EKOLOGIJA U TURIZMU


“Ekoturizam je odgovorno putovanje u oblasti prirode, koje čuva životnu sredinu i podržava blagostanje lokalnog stanovništva”.

The International Ecotourism Society (TIES)

 

Poput drugih privrednih grana, turizam utiče na kvalitet životne sredine kao  potrošač prirodnih i drugih resursa: zemljišta, vode, goriva, električne energije i  hrane,  ali  i  kao  proizvođač  značajne  količine  otpada  i  emisije.  Negativni  uticaj  turizma  na  životnu  sredinu  izraženi  su  kroz  pritisak  na  prirodne  resurse,  živi  svet i staništa, kao i stvaranje otpada i zagađenje.

Turizam  ima  veliki  interes  da  održi  kvalitet  životne  sredine  na  visokom  nivou,  tako  da  je  čista  i  zdrava  životna  sredina  vrlo  važna  pretpostavka  njegovog  uspešnog razvoja. Pozitivni efekti turizma u odnosu na životnu sredinu ogledaju se  u  činjenici  da  je  reč  o  delatnosti  koja teži  ka  adekvatnom  korišćenju  prirodnih  resursa, unapređenju predela i održavanju ekoloških, ekonomskih i socio-kulturnih  vrednosti lokalne zajednice.

Pravilno  planiran  razvoj  turizma  najvažnija  je  pretpostavka  za  očuvanje  prostora. Strategija  turizma  Republike  Srbije  doneta  je  5.  oktobra  2006.  godine  („Službeni glanik RS”, broj 91/06). U ovom dokumentu se ističe da koncept održivog  razvoja,  u  kome  prirodni  resursi  sadrže  mogućnosti  za  postizanje  ekonomskih  i  drugih  ciljeva  u  turizmu,  a  ne  obrnuto,  predstavlja doprinos ka ostvarenju  dobrih  rezultata  u turizmu.

Maja  2009.  godine  donet  je  novi  Zakon o  turizmu („Službeni  glasnik  RS”, broj  36/09) kojim  se  propisuju  i  uređuju  uslovi  i  načini  planiranja  i  razvoja  turizma. Zakonom  je  predviđeno  i  proglašenje  i  održivo  korišćenje  turističkog  prostora.  Prostor koji zbog svojih karakteristika, vrednosti i prioritetne turističke namene  zahteva poseban režim organizacije,  uređenja, korišćenja i zaštite ili se na njemu  predviđa izgradnja objekta od nacionalnog interesa, Vlada, na predlog ministarstva,  proglašava  kao  turistički  prostor. 

Postojeći  negativni  uticaji  turističke  delatnosti  na  kvalitet  životne  sredine  prouzrokovani  su  lošim  sprovođenjem  planske  regulative,  nedostatkom  infrastrukture za prečišćavanje otpadnih voda, nekontrolisanim odlaganjem otpada,  kao i neefikasnim upravljanjem zaštićenim prirodnim dobrima.

Poseban  problem  predstavlja  turizam  u  i  oko  zaštićenih  područja,  koji  je  u  Republici  Srbiji  na  vrlo  niskom  nivou.  U  cilju  unapređenja  održivog  turizma,  potrebno  je  koristiti  iskustva  razvijenih  zemalja  (ekološko  vaspitanje  i  informisanje,  upravljanje  kretanjem  posetilaca  u  i  oko  zaštićenih  područja,  poslovanje hotela na način koji najmanje ugrožava životnu sredinu itd.).

Uzroci problema:

  • nedovoljno sprovođenje prostornih i urbanističkih planova;
  • bespravna izgradnja objekata u zaštićenim prirodnim dobrima;
  • neodrživo korišćenje prirodnih resursa;
  • neadekvatno upravljanje zaštićenim prirodnim dobrima;
  • nezadovoljavajuća komunalna i saobraćajna infrastruktura;
  • nedovoljna međusektorska saradnja.

Uticaj na životnu sredinu:

  • pritisak na životnu sredinu, prirodne resurse i biološku raznovrsnost  neodgovarajućim lociranjem/bespravnom izgradnjom turističkih objekata;
  • ispuštanje netretiranih otpadnih voda;
  • nepropisno odlaganje otpada;
  • emisije u vazduh iz saobraćaja i kotlarnica za grejanje;
  • emisija  buke  iz  saobraćaja  i  drugih  izvora  (ugostiteljski  objekti, manifestacije);
  • nekontrolisani  i  ekološki  neprihvatljiv  razvoj  turizma  u  zaštićenim područjima i drugim vrednim prirodnim dobrima;
  • uništavanje  staništa  i  uznemiravanje  divljih  životinja  od  strane posetioca.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija  

Sektor za turizam Renata Pindžo, pomoćnik ministra

Kontakt telefon:011/3122-855
e-mail: turizam@mtt.gov.rs

Informacija o turističkom prometu u Srbiji - april 2015

Konkurs za dodelu subvencija za razvoj turizma u 2015. godini

 

ODRŽIVI TURIZAM


Održivi turizam u svom najčistijem smislu, podrazumeva privrednu granu koja vrši minimalan uticaj na životnu sredinu i lokalnu kulturu, istovremeno pomažući sticanje zarade, nova radna mesta i zaštitu lokalnih ekosistema. Naime, to je odgovoran turizam koji se prijateljski odnosi prema prirodnoj i kulturnoj baštini.

Najjednostavnija definicija jeste da se „pod održivim turizmom podrazumeva svaki vid turizma koji doprinosi zaštiti životne sredine, socijalnog i ekonomskog integriteta i unapređivanju prirodnih, stvorenih i kulturnih vrednosti na trajnoj osnovi".

Glavni cilj ovakvog vida turizma je da se omogući ljudima uživanje i sticanje znanja o prirodnim, istorijskim i kulturnim karakteristikama jedinstvenog okruženja, uz očuvanje integriteta mesta i podsticanje ekonomskog razvoja i dobrobiti lokalne zajednice.

Da bi se postigao razvoj održivog turizma, neophodan je integralni pristup njegovom planiranju i upravljanju. Primetna je sve veća potvrda neophodnosti kombinovanja potreba tradicionalnog urbanog upravljanja (saobraćaj, planiranje eksploatacije zemljišta, marketinga, ekonomskog razvoja, zaštite od požara) sa potrebom planiranja turističkih delatnosti.

Održivi razvoj, ni u kom slučaju nema za cilj da zaustavi razvoj turizma već da omogući njegov razvoj na način da turisti vide i dožive ono što žele, ali da pritom ne unište same činioce koji su ih privukli. U isto vreme, društvo, kultura i okruženje ljudi koji žive u turističkim destinacijama nisu uništeni niti ugroženi. Turistička industrija treba da komunicira sa lokalnim zajednicama i da ih uključi u razvoj.

Težnja za uvođenjem međunarodnih standarda je veoma bitna za primenu koncepta održivog razvoja turizma. Međunarodne organizacije, kao što su ECEAT i EuroGites,  imaju posebnu ulogu u tom procesu. Predstavljajući nevladin sektor, ove organizacije, kao udruženja nacionalnih organizacija, time značajno pospešuju razvoj različitih oblika održivog turizma kao i lokalnu inicijativu. CenORT, kao član ECEAT-a i EuroGites-s, sa svoje strane će težiti da ovaj proces proširi i na Srbiju. To bi veoma povoljno uticalo na promociju i komercijalizaciju proizvoda vezanih za turizam posebnih interesovanja za koje Srbija poseduje odgovarajuće resuse (posebno seoski i eko turizam).

Centar za odgovorni i održivi razvoj turizma (CenORT) je nevladina, nezavisna i neprofitna institucija koja ima ulogu istraživačkog, savetodavnog, informativno-dokumentacionog i komunikacionog središta za oblast odživog razvoja turizma.

e-mail: office@cenort.rs

Tel: +381.11.262.08.44
Fax: +381.11.262.08.44
11000 Beograd, Srbija


Svetska turistička organizacija je utvrdila deset pravila ponašanja turiste na principima održivog razvoja turizma i to:

  1. Traži oblik smeštaja koji je posvećen smanjenju uticaja na životnu sredinu;
  2. Izaberi organizatora putovanja koji je svestan environmentalnog uticaja turizma;
  3. Usmeri se na sredstva prevoza koja manje zagađuju kako bi dospeo do svoje turističke destinacije;
  4. Tokom odmora koristi kolektivna sredstva prevoza kao i ekološka kao što je bicikl;
  5. Stvaraj manje otpada i doprinesi njegovom diferenciranom sakupljanju.
  6. Smanji potrošnju vode;
  7. Smanji potrošnju energije;
  8. Daj prednost lokalno proizvedenim ručnim radovima i lokalnim gastronomskim specijalitetima;
  9. Učini sve kako bi poštovao životnu sredinu u mestima koje posećuješ;
  10. Daj savete i predloge o poboljšanju životne sredine u mestima za odmor.

 

Izvor: ICLEI – Local Governments for Sustainability www.iclei.org/europe/tourism

 

PRIMERI SERTIFIKACIONIH PROGRAMA

  • GREEN GLOBE (WTTC)- program za upravljanje i razvoj svesti o životnoj sredini
  • CERT - Kampanja za ekološki odgovoran turizam, koristi upitnik o problemima životne sredine, za preduzeća
  • Blue Flag (za pojedinačne plaže u Evropi)

Za sprovođenje programa Plava zastava u svakoj je državi zadužena jedna ekološka organizacija, koja svojom strukturom i programom rada ispunjava kriterijume za članstvo u FEE.

 

April 2015. -  Odlukom međunarodnog žirija: Plaža Ada Ciganlija-Savsko jezero i u 2015. godini zaslužila PLAVU ZASTAVU


  • Green Leaf (Asocijacija za putovanja Pacifičke Azije), opšti i sektorski upitnik, potreban rezultat iznad 60%
  • Green Suitcase - Zeleni kofer (mesta, objekti za smeštaj i turističke agencije u Evropi), zlatna, srebrna i bronzana priznanja
  • Zeleni ključ

Februar 2015. – Radisson Blu : Prvi hotel u Srbiji sa ZELENIM KLJUČEM

“Ambasadori održivog razvoja i životne sredine”

Kosovska 17/5, 11000 Beograd
Telefon: 011/3225139; Fax: 011/2836926

Email: office@ambassadors-env.com; secretariat@feeserbia.com

Nacionalni park Fruška gora i Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje dobitnici prestižne Evropske povelje za održivi turizam

Specijalni rezervat prirode "Gornje Podunavlje" i Nacionalni park "Fruška gora" prva su zaštićena područja u Srbiji koja su dobila Evropsku povelju za održivi turizam Europark federacije. Samo je 131 zaštićeno područje do sada dobilo ovo priznanje, a samo u Evropskoj uniji ima preko 28000 zaštićenih područja.  

WWF - Svetski fond za prirodu
Palmotićeva 17
11000 Beograd

Tel: +381 (0)11 3349 479
e-mail: serbia@wwfdcp.org

 

EKOTURIZAM


Ekoturizam se sa jedne strane odnosi na koncept koji obuhvata set principa, a sa druge strane, na poseban segment tržišta. To je „enviromentalno odgovorno putovanje i poseta relativno nedirnutim oblastima prirode, da bi se uživalo u prirodi i da bi se ona uvažavala (kao i svi prateći kulturni objekti iz prošlosti i iz sadašnjosti), koje promoviše očuvanje, ima nizak uticaj posetilaca i omogućava korisnu aktivnu društveno-ekonomsku uključenost lokalnog stanovništva“. Ekoturizam je potkomponenta u okviru oblasti održivog turizma i postavlja se kao ekvivalent turizmu zasnovanom na prirodi.

Ekoturizam se smatra tržištem u intenzivnom porastu u okviru turizma kao privredne grane. Ekoturizam u svetskim razmerama vrlo brzo postaje najpopularniji vid odmora.

Udruženje za ekološki turizam u Evropi (The Association for Ecological Tourism in Europe) publikovalo je 1997. godine preporuke za organizatore putovanja orijentisane ka životnoj sredini. Razvijanje smernica predstavlja koristan korak u pomoći lokalnim učesnicima da se usmere ka pitanjima o tome kako razviti ekoturizam u lokalnim zajednicama, ekosistemima ili u specifičnim sektorima ove privredne grane, kao što su smeštaj ili organizatori putovanja.

Vlade imaju izuzetno važnu ulogu u razvoju ekoturizma. Njihova uloga je jako kompleksna i mora biti definisana kroz delovanje različitih učesnika i sprovođenja politika. S obzirom na globalni značaj ekoturizma, Ujedinjene nacije su proglasile 2002. godinu Međunarodnom godinom ekoturizma, a Komisija UN za održivi razvoj zatražila je od međunarodnih agencija, vlada i privatnog sektora da preduzmu odgovarajuće aktivnosti koje podržavaju ovu akciju.

Dok turizam usmeren na destinacije u prirodi u suštini predstavlja jednostavno putovanje u područja sa lepom prirodom, ekoturizam ostvaruje korist za lokalno stanovništvo u ekološkom, kulturnom i ekonomskom smislu. Na primer, turista koji ide u prirodu može da posmatra ptice. Ali, ekoturista posmatra ptice sa lokalnim vodičem, odseda u lokalnom smeštajnom kapacitetu (ecolodge) i daje doprinos lokalnoj privredi.

Karakteristike ekodestinacije:

  • Očuvane prirodne atraktivnosti u okviru zaštićenog predela,
  • Mala gustina razvoja, gde oblasti prirode ima u izobilju i gde izgrađena područja ne dominiraju,
  • Dokaz da turizam ne šteti prirodi (vodeni tokovi, priobalna područja, močvare, divlje životinje),
  • Razvoj malih lokalnih preduzeća, uključujući i tezge sa hranom i druge vrste zanatskih preduzeća čiji su vlasnici lokalni stanovnici,
  • Mesta namenja rekreaciji na otvorenom, koja su osmišljena tako da zaštite osetljive resurse (staze za bicikle i šumske staze, koje koristi i lokalno stanovništvo),
  • Unapređenje objekata za smeštaj, hotela, restorana i ostalih preduzeća u vlasništvu lokalnog stanovništva, u kojima se pruža istinsko gostoprimstvo od strane prijateljski naklonjenog i motivisanog osoblja,
  • Raznovrsnost lokalnih festivala i manifestacija na kojima se pokazuje osećaj ponosa lokalne zajednice u vezi sa njihovim prirodnih okruženjem i kulturnim nasleđem,
  • Čisti javni objekti koje dele turisti i lokalni stanovnici, kao što su javni tuševi i toaleti.

Koncept ekodestinacije je nov i ne postoje precizna uputstva. Planiranje i upravljanje destinacijom treba da pokaže koristi od ekoturizma za određeno područje i lokalnu zajednicu.

Ecolodge & Green hotels

Ecolodge predstavlja vrstu turističkog smeštaja koji zadovoljava sledeće kriterijume:

  • Štiti prirodne i kulturne komponente svog okruženja,
  • Tokom izgradnje vrši minimalan uticaj na životnu sredinu,
  • Uklapa se u specifični kontekst okruženja,
  • Koristi alternativna, održiva sredstva u potrošnji vode,
  • Obezbeđuje pažljivo postupanje sa smećem i otpadnim vodama,
  • Odlično sarađuje sa lokalnim stanovništvom,
  • Primenjuje programe ekološkog obrazovanja i vaspitanja i zaposlenih i turista,
  • Daje doprinos održivom razvoju lokalne zajednice kroz istraživačke programe.

Green Hotels su hoteli koji u svom poslovanju primenjuju i poštuju principe održivog razvoja. Savremeni pritisci ekologa, klijenata, zaposlenih i finansijski momenti, stvorili su primamljiv teren za hotele da posluju na savremen način, uz preuzimanje odgovornosti za očuvanje životne sredine. Obrazovanje je jedno od glavnih sredstava kojima će se obezbediti uspešan ekoturizam.

Međunarodno društvo za ekoturizam - The International Ecotourism Society (TIES)

TIES je međunarodna neprofitna organizacija članova potpuno posvećena pronalaženju izvora i stručnom osposobljavanju kako bi se turizam učinio aktivnim sredstvom zaštite i održivog razvoja. To je najstarija i najveća međunarodna organizacija koja svoje aktivnosti bazira prema ekoturizmu. Osnovana je 1990. godine i ima 1.600 članova iz 110 zemalja. Ovo društvo pruža usluge organizatorima putovanja, stručnjacima za zaštitu, upravljačima parkova, zvaničnicima vlada, vlasnicima smeštajnih objekata, vodičima, istraživačima, konsultantima i drugim profesionalcima koji teže da primene ekoturističke projekte širom sveta.

Definicija ekoturizma TIES-a glasi:

“Ekoturizam je odgovorno putovanje u oblasti prirode, koje čuva životnu sredinu i podržava blagostanje lokalnog stanovništva”.

 

ZELENI BEOGRAD


Beograd važi za jednu od najzelenijih prestonica u Evropi, jer raspolaže velikim prirodnim oazama kako na obodima, tako i nedaleko od samog centra grada.

Posebno su zaštićeni sledeći objekti i prostorne celine:

  • Botanička bašta "Jevremovac" – spomenik prirode sa preko 250 drvenih vrsta i 300 zeljastih biljaka
  • Banjička šuma – ornitološki rezervat ptica selica
  • Veliko ratno ostrvo – kao rezervat migratorne ornitofaune
  • Pionirski park – zaštićena okolina spomenika kulture Starog dvora
  • Kalemegdan – zaštićena okolina Beogradske tvrđave i Zoološki vrt
  • Topčider i Košutnjak – kao kulturno-istorijska celina
  • Zemunski park – kao zaštićena okolina spomenika kulture

Sekretarijat za zaštitu životne sredine

27. marta 43-45, centrala: 3227-241, 3309-000
e-mail: beoeko@beograd.gov.rs

 

Parkovi – zeleni Beograd

       
       


Turistička organizacija Beograda  www.tob.co.rs
Francuska 24
11000 Beograd, Srbija

 

  • Park Kalemegdan
  • Topčiderski park
  • Pionirski park
  • Akademski park
  • Gradski park u Zemunu
  • Karađorđev park
  • Park Manjež
  • Tašmajdanski park
  • Park prijateljstva
  • Košutnjak
  • Botanička bašta Jevremovac

"Plavo zelena mapa Srbije"

Ova platforma spaja dve teme, zaštitu životne sredine i eko-turizam. Razvoj segmenta turizma zasnovanog na prirodi je znatan potencijal, i imajući u vidu svetske trendove, ovo je grana koja može doprineti popularizaciji Srbije kao eko-turističke destinacije, i pružiti mogućnost lokalnom stanovništvu da obezbedi dodatne prihode, kao i svim učesnicima u tom lancu.

Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa platformom "Plavo zelena mapa Srbije" koja se sastoji iz internet portala i android aplikacije, u okviru koje su predstavljene lokacije u Beogradu i Vojvodini, poput zaštićenih područja, urbanih zelenih bisera i Telenor internet parkova. Ta besplatna aplikacija dostupna je na srpskom i engleskom jeziku.

Program "Plavo zelena mapa Srbije" se realizuje uz pomoć Telenor fondacije, Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i podršku Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Turističke organizacije Beograda.

 


Centar za ekologiju

Info

Sektor za ekologiju

Sektor za razvoj pronalazaštva i dizajn

Grupacija za upravljanje otpadom i reciklažu

Projekat

Projekat