PITAJTE CENTAR ZA PRIVREDNO PRAVNI SISTEM

Pitanja možete postaviti direkto na mail sekretara Centra za privredno pravni sistem Gordane Gruborović.


ODGOVORI


12. oktobar 2004.
Pitanje: Da li i pod kojim uslovima strana lica mogu sticati svojinu u Državnoj zajednici SCG?

Odgovor: Pravni osnov
Sticanje prava svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima u našoj zemlji regulisano je Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa («Sl.list SRJ» br. 29/96).
Prava na pokretnim stvarima
Zakonom je predviđeno da strana fizička i pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaća lica. Prava na nepokretnostima

  1. Strana fizička i pravna lica koja obavljaju delatnost u Državnoj zajednici SCG mogu, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine i na nepokretnostima na teritoriji Srbije i Crne Gore koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti..
  2. Strano fizičko lice koje ne obavlja delatnost u Državnoj zajednici SCG mogu, pod uslovima uzajamnosti sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i državljani naše zemlje.

Pravo svojine na nepokretnostima strana fizička i pravna lica ne mogu sticati ukoliko se ista nalaze na određenim područjima u Državnoj zajednici SCG. Nasleđivanje predstavlja još jedan pravni osnov po kome strana fizička lica mogu, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima. Ugovor o sticanju prava svojine na nepokretnosti overava sud ili drugi nadležni organ ukoliko su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine, kao i elemenat uzajamnosti. Objašnjenje o postojanju uzajamnosti daje savezni organ nadležan za poslove pravde, a savezni organ nadležan za poslove trgovine daje mišljenje o tome da li je predmetna nepokretnost neophodna za obavljanje delatnosti stranog fizičkog ili pravnog lica. Organ nadležan za upis prava na nepokretnostima dužan je da u roku od 15 dana od izvršenog upisa, dostavi podatke o izvršenom upisu  saveznom organu nadležnom za poslove pravde. Strana fizička i pravna lica mogu prenositi pravo svojine na domaće lice, kao i na strano lice koje može sticati pravo svojine. Stranim državama za potrebe njihovih diplomatskih i konzularnih predstavništava, kao i organizacijama i specijalizovanim agencijama Organizacije ujedinjenih nacija mogu se, uz prethodnu saglasnost saveznog organa nadležnog za poslove pravde, prodavati zgrade i stanovi za službene potrebe, kao i građevinska zemljišta u svrhu izgradnje takvih zgrada. Preduzeće koje obavlja turističku ili ugostiteljsku delatnost može davati u dugoročni zakup turistički i drugi prateći objekat stranom fizičkom ili pravnom licu, najkraće na 5, a najduže na 30 godina, pod uslovima utvrđenim pismenim ugovorom, po čijem isteku se zakup može produžiti. Na zahtev zakupca vrši se upis dugoročnog zakupa u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. Centar za privredno-pravni sistem
Gordana Polimac-Krstić, samostalni stručni saradnik

14. septembar 2004.
Pitanje: Šta je potrebno za registraciju vozila u vlasništvu stranih trgovinskih, saobraćajnih i drugih predstavništava i stranaca stalnih službenika u tim predstavništvima?

Odgovor: Zahtev za registraciju, odnosno produženje važnosti registracije vozila (registarske tablice sa oznakom «E»), strano trgovinsko predstavništvo, saobraćajna i druga predstavništva i stranci stalni službenici u predstavništvima, koja imaju sedište na teritoriji grada Beograda podnose Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sekretarijat u Beogradu, Uprava saobraćajne policije – Odeljenje za registraciju vozila i vozačke dozvole. Uz zahtev podnosi se:

  1. Dokaz o poreklu i vlasništvu vozila:
    • Račun-faktura za vozilo (ako se vozilo prvi put registruje),
    • Inostrana saobraćajna dozvola i registarske tablice (ako je vozilo bilo registrovano u inostranstvu),
    • Carinska deklaracija (ako je vozilo uvezeno),
    • Rešenje nadležnog carinskog organa o privremenom uvozu (ako se vozilo privremeno uvozi);
  2. Polisa obaveznog osiguranja vozila do 31.12. tekuće godine sa dokazom o uplati;
  3. Dokaz o tehničkoj ispravnosti vozila (registracioni list overen pečatom ovlašćene organizacije za vršenje tehničkog pregleda vozila i upisanim podacima o vlasniku vozila overenim pečatom predstavništva i potpisom lica ovlašćenog za potpisivanje u ime predstavništva);
  4. Dokaz o uplati iznosa cene registarskih tablica i iznosa taksa za registraciju vozila (administrativna i komunalna taksa, javni putevi, porez na upotrebu vozila);
  5. Rešenje o upisu u registar predstavništava stranih lica u našoj zemlji.

Stranci stalni službenici u pomenutim predstavništvima, uz zahtev za registraciju ili produženje važnosti registracije, prilažu potvrdu o zaposlenju u stranom predstavništvu koju izdaje strano predstavništvo, potpisanu od strane ovlašćenog lica. Izvor: Akt SUP-a Beograd
04/2 Up.br: 226-R-2622/04
od 01.09.2004.
Centar za privredno pravni sistem
Slavica Romhanji

Sekretar Centra
e-mail:
slavica@kombeg.org.yu
tel: (381 11) 2642 966, 3619 472 Hvala na saradnji.

23. jul 2004. Anđelić Slavoljub
Pitanje:Poreske i carinske olakšice stranih ulagača

Odgovor: Uvoz stvari koje predstavljaju ulog stranog ulagača je slobodan, pod uslovom da zadovoljava propise koji regulišu zaštitu životne sredine. Strani ulagač i preduzeće sa stranim ulogom uživaju poreske olakšice u skladu sa zakonom. Uvoz opreme po osnovu uloga stranog ulagača, osim putničkih motornih vozila i automata za zabavu i igre na sreću, oslobođen je od plaćanja carina i drugih uvoznih dažbina.  Carinsko oslobođenje može koristiti i preduzeće sa stranim ulogom do visine učešća stranog ulagača u kapitalu preduzeća utvrđenog na osnovu čl. 19. i 26. Zakona o računovodstvu i reviziji, osim novčanog dela osnovnog kapitala preduzeća, u roku od dve godine od dana registracije stranog ulaganja (Zakon o stranim ulaganjima članovi 14-17.). 

Centar za privredno pravni sistem
Gordana Polimac Krstić, samostalni stručni saradnik
gpolimackrstic@kombeg.org.yu
tel: (+381 11) 2641 355/lokal 169
Hvala na saradnji.
10. maj 2004. Novica Ninić
Pitanje: Želeo bih da pokrenem privatni posao, pa me interesuje gde se mogu dobiti sve potrebne informacije?

Odgovor: Poštovani gospodine Niniću, informacije neophodne za registrovanje delatnosti kojom želite da se bavite možete dobiti na adresama organizacija koje pružaju podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, i to: PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA
Beograd, Kneza Miloša 12
www.kombeg.org.yu

Centar za privredno-pravni sistem
Sekretar: Slavica Romhanji
e-mail:
slavica@kombeg.org.yu
telefon: 2642-966, 3619-472 Centar za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva
Sekretar: Duka Samardžić
e-mail:
duka@kombeg.org.yu
telefon: 2642-275
REPUBLIKA SRBIJA
Nacionalna služba za zapošljavanje
Poslovni centar filijale Beograd
Beograd, Gundulićev venac 23-25
www.ztr.co.yu
e-mail: poslovnicentar@rztr.co.yu
telefon: 3340-329 REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVO
Beograd, Topličin venac br. 19
www.sme.sr.gov.yu
telefon: 3346-107 i 3346-601 REGIONALNI CENTAR ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA BEOGRAD
Beograd, Topličin venac 11/IV sprat
www.msp.bg.co.yu
telefon/fax: 186-730 i 186-740 Hvala na saradnji.
30. januar 2004. 
Pitanje: Ko su obveznici doprinosa Privrednoj komori Beograda?

Odgovor: Obveznici doprinosa Privrednoj komori Beograda su preduzeća i drugi oblici organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost, banke i druge finansijske organizacije i organizacije za osiguranje imovine i lica, preduzetnici i njihove zadruge, preko opštih udruženja preduzetnika, zemljoradničke zadruge i drugi oblici organizovanja zemljoradnika, a koji imaju sedište, odnosno obavljaju privrednu delatnost na teritoriji grada Beograda. Prema odredbi člana 21. Zakona o privrednim komorama (Službeni glasnik RS 65/01) iznos članarine (doprinosa) utvrđen je Odlukom o utvrđivanju osnovice, stopa i načina plaćanja članarine (doprinosa) Privrednoj komori Beograda u 2004. godini (Službeni list grada Beograda 33/03).

Centar za privredno pravni sistem
Slavica Romhanji

Sekretar Centra
e-mail:
slavica@kombeg.org.yu
tel: (381 11) 2642 966, 3619 472
30. januar 2004.  Verka Marković
Pitanje: Ko su članovi Komore?

Odgovor: Prema odredbama člana 8. i 9. Zakona o privrednim komorama (Službeni glasnik RS br. 65/01) članovi Privredne komore Beograda su preduzeća i drugi oblici organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost, banke i druge finansijske organizacije i organizacije za osiguranje imovine i lica, preduzetnici i njihove zadruge, preko opštih udruženja preduzetnika, zemljoradničke zadruge i drugi oblici organizovanja zemljoradnika, a koji imaju sedište, odnosno obavljaju privrednu delatnost na teritoriji grada Beograda. Članovi Komore, na dobrovoljnoj osnovi, mogu biti i poslovna i stručna udruženja i društva, organizacije koje obavljaju delatnost u oblastima zdravstvene, socijalne, boračke, odnosno invalidske zaštite, društvene brige o deci i u drugim oblastima, kao što su socijalna sigurnost, obrazovanje, nauka, kultura, fizička kultura, kao i organizacije, instituti, agencije, biroi, centri, koji svojom delatnošću unapređuju rad i poslovanje privrednih subjekata, ili su u oblastima u vezi, ili od interesa za privredu, o čemu odluku donosi Upravni odbor Privredne komore Beograda.

Centar za privredno pravni sistem
Slavica Romhanji

Sekretar Centra
e-mail:
slavica@kombeg.org.yu
tel: (381 11) 2642 966, 3619 472
Hvala na saradnji
25. januar 2004. 
Pitanje: Kako postupiti u slučaju nestanka ili gubitka pečata preduzeća? Koji je postupak uništavanja pečata, odnosno izrade novog pečata preduzeća?

Odgovor: Na osnovu odredaba Zakona o pečatu državnih i drugih organa ("Sl.glasnik RS" br. 11/91, 53/93, 67/93 i 48/94) pečat koji je zbog istrošenosti ili oštećenja postao neupotrebljiv, ili kada je zbog promene naziva i sedišta, ili prestanka rada preduzeća, odnosno drugog privrednog subjekta postao neodgovarajući, mora se uništiti. Uništavanje pečata vrši posebna komisija i o izvršenom uništenju obaveštava nadležni organ preduzeća. Nestanak ili gubitak pečata odmah se prijavljuje nadležnom organu preduzeća i oglašava nevažećim u "Službenom glasniku Republike Srbije". Nestali ili izgubljeni pečat smatra se nevažećim od dana prijavljivanja nadležnom organu preduzeća. U slučaju kasnijeg pronalaska, pečat će se uništiti. Pečate izrađuje ovlašćena pečatoreznica, u skladu sa zakonom, na osnovu pisane narudžbine ovlašćenog organa preduzeća, u kome je naveden oblik, veličina, sadržina i broj pečata, u skladu sa statutom preduzeća.

Centar za privredno pravni sistem
Slavica Romhanji
, sekretar Centra

Centar za privredno-pravni sistem

Info

Obuka za službenika
za javne nabavke


Unapređenje kvaliteta i korporativna bezbednost