BRISELSKI EKONOMSKI FORUM
POSLE KRIZE: STANJE U EKONOMIJI

Briselski ekonomski forum, vodeća platforma Evropske unije za diskusiju o ekonomskim pitanjima, ove godine je obeležio desetogodišnicu svog rada. Sve veća posećenost ovog foruma koji svake godine razmatra aktuelno stanje i izazove sa kojima se suočavaju evropska i svetska ekonomija, svedoči o popularnosti ovog skupa koji će i ove godine predstaviti 30 eminentnih stručnjaka, lidera međunarodnih finansijskih institucija, ministara finansija, guvernera, akademskih profesora i predstavnika biznis sektora.

Ovogodišnji forum je otvoren sesijom koja je bila posvećena ulozi Evrope u svetskoj ekonomiji – novim izazovima, mogućnostima i politikama. Sve to, naravno, u svetlu aktuelne borbe protiv globalne recesije i njenih ozbiljnih socijalnih posledica, za šta je neophodno međunarodno usaglašeno delovanje. Osim stabilizacije finansijskih tržišta, neophodno je hitno identifikovati i suzbiti i neke prikrivene uzroke globalne ekonomske krize. I dok je u toku usaglašavanje pojedinosti neophodnih reformi, svi se slažu da fundamentalne globalne reforme nisu moguće ukoliko nisu plod procesa u koji su podjednako uključene industrijske zemlje i zemlje u razvoju.

U uvodnom izlaganju ovogodišnjeg Briselskog ekonomskog foruma, evropski komesar za ekonomske i monetarne poslove, Joaquin Almunia, izneo je svoje viđenje zaključaka koje treba izvesti iz globalne ekonomske krize, dugoročnih promena čiji smo svedoci, kao i uloge grupe G20 i same EU u građenju novog svetskog ekonomskog poretka.
Almunia je istakao da je globalna ekonomska kriza donela i neke pozitivne promene. Jedna od očiglednih promena je bolja uređenost i jači nadzor finansijskih tržišta. Međutim, isto tako je očigledna i pretnja od daljeg smanjenja ekonomskog rasta u EU. Naravno, jedan od glavnih uzroka ove pojave je smanjenje udela finansijskih tržišta i tržišta nekretnina u stopi ekonomskog rasta, ali ne treba zanemariti ni starenje populacije koje će dodatno oslabiti potencijal rasta. Stoga je od suštinskog značaja investirati u povećanje produktivnosti i razvoj novih potencijala za ostvarivanje rasta tj. korišćenje obnovljivih izvora energije i razvoj tehnologija za smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Almunia je naglasio da je svetska ekonomska kriza nametnula nova pravila ponašanja na finansijskom tržištu te da je izuzetno važno da centralne banke i vlade počnu da povlače ogromne monetarne i fiskalne stimulanse, koji su uvedeni pre nekih godinu dana, čim privreda počne da se oporavlja. U suprotnom, rizikuje se još jedan krah koji bi ovog puta bio izazvan inflacijom ogromnih razmera.

Iako je starenje populacije, kao jedna od tema Briselskog ekonomskog foruma, izazvalo dozu rezerve kod učesnika koji smatraju da o problemu koji će se realizovati tek kroz pedesetak godina ne treba raspravljati u jeku ekonomske krize, komesar Almunia je naglasio da ćemo vrlo brzo biti u prilici da osetimo uticaj starenja populacije na ekonomiju, ukoliko se taj problem ostavi po strani.

„Treba da na vreme iskoristimo okolnosti koje nam idu na ruku- ponuda radne snage će beležiti kontinuirani rast u narednih nekoliko godina, te je za to vreme neophodno primeniti strukturne reforme koje zahteva starenje populacije. Ne slažem se sa mišljenjima da je priprema za starenje populacije kontradiktorna pronalaženju rešenja za izlazak iz globalne ekonomske krize. Zapravo, naša kratkoročna strategija za izlazak iz krize povlači primenu mera koje će podržati stvaranje održive ekonomije i društva za dugoročni period.“

U daljem izlaganju, Almunia je govorio o mestu Evrope u globalnoj ekonomiji, jačanju uloge MMF-a i grupe G 20, koja je, po njegovom mišljenju, zahvaljujući uticaju svetskih sila u razvoju – Indije, Kine i Brazila, u potpunosti potisnula grupu G8. On je naveo da je globalizacija dovela do jačanja uloge multilateralnih institucija i da smo u poslednje vreme primer. Stoga je učešće i uticaj EU u ovakvim institucijama postalo od suštinskog značaja. Almunia smatra da se, uprkos dramatičnim promenama na globalnoj sceni, ne može dovesti u pitanje centralno mesto Evrope u globalnoj ekonomiji. „Mi smo najjača svetska ekonomska sila, a evro je druga najvažnija valuta u svetu. Stoga je na nama da, u korak sa globalizacijom i radjanju novih ekonomskih sila, ostanemo konkurentni. To znači da je neophodno ulagati u istraživanje i razvoj, inovacije i edukaciju, i uopšte u stvaranje povoljnog ambijenta za razvoj biznisa – odnosno, u prioritete koje Evropska unija zastupa u okviru Lisabonske strategije. Osim toga, Evropa mora da potvrdi ulogu lidera koju ima u svetskoj borbi protiv klimatskih promena.“

Jedan od govornika čije se izlaganje očekivalo sa nestrpljenjem, svetski priznat autoritet na polju međunarodnih finansija, Jacques de Larosiere, nekadašnji generalni direktor MMF-a i guverner Francuske, a trenutno savetnik BNP Paribas banke i Evropske komisije, govorio je o uređenju novonastale situacije na finansijskom tržištu, ali ne donošenjem brojnih i komplikovanih propisa, već uvođenjem efikasnih pravila kojima bi se regulisao rad finansijskog tržišta. „EU treba da posluži kao primer dobre finansijske regulative i nadzora. Ali mi i dalje imamo razuđen finansijski sistem. Ako se potrudimo da što pre uredimo taj sistem, Evropa će moći da govori jednim glasom i da obezbedi sebi znatan uticaj na finansijskom polju u okviru G20.“
De Larosiere je apelovao da se što pre oformi odbor za sistemsku procenu rizika na nivou guvernera i supervizora centralnih banaka zemalja EU, a koji bi funkcionisao pod okriljem Evropske centralne banke. Na taj način bi se izbegli propusti u vidu nedovoljnog sprovođenja analize rizika, a što je bio jedan od osnovnih uzroka aktuelne krize.


Mario Monti, dekan čuvenog italijanskog Univerziteta Bokoni i nekadašnji evropski komesar (najpre za pitanja unutrašnjeg tržišta, finansijske usluge i poresku politiku, a zatim za konkurentnost), smatra da je globalna ekonomska kriza pravi izazov za tržišnu ekonomiju, globalizaciju i evropske integracije. On smatra da kriza ne sme biti povod da se „sat vrati unazad“, već da je neophodno pristati na određene kompromise. Jedno od gorućih pitanja koje je potrebno hitno rešavati je i visok stepen neusaglašenosti poreza. Nedovoljna koordinisanost na polju poreza je i osnovni uzrok nesposobnosti država da budžet iskoriste za redistribuciju . Monti smatra da je potpuna harmonizacija poreza neizvodljiva, ali i nepotrebna, već da je dovoljan kompromis u vidu poreske koordinacije, koja bi omogućila zemljama da ispune svoje socijalne ciljeve istovremenoo sa poštovanjem pravila koje nameće jedinstveno tržište. Pakt o poreskoj kordinaciji dao bi „dodatni polet ambicioznom Evropskom projektu“, zaključio je Monti.

Druga sesija Briselskog ekonomskog foruma bila je posvećena prezentaciji upravo publikovanog Izveštaja o starenju populacije. Na ovu temu govorili su Christian Kastrop, predsednik EU Komiteta za ekonomsku politiku, Carlo Cottarelli, direktor Odeljenja za fiskalne poslove pri MMF-u, Eduard Janota, češki ministar finansija, Anders Borg, ministar finansija Švedske, Fernando Teixeira dos Santos, portugalski ministar finansija, itd.

Izveštaj o starenju populacije – ekonomski aspekt i projekcije na budžet 27 zemalja članica (2008-2060) sagledava dugoročni uticaj starenja populacije u Evropi na njenu aktuelnu politiku. Populacija u Evropi postaje sve starija, a stopa nataliteta je i dalje niža od stope prirodnog priraštaja. Svakako, veliko je dostignuće i dobra vest za čovečanstvo činjenica da je produžen životni vek. Međutim, ukoliko se i na ovom polju ne uvedu potrebne reforme, starenje populacije dovešće do krupnih ekonomskih, budžetskih i socijalnih promena. I dok će starenje populacije zahvatiti sve evropske zemlje, sa ovom promenom će se ipak lakše izboriti one zemlje koje su izvršile reformu penzionog sistema. Evropski savet u Stokholmu je 2001. godine doneo predlog za paket mera kojim bi se ublažili efekti starenja populacije na ekonomiju: 1) hitno smanjenje duga, 2) povećanje stope zaposlenosti i povećanje produktivnosti, 3) reforma penzionog sistema i sistema zdravstvene zaštite. Dalji razvoj ovakve strategije doneo bi sigurno rešenje za problem starenja populacije, istaknuto je u zaključku prvog dana Briselskog ekonomskog foruma.

U okviru programa za drugi dan Briselskog ekonomskog foruma, 15. maja 2009. godine, najavljena su izlaganja na temu „Finansijska stabilnost i kreiranje novih pravila“, a među govornicima će se naći eminentni bankari, predstavnici Evropske centralne banke, MMF-a, Evropskog parlamenta i nekoliko većih evropskih banaka.

Centar za ekonomske odnose sa inostranstvom

Info

Kineska sekcija

EU