Izbor iz sudske prakse

 

I Z V O D
iz prakse Suda čati pri Privrednoj komori Beograda


  • Privredno društvo za kablovsku distribuciju koje od druge ugovorne strane-internet korisnika, zahteva isplatu naknade za usluge kablovskog interneta po naknadno, jednostrano promenjenim elementima iz osnovnog ugovora, nametanjem i dodatnih obaveza, koristeći pri tom neravnopravan položaj saugovarača, čini više povreda dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Obrazloženje:

Tužilac Suda časti je na osnovu prijave tržišnog inspektora pokrenuo postupak protiv privrednog društva za kablovsku distibuciju zbog toga što je isključio oštećenog sa mreže kablovske internet usluge pozivajući se da je pretplatnički paket za mesec decembar 2006. godine trebalo da bude plaćen do 5.12.2006. godine, što je u suprotnosti odredbama zaključenog ugovora, po kojoj naknada za uslugu dospeva na kraju tekućeg meseca.

U postupku pred Sudom časti okrivljeni se branio dokazujući da je oštećenog blagovremeno obavestio o novim uslovima plaćanja internet usluge, i to do 5. u mesecu za tekući mesec, tako što je objavio na internet strani svoga sajta i priložio važeći cenovnk.  

Sud je u postupku na  nesumljiv način utvrdio da je nadležna insekcija, postupajući po prijavi oštećenog podnetoj zbog problema nastalih u pružanju internet usluge od strane okrivljenog, izvršila proveru podnete prijave i tom prilikom utvrdila: da je okrivljeni isključio oštećenog sa interneta iz razloga što nije izvršio uplatu obaveze po računu za decembar mesec 2006. godine; koja je oštećenom fakturisana 20.11. 2006. godine, da je oštećeni obavezu po računu platio 9.12.2006. godine i da je okrivljeni istu uplatu proknjižio 11.12.2006. godine.

Članom 5. Ugovora o pružanju internet usluga, propisano je da se pretplatnički paket internet usluga plaća na kraju meseca i da okrivljeni zadržava pravo da korisnicima isključi internet ukoliko se ne pridržavaju rokova plaćanja. Takođe navedenim odredbama ugovora okrivljeni je ostavio mesta za sumnju u smisao značenja istih, zadržavajući pravo na jednostranu promenu cenovnika internet usluga.

Iz izvedenih dokaza Sud je na nesumljiv način utvrdio da se okrivljeni u svom radu nije pridržavao odredbi zaključenog ugovora u delu koji se odnosi na rokove plaćanja i suprotno tim odredbama samovoljno izmenio rok za plaćanja internet usluge bez saglasnosti volje druge ugovorne strane-oštećenog kao korisnika usluge, stavljajući ga u nepovoljniji položaj od prvobitno utvrđenog ugovorom i uslovljavajući na taj način pružanje usluge.

Ovakvo ponašanje okrivljenog suprotno je Kodeksu poslovne etike, pa je na osnovu navedenog Sud časti našao da su se u radnjama okrivljenog stekla obeležja povreda dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, te ga je oglasio krivim i izrekao odgovarajuću meru društvene discipline.

  Odluka Suda časti pri Privrednoj komori
Beograda S.br.30/07  od 14.05.2007. godine

  • Odbijanje prodaje hleba, koji je stavljen u promet, u količini koju potrošač traži a koja predstavlja uobičajeni minimum u prometu te vrste robe, suprotno je Kodeksu poslovne etike ("Sl. Glasnik RS"br.1/06) i odredbama Posebnih uzansi u prometu robe na malo ("Sl.list SFRJ", br. 12/78)

Obrazloženje:

Tržišni inspektor je u prodavnici privrednog društva koje se bavi prodajom prehrambene robe, po prijavi građana da ne mogu da kupe pola hleba, izvršio proveru i konstatovao da hleb koji je izložen za prodaju i upakovan u papirnu kesu koja pokriva dve trećine hleba, konstatovao da zaposleni u prodavnici ne dozvoljavaju sečenje hleba, niti na mestu gde je hleb izložen, kao ni na drugom mestu u prodavnici.

Tužilac Suda časti je zbog toga što se ne obezbeđuje količina robe koju potrošač traži, iako je količina na raspolaganju, pokrenuo postupak zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Okrivljeni nije sporio da nedozvoljava da se seče hleb na pola u prilog čega je naveo razloge higijenske i zdarvstvene zaštite potrošača, tehničku nemogućnost deobe hleba na dva jednaka dela kao i to da nemaju u kasi šifru za prodaju polovine hleba tipa "avala".

Na osnovu priznanja okrivljenog i izvedenih dokaza  Sud je utvrdio da je okrivljeni učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala iz člana 52. stav 1. Kodeksa poslovne etike, kojim je propisano da da se ne može odbiti prodaja potrošaču izložene robe u prodajnom prostoru ili na drugi način pripremljen za prodaju, odnosno odbiti usluga koja se može obaviti, a u vezi sa odredbom člana 42. stav 2 Posebnih uzansi u prometu robe na malo, po kojoj je obaveza prodavca, da u slučaju pojedinačnog pakovanja, proda traženu količinu robe, do granica uobičajenog minimuma u prometu određene vrste robe na malo.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje okrivljeni je oglašen krivim i izrečena mu odgovarajuća mera po Pravilniku o organizaciji, sastavu i radu Suda časti pri Privrednoj komori Beograda.

Odluka Suda časti pri Privrednoj komori
Beograda S.br.53/07  od 16.04.07. godine

  • Privredni subjekt čini povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala kada uz garanciju pune pravne sigurnosti, poziva građane da plasiraju svoj kapital uz mesečnu kamatu od 5%, pa suprotno lažnom obećanju posreduje u zaključenju ugovora o pozajmici s trećim licem, odnosno zaključenju fiktivnog ugovora, nametanjem tipskog ugovora i pratećih obrazaca.

Obrazloženje:

Optužnim predlogom Tužioca Suda časti pri Privrednoj komori Beograda, okrivljenom privednom društvu stavljeno je na teret da je preko svog odgovornog lica dovelo u zabludu oštećene na taj način što je u dnevnom listu objavilo oglas i pozvalo građane da uz punu pravnu sigurnost plasiraju svoj kapital, na koji su se javili oštećeni koje je okrivljeni doveo u vezu sa trećim licem, svojim prijateljem kao zajmoprimcem, sa kojim su oštećeni zaključili, u prostorijama okrivljenog, fiktivni ugovor o kupoprodaji stana, čije vanknjižni vlasnik zajmoprimac, i predali zajmoprimcu 5.000,00 eura kao pozajmicu, a na štetu svoje imovine, sa obavezom zajmoprimca da istu vraća sa 5% mesečne kamate kamate do vraćanja glavnice, koji iznos glavnice nije vraćen do zakljućenja glavnog pretresa.

U svoju odbranu direktor okrivljenog privrednog društva, negirao je navode u optužnom predlogu, navodeći da su se oštećeni javili na oglas, objavljen u dnevnoj štampi, da su došli na informativni razgovor gde su se upoznali sa predlogom okrivljenog, odnosno sa pravilima pod kojima će se uzeti, odnosno dati pozajmicu, pa je okrivljeni u pisanoj formi sastavio uslove pod kojim se obavlja pozajmica koje su potpisaali zajmoprimac i oštećeni.

 Međusobni dogovor je bio da se potpiše i overi pred sudom predugovor o kupoprodaji nepokretnosti-stana čiji je vanknjižni vlasnik zajmoprimac, aneks istog, založno hipotekearna izjava kao i punomoćje, sve kao poseban vid zaštite pozajmljenog novca.

Okrivljeni je tvrdio da je bio samo posednik,  da je dogovor između stranaka stavio na papir, da je kao posrednik samo sproveo ono što su se stranke dogovorile i da sa zajmodavcem i zajmoprimcem nema nikakav ugovor te da nije obećao ni pismeno ni usmeno da će isplaćivati kamatu. Što se tiče obećanja u oglasu da "garantuje  punu pravnu sigurnost" objasnio je da to značilo njegovu obavezu da obezbedi postojanje pisanog traga o zaključenom poslu overom kod suda, odnosno potvrdu da je neko nekome dao određeni iznos novca.

Sud je utvrdio da je okrivljeni učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala iz oblasti obavljanja agencijskih  i posredničkih usluga, posredovanjem u zaključenju fiktivnog ugovora u poslovnim prostorijama okrivljenog, dovođenjem u vezu oštećenih sa svojim prijateljem, kome su predali 5.000,00 evra navodno na ime pozajmice, a na štetu svoje imovine, sa obavezom da im novac bude vraćen sa 5% kamate mesečno, do isplate glavnice u celini.

 Kako oštećenima novac nije vraćen do zaključenja glavnog pretresa, a okrivljeni svesno posredovao: u zaključenju fiktivnog ugovora, sačinjavanju potvrde o pravu na upis založnog prava-hipoteke u zemljišnim knjigama na stanu iako je znao da je zajmoprimac vanknjižni vlasnik stana i da nije moguće upisati hipoteku na istom, kao i prikrivajući činjenicu da je ista nepokretnost više puta zalagana na isti način pod istim okolnostima samo drugim licima, a sve radi protivpravnog prisvajanja novca oštećenih, okrivljeni je oglašen krivim i izrečena mu odgovarajuća mera društvene discipline.

Odluka Suda časti pri Privrednoj komori
Beograda S.br.108/05 od 01.11.06. godine


  • Kada vlasnik autoperionice koji pored uobičajenih sredstava za pranje vozila, upotrebi i neprovereno abrazivno sredstvo u vidu tečnog"ajaksa"koje se ne upotrebljava za pranje vozila i time ošteti farbu na vozilu korisnika usluge, po izvršenoj usluzi ne izda fiskalni račun, niti usvoji opravdanu reklamaciju, čini povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Obrazloženje:

Vlasnik samostalne zanatske radnje za pranje i podmazivanje vozila primio je na pranje putničko vozilo crvene boje pa je usled neadekvatnog tretmana prilikom pranja oštećena boja na automobilu u vidu pojave belih fleka, račun nije izdao a uslugu je naplatio i odbio reklamaciju za izvršenu uslugu.

Okrivljeni je u svoju odbranu naveo da je primio sporno vozilo na pranje koje je bilo isprljano cementnim mlekom, da mu je tom prilikom oštećena dala  tečni "ajaks" rekavši da je time ranije skidala fleke od cementnog mleka, pa je prilikom pranja auta po sugestiji oštećene koristio tečni "ajaks" ali fleke nije skinuo, uslugu je naplatio a fiskalni račun nije izdao jer ga oštećena nije tražila.

Radi utvrđivanja kvaliteta izvršenog pranja vozila, odnosno da li je do oštećenja boje i pojave fleka došlo usled neadekvatnog tretiranja prilikom pranja, određeno je veštačenje kojim je utvrđeno da je predmetni auto pored uobičajenog načina dodatno opran i tečnim "ajaksom" kao abrazivnim sredstvom pri čemu je korišćena voda pod velikim pritiskom, usled čega su kristalići koji su bili na površini auta delimično oštetili boju, a na nekim mestima u potpunosti.

Sud je na osnovu izvedenih dokaza zaključio da je okrivljeni pranje vozila izvršio tečnim "ajaksom" kao abrazivnim sredstvom što je protivno pravilima struke, jer se to sredstvo ne primenjuje za pranje vozila u autoperionicama, odnosno da do oštećenja auta nije došlo usled neadekvatnog tretmana prilikom pranja, već upotrbom neadekvatnog neproverenog abrazivnog sredstva kojim je oštetio farbu na vozilu oštećene, uz to nije izdao fiskalni  račun, niti usvojio reklamaciju čime je učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala iz oblasti pružanja usluga.

Odluka Suda časti pri Privrednoj komori
Beograda S.br.138/06  od 12.03.07. godine


  • Okrivljeni je učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala jer je suprotno pretplatničkom  ugovoru o pružanju odabranih usluga iz ponude GSM digitalne mobilne telefonske mreže, koji je zaključio sa oštećenim-korisnikom usluge, propustio da reaguje pravovremeno, u roku u kome je dužan, pa je isključio odlazni saobraćaja i onemogući oštećenog da koristi usluge GSM mreže.

Obrazloženje:

Tužilac Suda časti stavio je na teret okrivljenom da je učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala na taj način što nije ispunio obaveze iz ugovora zaključenog sa oštećenim ,zbog čega oštećeni nije mogao da koristi mobilni telefon koji mu je bio neophodan pa je zbog toga odložio putovanje za Grčku.

Predstavnik okrivljenog je osporio navode iz optužnog predloga i  tvrdio da je postupljeno po ugovoru.

Po sprovedenom postupku Sud je utvrdio da su okrivljeni i oštećeni zaključili dana 4.05.2006. godine pretplatnički ugovor o pružanju odabranih usluga iz ponude  javne GSM digitalne mobilne telefonske mreže, čiji sastavni deo su Opšti uslovi ugovora o pretplati, koje je utvrdio okrivljeni.

 U članu 3. tačka 12. Opštih uslova propisano je da okrivljeni ima pravo da u slučaju docnije u plaćanju računa ili neuredne uplate, po svom izboru ograniči usluge obustavljanjem izlaznog saobraćaja, uz najavu učinjenu najmanje 12 sati pre nastupanja ograničenja, ili da privremeno ukine usluge, uz najavu na 24 časa pre privremenog ukidanja.

 Kako je kao nesporno utvrđeno da je oštećeni blagovremeno platio račun za juni mesec, dana 20.07.2006.godine, koji dan je okrivljeni označio kao dan dospelosti obaveze, ali da je uplatu okrivljeni proknjižio tek 24. 07 2006. godine i tog dana oštećenom uputio poruku o isključenju sa međunarodnog saobraćaja, to je okrivljeni oštećenog onemogućio da tog dana uspostavi vezu preko svog mobilnog sa hotelom u Atini, radi potvrde rezervacije, zbog čega mu je rezervacija propala i prinudio da put u Grčku odloži.

Sud je zaključio da je okrivljeni ne reagujući pravovremeno i u skladu sa Opštim uslovima, u roku u kojem je dužan da učini najavu o privremenom ograničenju u pružanju usluga, onemogućio oštećenog da koristi usluge GSM mreže, na koji način je učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, pa ga je oglasio krivim i izrekao odgovarajuću meru društvene discipline.

 Odluka Suda časti pri Privrednoj komori
Beograda S.br.127/06  od 14.02.07. godine
 

  • Žalbu koju je oštećeni izjavio na odluku donetu u postupku koji se vodi po optužnom predlogu tužioca Suda časti (a ne odnosi se na troškove postupka), odbacio je predsednik prvostepenog veća kao nedozvoljenu jer oštećeni nije stranka u postupku.

Obrazloženje:

Na odluku prvostepenog veća Suda časti oštećeni je izjavio žalbu Drugostepenom veću, kao drugostepenom organu  zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Drugostepeno veće Suda časti je po konstatovanju da je žalba podneta od strane oštećenog u predmetu u kome je postupak vođen po optužnom predlogu tužioca Suda časti, prosledilo spise predmeta predsedniku prvostepenog veća na odlučivanje kao nadležnom, sa obrazloženjem da Pravilnikom o organizaciji, sastavu i radu Suda časti pri Privrednoj kmori Beograda ("Sl. list grada Beograda" br. 16/03) nije izričito regulisano pitanje nadležnosti za odlučivanje po neblagovremenim  i nedozvoljenim žalbama ali članom 5. istog Pravilnika, propisana je shodna primena odredbi ZKP-a ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog Pravilnika, te otuda smatra da je po neblagovremenim i nedozvoljenim žalbama nadležan da odlučuje predsednik prvostepenog veća a shodnom primenom odredbi člana 372, 386 i 387 ZKP-.a.

Predsednik prvostepenog veća je imajući u vidu stav Drugostepenog veća, kao i činjenicu da je žalba podneta od strane učesnika u postupku koji nema  legitimaciju za podnošenje žalbe, je na osnovu člana 78. Pravilnika, kojim je propisano da žalbu na odluku-rešenje prvostepenog veća Suda časti, mogu da izjave samo stranke, a to su u konkretnom predmetu okrivljeni i tužilac Suda časti, pa kako oštećeni nije stranka, žalbu odbacio kao nedozvoljenu.

Rešenje Suda časti pri Privrednoj komori
Beograda S.br.105/06 od 20.06.2007. godine

  • Privredni subjekt koji prilikom prodaje robe naplati i ambalažu-kesu u koju potrošaču spakuje kupljenu robu, a na kojoj je oštmpan reklamni logo firme, čini povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Obrazloženje:

Tužilac Suda časti tužio je okrivljeno privrdno društvo zbog toga što je u svom distributivnom centru prodavalo potrošačima reklamne kese sa logom firme.

Okrivljeni, preko svog predstavnika se branio da je reklamne kese prodavao u skladu sa poslovnom politikom okrivljenog i da nije učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala jer je kese prodavao na kasi po ceni koja je bila vidno istaknuta i obeležena tako da je svaki kupac pre kupovine bio upoznat sa prodajnom cenom, kao i da to čine i drugi trgovinski lanci u Beogradu.

Sud nije prihvatio odbranu okrivljenog iz razloga što je našao da u situaciji kada okrivljeno privredno društvo u svojim prodajnim objektima, na kasi ne ponudi kupcima običnu (uobičajenu) ambalažu za pakovanje robe, već samo reklamne kese sa logom firme koje pri tom naplaćuje, bez obzira što istakne cenu ovih kesa, po oceni Suda čini povrdu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala jer takvim ponašanjem dovodi u situaciju svoje potrošače da plaćaju reklamu prodavca i tako prevaljuje trošak koji treba da predstavlja sastvavni deo poslovanja firme i prisiljava potrošače da mimo svoje volje kupe kesu jer ne ostavlja mogućnost izbora.

Pod predpostavkom da je okrivljeni potrošačima ponudio obične besplatne kese, kao i reklamne kese koje se plaćaju, po oceni Suda, ne bi se moglo govoriti o povredi dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala jer bi potrošač bio u situaciji da bira između besplatne ambalaže i reklamnih kesa, a ne da mu se nameće da uz kupljenu robu finansira reklamu okrivljenog, pa je Sud okrivljenog oglasio krivim i izrekao mu odgovarajuću meru društvene discipline.

 Odluka Suda časti pri Privrednoj komori
Beograda S.br.44/06  od 18.10.2006. godine


  • Privredni subjekt koji ne sarađuje sa inspekcijskim organima kao nadležnim za preduzimanje mera kako bi se utvrdilo da li su zaposleni ili članovi njegovih organa učinili povredu zakona, čini povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Obrazloženje:

Tužilac Suda časti, na osnovu prijave Sektora tržišne inspekcije pokrenuo je postupak protiv okrivljenog privrednog subjekta zato što nije postupio po nalogu tržišnog inspektora koji mu je naložio da se izjasni po prijavi građana, tako što ga je pozvao da određenog dana u određeno vreme dođe u kancelariju u prostorijama inspekcije, na koji poziv se nije odazvao, izostanak nije opravdao, niti je dostavio  pisanu izjavu.

U postupku pred Sudom časti punomoćnik okrivljenog pravdao je neodazivanje na poziv inspekcije time da se neplanirano zadržao u sudu toga dana i da nije stigao u zakazano vreme da dođe kod inspektora ali da kad je došao, inspektora nije bilo, da inspektora nije mogao da sačeka jer je žurio u drugi sud, na ranije zakazana ročišta.

Sud nije prihvatio navode u odbrani okrivljenog jer je u postupku na nesumljiv način utvrdio da je insekcijska kontrola  kod okrivljenog obavljena 31.05.2006. godine a po prijavi oštećenog da mu je odbijena opravdana reklamacije izjavljena na kupljeni mobilni telefon, i da od tog dana pa do 10.07.2006. godine, kada je predstavnik okrivljenog trbalo da dođe u inspekciju radi davanja izjave, okrivljeni nije ni na koji način sarađivao, odnosno nije se izjasnio ni pismeno, ni usmenao na poziv inspektora, niti je opravdao takvo postupanje.

Ovakvo ponašanje okrivljenog je suprotno članu 70. Kodeksa poslovne etike, kojim se propisuje obaveza privrednog subjekta da sarađuje sa nadležnim organima i preduzima mere kako bi se utvrdilo da li su zaposleni ili članovi njegovih organa učinili povredu zakona, pa je na osnovu navedenog Sud časti našao da su se u radnjama okrivljenog stekla obeležja povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, te ga je oglasio krivim i izrekao odgovarajuću meru društvene discipline.

(Odluka Suda časti pri Privrednoj komori Beograda
S.br.87/06 od 1.11.2006.godine)


  • Vlasnik radnje za hemijsko čišćenje koji primi radi čišćenja tepihe bez deklaracije, podataka o sirovinskom sastavu i načinu održavanja, pa se nakon izvršenog tretmana tepisi deformišu, a da prilikom prijema nije upozorio korisnika usluge na moguće posledice tretmana pod takvim okolnostima i to upozorenje nije konstatovao u reversu koji je izdao korisniku usluge, čini povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.


Obrazloženje:

Okrivljeni je od oštećene kao korisnika usluge, primio radi hemijskog čišćenja tri tepiha i jednu stazu na kojima nije bilo deklaracije o sirovinskom sastavu i načinu održavanja, a za koje je bio u uverenju da su izrađeni od materijala koji može hemijski da se tretira.

Nakon hemijskog čišćenja tepisi su se deformisali tako što su postali grbavi i neupotrebljivi.

Okrivljeni se u postupku pred Sudom, branio tako što je isticao da na tepisima nije bilo deklaracije; da rukovođen dugogodišnjim iskustvom, smatrao je da se tepisi mogu hemijski trtirati i da on nije kriv zbog deformisanja tepiha već proizvođač, pri čemu je posebno ukazao da je pokušao da reši reklamaciju oštećene na taj način što je zajedno sa njom otišao u fabriku koja je proizvela tepihe, ali da direktor fabrike nije hteo sa njim da razgovara.

Sud je cenio navode u odbrani okrivljenog da je tepihe primio na čišćenje bez deklaracije i uputstva o održavanju ali i to da ista okolnost ne isključuje odgovornosti okrivljenog zato što u reversu koji je dao oštećenoj prilikom preuzimanja tepiha, nije konstatovao da je tepihe primio bez deklaracije, odnosno nije konstatovao upozorenje koje je dao oštećenoj, na moguće posledice takvog tretmana.

Kako je okrivljeni bio dužan da upozori oštećenu na moguće posledice trtmana bez pouzdanog znanja od kog materijala su tepisi i postava tepiha izrađeni i da ovo upozorenje unese u revers koji je predao oštećenoj prilikom prijema tepiha, kako bi se obezbedio od eventualnih posledica ako dođe do oštećenja i pored postupanja po pravilima struke, zanata i stečenom iskustvu, što okrivljeni nije učinio, to ga je Sud časti oglasio krivim i izrekao odgovarajuću meru društvene discipline.


(Odluka Suda časti pri Privrednoj komori Beograda
S. br. 5/06 od 3.04.2006. godine)

  • Privredni subjekt koji prilikom servisiranja benzinske pumpe, predhodno ne istakne obaveštenje da određenog dana u određeno vreme pumpa neće raditi i na taj način dovede u zabludu korisnike usluga u pogledu mogućnosti kupovine goriva, izloži ih gubljenju vremena i maltretiranju, čini povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Obrazloženje:

Na osnovu navoda u prijavi tržišnog inspektora da okrivljeni nije prodavao motorno gorivo dana 29.04. 2006. godine na svojoj benziskoj pumpi, zbog tehničke kontrole aparata i da tom prilikom nije istakao obaveštenje, niti je drugim dokazima mogao da uveri inspektora da je to stvarni razlog obustave točenja goriva , tužilac Suda časti pokrenuo je postupak protiv okrivljenog.

Okrivljeni se pred Sudom branio, da spornog dana nije prodavao motorno gorivo zbog servisiranja aparata ali da nije istakao obaveštenje na benzinskoj pumpi iz razloga što je zadužio zaposlene (kojih kako smatra ima dovoljan broj) da o tome baveštavaju potencijalne potrošače. 

Sud je na osnovu priznanja okrivljenog i izvedenih dokaza utvrdio da okrivljeni nije obavestio potencijalne potrošača na nedvosmislen, način isticanjem obaveštenja na prodajnom objektu, koje bi bilo dostupno svim potencijalnim potrošačima, o razlozima zbog kojih ne prodaje gorivo, odnosno obaveštenje o vremenu kada će nastaviti sa prodajom motornog goriva.

Na osnovu navedenog Sud je našao da je okrivljeni doveo u zabludu potrošače u pogledu rada svog prodajnog objekta, izložio ih maltretiranju i nepotrebnom gubljenju vremena i stvorio sumnju i pometnju o razlozima obustave prodaje goriva, o čemu svedoče i podnete pijave tri potrošača kojima je na istoj pumpi saopšteno od strane zaposlenih da se gorivo ne prodaje jer se očekuje nova cena, pa je okrivljenog oglasio krivim za učinjenu povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala i izrekao odgovarajuću meru društvene discipline.


(Odluka Suda časti pri Privrednoj komori Beograda
S. br. 93/06 od 04.10.2006. godine
)


  • Upisivanje cene na prevoznoj karti koju privredni subjekt u obavljanju delatnosti prevoza putnika u linijskom prevozu, izdaje putnicima, ne oslobađa ga od obaveze da poseduje važeći i overen cenovnik usluga u prevoznom sredstvu, pa u suprotnom čini povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Obrazloženje:

Protiv okrivljenog privrednog društva pokrenut je postupak zbog toga što je obavljao linijski prevoz putnika autobusom na relaciji Obrenovac-Beograd-Obrenovac, bez važećeg i overenog cenovnika.

Okrivljeno privredno društvo u svojoj odbrani navelo je da je vozač  autobusa, spornog dana, u obavljanju linijskog prevoza putnika posedovao odštampane autobuske karte sa tačno naznačenim relacijama i upisanim cenama prevoza, a koje su utvrđene važećim cenovnikom. Nije sporilo da vozač nije imao overen cenovnik usluga prevoza, ali je istakao da su cene prevoza bile naznačene u oštampanim kartama, pa da su na taj način bile dostupne svim korisnicima usluga, te smatra da povredu koja mu se stavlja na teret nije izvršio.

Nakon sprovedenog dokaznog postupka, Sud je na nesumljiv način utvrdio da je okrivljeni delatnost odobrenu rešenjem nadležnog Ministarstva, međumesni linijski prevoz putnika, obavljao bez važećeg, overenog i vidno istaknutog cenovnika, te cene prevoza na određenim relacijama koje okrivljeni pruža, nisu bile dostupne svim korisnicima usluga. Činjenica da su podaci o ceni prevoza bili upisani na kartama koje su korisnici usluge kupovali, ostala je bez uticaja na odluku Suda, jer su sve karte koje je vozač posedovao, imale istu cenu od 100,00 dinara, nezavisno od dužine relacije na kojoj se usluga prevoza pruža.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, Sud je primenom člana 55. Kodeksa poslovne etike našao da je okrivljeni bio dužan da učini preciznu, jasnu i istinitu ponudu usluga u odnosu na cenu i druge osobenosti (relacija), odnosno da poseduje overen i važeći cenovnik vidno istaknut, što on nije učinio pa je oglašen odgovornim i izrečena mu odgovarajuća mera društvene discipline.

(Odluka Suda časti pri Privrednoj komori Beograda
S.br.114/06 od 30.10.2006. godine
)

  • Privredni subjekt koji posle izvršene kontrole ispravnosti tehničkog proizvoda-aparata, po izjavljenoj reklamaciji u garantnom roku, ne izda pisani dokaz, odnosno u garantnom listu ne upiše da je aparat primljen na opravku, ne opiše popravku, vreme zadržavanja aparata, ili ne konstatuje da je aparat čiju je ispravnost prekontrolisao ispravan, već o tome samo usmeno obavesti kupca, čini povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Obrazloženje:

Tužilac Suda časti optužnim predlogom stavio je okrivljenom na teret da je učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala na taj način što, posle prijema reklamacije izjavljene na ispravnost aparata "Sony" risivera STR DB 790 B, od strane oštećenog u garantnom roku, nije izdao pisani dokaz da li je reklamaciju rešio.

Na  osnovu izvedenih dokaza utvrđen je kao nesporan činjenični opis iz optužnog predloga, odnosno da okrivljeni posle izvršene popravke aparata, po reklamaciji oštećenog nije izdao potvrdu o izvršenoj popravci, odnosno nije uneo datum prijema i datum popravke, opis popravke i spisak ugrađenih delova ili da aparat nije popravljan ukoliko je ispravan, ime servisera i to sve overio potpisom i pečatom, što je kao obaveza servisera, bilo navedeno i u garantnom listu, pod uslovom da se popravka vrši u garantnom roku.

Sud je posebno cenio okolnost da je ne izdavanjem potvrde o servisiranju odnosno ne konstatovanjem navedenih podataka o popravkama izvršenim u garantnom roku, okrivljeni onemogućio da se vide i utvrde okolnosti popravke aparata i druga prava oštećenog kao što je pravo na produženje garancije za onoliko dana koliko je popravka trajala, za ostvarenje kog prava je preduslov da serviser istu upiše u poseban dodatak garantnom listu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Sud je našao da je okrivljeni učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala i okrivljenog oglasio odgovornim i izrekao odgovarajuću meru društvene discipline.

(Odluka Suda časti pri Privrednoj komori Beograda
S.br.159/06 od 13.12.2006. godine
)

  • Privredni subjekt čini povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala, kada u očekivanju povećanja cene robe, odbije da proda robu kupcu po regularnoj ceni, izloži ga maltretiranju i gubljenju vremena.
Obrazloženje:

Na osnovu prijave tržišnog inspektora, pokrenut je postupak pred Sudom časti zbog toga što je okrivljeni odbio da proda oštećenom-kupcu, benzin po regularnoj ceni, i to u dva navrata istog dana, objašnjavajući da se vrši istakanje goriva, kojom prilikom je stavio natpis ispred pumpe, »isporuka goriva».

Okrivljeni je u svojoj odbrani naveo da je isključivi razlog uskraćivanja prodaje robe kupcu pretakanje goriva i istovar druge robe, jer prema propisima kojima se reguliše manipulacija sa eksplozivnim i zapaljivim materijama, zabranjeno je prisustvo neovlašćenih lica na mestu istovara, uključujući i eventualne kupce.

Sud je u toku postupka, kao nesporno, utvrdio da je došlo do prekida u radu benzinske stanice okrivljenog, koje je počelo u 16 časova i da je oštećenom uskraćena prodaja benzina prvi put oko 19 časova, kada mu je saopšteno da dođe za dva sata kada će istovar biti završen. Posle dva sata oštećeni je ponovo, dobio odgovor da istovar nije završen, mada na prostoru oko benzinske stanice nije bilo cisterni sa gorivom i drugih vozila za istovar, odnosno pod utovarom.

Sud je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja ocenio da je istovar robe trajao neuobičajeno dugo za redovne prilike (više od pet sati), pa nije prihvatio odbranu okrivljenog, već je ceneći i dodatnu činjenicu koja je nesporno utvrđena, da je okrivljeni očekivao povećanje cena benzina i drugih naftinih derivata, što objašnjava uzročno posledičnu vezu između navedene činjenice i i neuobičajeno dugog trajanja istovara, utvrdio da je okrivljeni odbio da proda benzin kupcu po regularnoj ceni, u dva navrata istog dana, bez opravdanog razloga. Sud je posebno cenio da je okrivljeni oštećenog izložio maltretiranju i gubljenju vremena pa ga je oglasio krivim zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala iz oblasti pružanja trgovinskih usluga i izrekao odgovarajuću meru društvene discipline.


(Odluka Suda časti pri Privrednoj komori Beograda
S.br.40/05 od 17.10.2005. godine
)

  • Taksi prevoznik koji izda korisniku usluge račun sa podacima koji ne odgovaraju stvarnom stanju stvari, odnosno sa pogrešnim podacima o njemu, vozilu i taksi udruženju kome pripada, a sve u nameri da prikrije indentitet zbog naplate veće cene za izvršenu uslugu od propisane, čini više povreda dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Obrazloženje:

Na osnovu prijave inspektora drumskog saobraćaja, tužilac Suda časti pokrenuo je postpak protiv auto taksi prevoznika zbog povrede dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala zbog toga što je nakon izvršene usluge taksi prevoza, a na zahtev stranke, napisao račun na obrascu računa drugog taksi prevoznika i naplatio veći iznos za taksi uslugu od propisanog.

U postupku pred Sudom časti okrivljeni se branio tako što je isticao da je pozajmio od kolege račun-blok jer nije imao svoj i na njemu napisao podatke o izvršenoj usluzi taksi prevoza.

Nije osporavao da je naplatio više od propisane cene za uslugu, ali objasnio je, da je to uradio jer je krenuo u drugi deo grada od onoga u koji je stranka htela, verovatno zato što je radio aparat u kolima bio uključen, pa nije čuo naziv ulice.

Sud časti je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je okrivljeni na obrascu računa na kome su bili ime i adresa drugog taksi prevoznika upisao cenu usluge koja je bila znatno viša od propisane i tako popunjen račun izdao stranci kao ispravan i da je stranku, povodom primedbe da je taksimetar otkucao veći iznos od uobičajenog, u toku vožnje ubeđivao da su taksi usluge poskupele.

Sud časti je našao da su se u radnjama okrivljenog stekla obeležja povreda dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala iz oblasti pružanja taksi usluga, oglasio ga krivim i izrekao mu odgovarajuću meru društvene discipline.


(Odluka Suda časti pri Privrednoj komori
Beograda
S.br. 803/03 od 28.02.2005.godine
)

  • Privredno društvo za promet tečnog gasa koje proda određenu količinu gasa koja je veća od zapremine boce u automobilu kupca i za tu količinu naplati cenu, kao da je stvarno prodata, pri čemu ne omogući kupcu da izvrši proveru stvarno utočene količine gasa, čini više povreda dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala.

Obrazloženje:

Optužnim predlogom tužioca Suda časti okrivljenom privrednom društvu za promet tečnim naftnim gasom, stavljeno je na teret da su zaposleni kod istog na gasnoj pumpi, utočili u vozilo oštećenog veću količinu gasa od količine koja prema zapremini boce, po atestu, može da stane.

Okrivljeni nije sporio količinu utočenog gasa kao ni visinu naplaćene cene smatrajući da je tolika količina stvarno i prodata jer, tvrdio je da su aparati na pumpi ispravni, da se redovno kontrolišu, da su baždareni sa važnošću do kraja kalendarske godine, a veću količinu utočenog gasa od zapremine boce objasnio tehničkim karateristikama utakanja goriva i predložio da Sud odbaci optužni predlog a oštećenog pozivao na besplatanu obuku radi upoznavanja navedenih karakteristika gasa. 

Sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je okrivljeni naplatio kao da je utočio u rezervoar automobila oštećenog veću količinu tečnog gasa od količine koja je po atestu previđena da stane u bocu automobila, što ni okrivljeni nije sporio i da okrivljeni na svojoj gasnoj pumpi nije imao menzuru-etalon za proveru istočene količine goriva-gasa, te da je na taj način onemogućio oštećenog  da izvrši proveru stvarno utočene količine gasa, pa je Sud iz tih razloga našao da je okrivljeni učinio povredu dobrih poslovnih običaja i poslovnog morala iz oblasti prometa roba i usluga okrivljenog oglasio krivim i izrekao mu odgovarajući meru društvene discipline.

(Odluka Suda časti pri Privrednoj komori Beograda
S.br36/06 od 31.05.2006.godine
)


Sud časti