ODRŽANA PANEL DISKUSIJA PRIVATNOG I DRŽAVNOG SEKTORA O MOTIVACIJI I PROMOCIJA KNJIGE

"SUOČAVANJE STAVOVA O MOTIVACIJI"

„Motivacija je popularna i frekventna reč u poslovnom vokabularu. Tema je mnogih kurseva, seminara i radionica, i prisutna je i u sintagmi „motivacioni govori“. Predmet je izučavanja u okviru organizacionih nauka, ekonomije preduzeća, menadžmenta, upravljanja ljudskim resursima itd., gde se obrađuje kao podtema, odnosno u okviru posebnog poglavlja unutar pomenutih oblasti.  Međutim, na našem tržištu su retke celovite, izdvojene knjige posvećene radnoj motivaciji. Uz to, uočljiv je raskorak između teorije, odnosno teorija o motivaciji i realnog stanja u radnoj sredini. Taj lucidni, a bolni uvid očigledno je glavni motiv  koji je podstakao autorku da napiše ovu knjigu.“, istakla je prof. dr T. Milivojević.

U istraživanju koje je sprovedeno za potrebe knjige učestvovalo je preko 500 ispitanika privatnog i državnog sektora privrede Srbije. Što se tiče strukture učesnika istraživanja,najbrojniji su ispitanici sa osnovnim fakultetskim obrazovanjem n (39,9%), kao i ispitanici sa radnim iskustvom od 10 do 20 godina radnog staža (33,2%).

„Preko 70% rukovodilaca i oko 77% zaposlenihpotvrdilo je da briga menadžmenta samo za profit i nebriga za ljude, stvara pogodno tlo za nastanak i razvoj horizontalnog i vertikalnog mobinga, a posledice mobinga mogu biti ogromne  po nacionalnu ekonomiju i širu društvenu zajednicu, što pokazuje da većina anketiranih smatra da najveća odgovornost za kvalitetnu radnu atmosferu, upravo „leži u rukama“ menadžmenta.“ istakla je autorka knjige. Ona ističe da novac nije dovoljna motivacija zaposlenima i veći rezultati postižu se boljim poznavanjem ljudi, poštovanjem i saradnjom. „Ovo je hipoteza koju su podržali 84,5% ispitanika, međutim 86,2% ispitanika podržalo je tvrdnju da je visina plate za koju zaposleni radi važan motivacioni faktor. Razlika u stavovima iznosi 1,7% u korist visine plate, međutim ovo pokazuje da novac jeste važan motivator jer niko ne radi za „slavu“ već za platu, ali da pored novca postoje i drugi motivatori izuzetno važni za kreativnu i produktivnu radnu atmosferu, kao što su: mogućnost korišćenja svojih veština i znanja na poslu, sistem nagrađivanja po zasluzi, mogućnost dodatnog stručnog usavršavanja itd.“, napominje autorka.

93% ispitanika potvrdilo je da je stil rukovođenja kompanijom u direktnoj vezi sa karakternim osobinama ličnosti menadžera/lidera i njegovim interpersonalnim stilom i utiče na motivaciju zaposlenih i međuljudsku komunikaciju u kompaniji, a razlike u mišljenima nema bez obzira na poziciju u hijerarhijskoj strukturi firme. Dakle, menadžeri i lideri treba da obrate pažnju na svoj stil rukovođenja organizacijom, jer veliki procenat zaposlenih bez obzira na pol ili poziciju u firmi smatra da stil rukovođenja utiče na njihovu motivaciju i međuljudsku komunikaciju u organizaciji, rečeno je u Privrednoj komori Beograda.

Prema veličini radnih organizacija u kojima su učesnici istraživanja radno angažovani: 32% ispitanika radi u preduzećima koja zapošljavaju od 50 do 249, zatim 26,4% radi u preduzećima  koja zapošljavaju od 10 do 49, 22% radi u mikro preduzećima i 19,5% ispitanika radi u velikim preduzećima koja zapošljavaju preko 250.

Analiza podataka prema delatnosti organizacije pokazuje da su najbrojniji učesnici koji rade u kompanijama uslužne delatnosti 35,7%, zatim učesnici iz javnog sektora (ministarstva, lokalne samouprave, republičke agencije i sl.) 22,3%, proizvodno – uslužne delatnosti 16,7% i 14,9% radi u udruženjima, komorama, sportskim društvima, fondacijama, zadrugama i slično.

U debati o motivaciji, D. Gligorijević je ocenila da je negativna motivacija pogubna za uspeh svake kompanije. „Negativna motivacija u negativnom trenutku ne treba da se primenjuje, nikako štap - samo šargarepa.”istakla je ona.

Na pitanje da li srpski menadžment ima kapacitete za primenu teorije „prosvećeni menadžment“, A. Marković ističe da je pamet uvek u modi, ali da mnogi danas ne prate modu. On navodi da i druge teorije, poput teorije organizacione pravde i univerzalnih potreba mogu imati odličnu primenu u privredi ali da je za njihovu primenu potrebna dobra volja menadžmenta i namera da se nešto dobro za ljude i kompaniju učini.

A. I. Milić tvrdi da je sprovođenje pravde u firmi težak i važan zadatak svakog menadžera i rukovodioca, jer zaposleni mnogo više mere odnos pravde i način ophođenja po sebi i drugima, nego odnos plata među kolegama. „Lakše će podneti neusaglašenost primanja, nego neusaglašenost pravde. Međutim, pravda kao kategorija koju sprovodimo u kompaniji je u direktnoj vezi sa pravičnošću lidera”, istakla je ona.

O. Kićanović je navela da se u javnosti često postavlja pitanje da li je mobing još samo jedna moderna pojava današnjeg društva. Međutim, ona podseća da se mobing kao pojava ne vezuje samo za moderna vremena, već je mobing star koliko i podela rada. U današnje vreme sa zaštitom ljudskih prava, mobing je isplivao kao najčešće kršenje ljudskog prava na rad. Ona ističe da mober u momentu kad počne da mobira gubi samo 10% svoje radne energije i produktivnosti, a žrtva i do 40%. Nakon dve godine dogođa se da žrtva izgubi čak do 100% radne i, često životne sposobnosti, a mober ostane na onih 10%. Na osnovu toga zaključujemo da je mober štetan ne samo za radno okruženje i poslodavca, već i za društvo u celini. Naročito, kada shvatimo da se cela situacija odražava i na zdravlje zaposlenih, a mobing je često uzročnik različitih bolesti. To dovodi do toga da dobijamo bolesnu naciju, koja zbog čestih otvaranja bolovanja košta dosta ekonomiju i privredu jedne zemlje, pa dolazi do pada produktivnosti i nacionalnog dohodka“, istakla je Kićanović.

Centar za edukaciju i upravljanje projektima

Edukacija

Obuka za službenika
za javne nabavke