JEDINSTVENA TRGOVINSKA POLITIKA  EVROPSKE UNIJE

 

01. jula 1968. godine formirana je Carinska unija, od kada sve članice EU moraju prilagoditi svoje carinske stope prema trećim zemljama.  
Poznavanje trgovinske politike Unije je ključna stvar  za uspešno poslovanje država članica na tržištu trećih zemalja.

Instrumenti trgovinske politike EU su:

  • Carinska unija - sa državama članicama je utvrdila carine u međusobnom trgovanju i uvela carinske tarife prema trećim zemljama
  • Protivdampinške uredbe - sprečavaju uvozni damping proizvođača iz EU. To su podobne uredbe protiv subvencijalnog uvoza.
  • Monitoring trećih država. Komisija vodi aktivnosti prema trećim državama radi zaštite domaće proizvodnje.

Trgovinski sporazum EU se može podeliti u 4 skupine:

  1. Preferencijalni i nepreferencijalni trgovinski sporazumi koji uređuju trgovinsku razmenu sa trećim zemljama.
  2. Sporazumi o privrednoj saradnji koji pored trgovinske razmene, uključuju i ostale sektore  (finansije, transport, socijalni aspekt).
  3. Sporazum o pridruženju uspostavljanjem intenzivne privredne saradnje sa državama koje nameravaju da se uključe u EU.
  4. Sporazum o pristupu koji je pravni instrument za članstvo u EU.                   

Uspostavljanje jedinstvenog evropskog privrednog prostora, zasnovanog na jedinstvenom tržištu, bio je osnovni cilj Rimskog ugovora – dogovora.
Uspostavljanje zajedničkog tržišta vrši se postupnim usklađivanjem privredne politike država članica, što je i osnovni zadatak zajednice.
Osnovni temelj zajedničkog tržišta je nesmetan protok roba, ljudi i kapitala.

Trgovinska politika EU na području Jugozapadne Evrope

EU je za države jugozapadne Evrope značajan strateški i privredni partner.
Trgovinska politika EU na području jugozapadne Evrope može se podeliti na tri područja.

  1. Regionalni pristup –  temelji se na političkoj i ekonomskoj pogodnosti koja je osnova za razvoj bilateralnih odnosa EU prema državama Jugoistočne Evrope u oblasti trgovine   (priznavanjem autonomnih trgovinskih preferenci), finansijske i privredne pomoći   (u okviru programa OBNOVA i PHARE)
  2. Pakt stabilnosti- koordiniran i strateški dogovoren nacrt delovanja međunarodne zajednice kako bi u jugozapadnoj Evropi uspostavili stabilno stanje  i uspostavili okvire  za delovanje demokratskih institucija i tržišne ekonomije. Namenjen je isključivo zemljama jugozapadne Evrope sa ciljem dugoročnog uključenja u evropske i transatlanske operacije.
  3. Stabilizaciono- asocijacijski sporazum (SAS) poštuje individualni položaj svake države i predviđa obaveznost članstva na osnovu Amsterdamskog dogovora, sa ciljem uspostavljanja novog procesa koji bi proširio i poboljšao postojeći regionalni pristup prema tim državama.SAS unosi u dogovornu razmenu između EU i trećih zemalja nov element,   tj. nudi nove mogućnosti onima koji nemaju kooperacijske sporazume. Sporazumi su tako pravljeni da podstiču svaku državu da započne inicijativu.

Centar za ekonomske odnose sa inostranstvom

Info

Kineska sekcija

EU