Evropa i Kina

 

 

Uoči XI Samita Kina – EU, u Briselu je 20. maja održan samit – akademski strateški dijalog na temu odnosa Kine i Evrope. Uz prisustvo velikog broja učesnika iz redova Evropskog parlamenta, NATO-a, diplomatskih predstavništava i misija pri EU, samit je otvorila Benita Ferero Valdner, evropski komesar za spoljne odnose i evropsku susedsku politiku.

"Kina se ponovo pojavljuje kao glavni akter na globalnoj sceni i to u vreme kada se svet suočava sa nezapamćeno složenim i međusobno povezanim ekonomskim, finansijskim i ekološkim izazovima", izjavila je Benita Ferero Valdner na samitu koji su zajednički organizovale organizacija za analizu evropske politike Friends of Europe i organizacija za evropsku bezbednost Security and Defence Agenda.

U uvodnom delu predstavljeno je aktuelno stanje i uticaj finansijske krize na privredu Kine. Naime, u prvom kvartalu 2009. godine, Kina je ostvarila rast BDP od 6,1% što je znatno niže u poređenju sa proteklom decenijom kada je procenat rasta bio dvocifren. Spoljnotrgovinska razmena u Kini beleži pad od 25%, a većina izvozno orjentisanih preduzeća prolazi kroz izuzetno težak period.

Sa druge strane, prema predviđanjima Evropske komisije, privredu EU do kraja godine očekuje pad od 4%, dok će stopa nezaposlenosti dostići 10,9% odnosno 8,5 miliona ljudi.

"Svi državnici, privrednici i studenti sa strepnjom prate dinamiku dešavanja u svetskoj privredi, kao i mere za izlazak iz krize koje su preduzele privrede pojedinačnih zemalja. Svi se nadamo da će se svetska privreda oporaviti rekordnom brzinom. Ali istovremeno i strahujemo da bi prolongirana recesija mogla dovesti do socijalnih previranja, političkih sukoba, pa čak i do konflikata na međunarodnoj sceni. Stoga je neophodno da razvijemo jaču koordinaciju i odlučniju saradnju u borbi protiv krize", upozorio je ambasador Song Zhe, šef Misije NR Kine pri EU.

U decembru prošle godine, EU je predstavila plan za stimulativnih mera u vrednosti od 200 milijardi evra. Istovremeno, Kina je usvojila seriju stimulativnih mera u cilju osiguranja ekonomskog rasta i socijalne stabilnosti.

  • U cilju jačanja domaće potražnje, kineska vlada se obavezala na povećanje investicija i smanjenje poreza (planirana su ukupna ulaganja u iznosu od 586 milijardi dolara).
  • U cilju jačanja ponude, deset najvećih proizvođača u Kini prolazi kroz proces restrukturiranja i uvodjenja inovacija.
  • U cilju poboljšanja proizvodnje, veliki deo sredstava ulaže se u tehnološke inovacije, odnosno istraživanje i razvoj.
  • U cilju osiguranja ekonomskog rasta, predvidja se zapošljavanje novih radnika.

Ovakav paket mera već je doneo pozitivne rezultate: Zabeležen je porast investicija. Takođe je primetan rast potrošnje – u aprilu je maloprodaja ostvarila rast od 15 %. Tržište nekretnina se oporavlja. Između ostalog, Kina je po potrošnji postala najveće tržište automobilske industrije. Tome u prilog ide činjenica da je Kina samo u aprilu otkupila 1,15 miliona novih vozila. Proizvodnja takodje beleži rast. Industrijski rast u aprilu iznosi 7, 3% što je znatno viša stopa nego na početku godine.

Generalno gledano, kineska privreda nastavlja da prati trend rasta i ekspanzije, a glavni stubovi privrede ostaju stabilni.

Međutim, Kina se uključila i u pomoć međunarodnoj zajednici za izlazak iz svetske ekonomske krize. Na samitu grupe G20 u Londonu, predsednik Hu Jintao izrazio je stav Kine po pitanju mera koje je potrebno preduzeti za suzbijanje krize kao i po pitanju reformi koje je neophodno izvršiti u međunarodnim finansijskim institucijama, naglašavajući potrebe za jačanjem finansijskog nadzora, za suprotstavljanjem protekcionizmu, kao i potrebu za posebnom zaštitom zemalja u razvoju. Nudeći različita rešenja za izlazak iz krize, Kina je doprinela i da se povrati vera u brz privredni oporavak.

Na samitu je zauzet i predstavljen jasan stav svih govornika da su Evropa i Kina u vreme krize još više učvrstile svoje prijateljske odnose. Naime, početkom ove godine kineski premijer Ven Jiabao boravio je u službenoj poseti EU u znak podrške borbi protiv krize i u cilju pronalaženja zajedničkog rešenja. Nakon posete kineskog premijera, organizovana je poseta kineske privredne delegacije, koja je sa evropskim kompanijama potpisala ugovore vredne 13,6 milijardi USD.

Usledila je kratka retrospektiva aktivnosti i politike Kine iz perioda pre izbijanja svetske ekonomske krize imala je za cilj da nam približi svakodnevni život u Kini, ali i da prisutnima ukaže na činjenicu koliki je ustvari uticaj Kine u svetu.

Pre svega, Kina je zemlja koja se brzo razvila. Zahvaljujući stabilnom razvoju i reformama sprovodjenim tokom decenije, Kina je postala jedna od najvećih privreda i jedan od najvećih svetskih trgovaca. U Kini je poboljšan životni standard, podignut je stepen demokratije i vladavine prava, čime su njenom stanovništvu zagarantovana i veća politička, ekonomska, kulturna i socijalna prava.

Sa druge strane, Kina je i dalje zemlja u razvoju. Sa populacijom od 1,3 milijarde stanovnika, BDP Kine po glavi stanovnika ne nalazi se ni u prvih 100 mesta na svetskoj skali. Procenat obradivog zemljišta, površinskih voda, uglja, nafte i mnogih drugih prirodnih resursa po glavi stanovnika je ispod svetskog proseka.

Prepreka razvoju Kine su i dalje određeni strukturni problemi, kao npr. disparitet prihoda, neravnomeran regionalni razvoj i disbalans u razvoju urbane i ruralne privrede.

Više od 10 miliona ljudi u Kini i dalje živi na ivici siromaštva, što je ravno čitavoj populaciji Belgije.
Svake godine, Kina mora da otvori 30 miliona novih radnih mesta, što je jednako ukupnom broju zaposlenih u Ujedinjenom kraljevstvu.

Međutim, uprkos raznim preprekama u razvoju, Kina se zalaže za promovisanje mira u svetu i razvoja međunarodne saradnje posebno na poljima koja su od opšteg značaja za razvoj čovečanstva. U cilju unapređenja zajedničkog razvoja, Kina je donirala 30 milijardi dolara za pomoć zemljama u razvoju, a takodje se zalagala i za otpis duga koji je za 46 najnerazvijenijih zemalja dospevao za naplatu krajem 2008. godine.

Na kraju, razmatrana je uloga i stav Kine po pitanju klimatskih promena. Iako su razvijene zemlje glavni krivac za emisiju štetnih gasova (SAD ima 5 puta veću emisiju štetnih gasova po glavi stanovnika), a Kina je još uvek u procesu industrijalizacije i urbanizacije (što uglavnom i podrazumeva veći stepen emisije gasova), Kina je pokazala izuzetnu spremnost i kapacitet za borbu protiv klimatskih promena na globalnom nivou. Kina se u čitav ovaj proces uključila kombinovanjem različitih mera, uključujući restrukturiranje nacionalne privrede, optimiziranje modela proizvodnje, propagiranje uštede energije, poboljšanje energetske efikasnosti, itd. Sve ove mere već su dale određene rezultate. Tome u prilog ide činjenica da je samo u 2007. godini, širom upotrebom obnovljivih izvora energije, Kina smanjila emisiju ugljen-dioksida za 500 miliona tona.

U zaključku je navedeno da je Kina zemlja koja propagira win-win vrstu saradnje, odnosno saradnju na obostranu korist. Kad su u pitanju razvijene zemlje, zahvaljujući potencijalima sopstvenog tržišta i radne snage, Kina je ta koja omogućava da njihovi potrošači dođu do kvalitetne i jeftine robe. Kad su u pitanju zemlje u razvoju, na principima međusobnog uvažavanja i obostrane koristi, Kina je tak koja nudi pomoć za razvoj ovih privreda, u vidu učešća u izgradnji medicinskih, zdravstvenih, sportskih i školskih ustanova.

Stoga je osnovna poruka ovog strateškog dijaloga bila da Kina ne predstavlja pretnju, već šansu za Evropu. Kina i Evropa, kao dve najveće svetske privrede, političke sile i kulturna izvora, svedoci su globalnog i strateškog značaja jačanja međusobne koordinacije i saradnje.

"Sa ekonomske tačke gledišta, ovakav odnos vratiće svetskoj ekonomiji samopuzdanje potrebno za prevazilaženje teškoća koje je donela kriza i pomoći što brži oporavak privrede i ekonomsku stabilnost. Sa političke tačke gledišta, ovakav odnos promovisaće prelazak globalnog poretka u pravcu razvoja pravednosti, a u službi razvoja prosperiteta i mira u svetu. I konačno, sa kulturne tačke gledišta, ovakav odnos propagiraće konstantan napredak čovečanstva ka boljem i harmoničnijem društvu", zaključeno je na ovom skupu.

Centar za ekonomske odnose sa inostranstvom

Info

Kineska sekcija

EU