SeeNews prošle nedelje.

Vlada u Beogradu najavila je u maju otplatu duga privatnom sektoru u cilju stimulisanja privrede. Taj dug iznosio je oko 50 milijardi dinara ($758 miliona/536 miliona evra) na kraju prvog kvartala, prenela je Politika (www.politika.rs) prošlog meseca.

Usled trenutnog ekonomskog zastoja, Janković kaže, nedostatak likvidnosti blokirala je oko 30 000 preduzeća u Srbiji.
“A, ako pratimo logiku da beogradska preduzeća, prema našim podacima čini skoro 50% srpske privrede, onda možemo zaključiti da su nekih 15 000 beogradskih preduzeća trenutno blokirana.”
Sto se tiče smanjenja birokratije, jedini način da se uska grla prevazidju je da se procedure za dobijanje dozvola smanje, pojednostave ili ubrzaju, izjavio je Janković.
“Dugo se čeka da bi se registrovala kompanija, a isto važi i za registraciju radnika ili promene statusa radnika.”

Ministar Ekonomije Mlađan Dinkić, koji je pokrenuo giljotinu propisa u septembru, rekao je tada da je broj propisa koji otežavaju život investitorima u hiljadama, neki na snazi i iz sedamdesetih. 

“Giljotina je nešto drugo. Giljotina je skidanje nevažećih propisa koji nemaju važeću funkciju već godinama. Ono o čemu ja pričam su propisi koji se primenjuju svakodnevno, i koji moraju biti realni i moraju dati osnova za boljitak beogradske privrede.”
Kada restitucija zahvati maha, veliki broj imovine će se pojaviti na srpskom tržištu, dodao je Janković.
“Mnoge porodice neće biti zainteresovane da tu imovinu zadrže u svom vlasništvu, bilo da je to hotel, parče zemlje, zgrada, fabrika, i pogotovo ne u ovom trenutku,” rekao je on.

Državni sekretar Slobodan Ilić očekuje da će Ministarstvo finansija završiti analize tokom leta i da će Nacrt zakona o restituciji biti upućen Vladi Srbije, a zatim i parlamentu pre kraja godine, preneo je javni TV servis RTS proslog meseca.
Prema ranijoj verziji Nacrta zakona o restutuciji maksimalan iznos za obeštećenje, u slučajevima gde nije moguće naturalno vraćanje imovine, bio je oko četiri milijarde evra, preneo je RTS citirajuci Ilica.