KONFERENCIJA
"KVALIFIKACIJE ZA DOŽIVOTNO UČENJE I ZAPOŠLJAVANJE"


U organizaciji Cedefop-a, evropskog centra za razvoj i stručno usavršavanje, 5. i 6. oktobra 2009. godine u Solunu je odražana konferencija pod nazivom "Kvalifikacije  za doživotno učenje i zapošljavanje". Dvodnevna konferencija na kojoj je učestvovalo oko 150 učesnika bila je posvećena sagledavanju i analizi stručnih kvalifikacija i kompetencija u kontekstu promena i primenljivosti. Osnovni pokretač diskusija, radioničarskog rada i debata je pitanje "Kako se kvalifikacije  menjaju, kako se dodeljuju, priznaju i obnavljaju – kakve su implikacije promena i šta to znači za kreatore politika i pojedince u evropskoj zajednici. Istican je značaj otvaranja prema učenju van formalnog obrazovanja i osposobljavanja, transparentnosti i poverenja u proces validacije kvalifikacija, stvaranja zapošljivih kadrova na tržištu rada.   

Tokom konferencije pored Cedefop-ovih stručnjaka, kao organizatora, učestvovali su visoki predstavnici  Evropske komisije, ministarstava za obrazovanje i zapošljavanje, instituta i laboratorija, predstavnici unije poslodavaca i socijalnih partnera iz 23 zemlje članica EU. Pored predstavnika EU, prisutni su bili i predstavnici iz Japana, Brazila i Srbije, koju su predstavljali članovi Privredne komore Beograda i Asocijacije malih i srednjih preduzeća 

Gospodin Gordon Klark, predsednik Generalnog direktorata za obrazovanje, kulturu i zapošljavanje, Evropske Komisije,  istakao je da sistem edukacije Zajednice (opšti, stručni, akademski) treba više da se otvori ka tržištu rada. Neophodna su nova partnerstva stejkholdera, posebno među predstavnicima edukacionih institucija i poslodavaca.Zaključivši konferenciju, dodao je da je Zajednici potrebna nova zajednička platforma za sticanje, održavanje i razvoj kvalifikacija tokom procesa doživotnog učenja, pri čemu učešće partnera, poslodavaca i provajdera edukacije treba da bude u odnosu 50%:50%.

Posebno se u paralelnim radnim grupama diskutovalo u kojoj meri promene u kvalifikacijama utiču na sve evropske zemlje, koje su implikacije ovih promena za budućnost politike saradnje u oblasti obrazovanja i obuke, kakva je uloga stejkholdera u promenama u kvalifikacijama i u procesu doživotnog učenja.
Ključni zaključci sa konferencije govore da  promena u kvalifikacijama znači promene u formalnom i neformalnom obr
azovanju. Menjaju se programi, metode rada, ističe se značaj predavača i trenera i obuka trenera a sve to na bazi rezultata praćenja potrebnih kvalifikacija, na koje upućuju poslodavci, potrebe tržišta rada u saradnji sa obrazovnim institucijama.

Posebna pažnja je usmerena je na: podizanje transparentnost rezultata procesa obrazovanja, vrednost kvalifikacija kroz sertifikaciju, veću saradnju i razmenu iskustava između univerziteta, obrazovnih institucija i provajdera edukacije, benčmarking, primenu "tehničkog govora kvalifikacija, koji se ogleda u primeni standarda i "socijalnog govora kvalifikacija" odnosno motivacije za učenje u cilju uspostavljanja kvaliteta i vrednosti kvalifikacija na tržištu rada. Uloga i funkcija kvalifikacija se menja, što pokazuje podatak da se u EU povećao nivo kvalifikacija u većini zanimanja posebno za tzv. osnovne poslove. To ukazuje na nesklad između nivoa kvalifikacija i stvarnih nivoa znanja, veština i sposobnosti koje su potrebne u zanimanjima. Brze promene u tehnologiji i ekonomiji utiču na povećanje raskoraka između 'brzog odgovora kvalifikacije" na konkretne i neposredne potrebe tržišta rada i opštih dugoročnih potreba za znanjem, sposobnostima i kompetencijama. U tom smislu promene u kvalifikacijama znače sticanje novih putem neformalnog obrazovanja, prihvaćenih i validnih na nacionalnom i nivou Zajednice, kroz priznavanje vrednovnosti kvalifikacija svakog pojedinca.  Zahteva se fleksibilniji pristup usavršavanju i stvaranju prilagođenih rešenja koja će bolje služiti potrebama pojedinaca i preduzeća. U nekim profesionalnim oblastima de fakto je razvoj kvalifikacije pokrenut od strane privatnog sektora, naročito multinacionalnih kompanija i sektorskih organizacija, kao dopuna sa tradicionalnim kvalifikacijama.  Zaključci će biti sastavni deo budućeg okvira za "Kvalifikacije za 2020. godine" i  onoga što Zajednica očekuje u oblasti doživotnog učenja.

Predstavnici Privredne komore Beograda imali su priliku da u neformalnom delu konferencije uspostave kontakte sa brojnim značajnim predstavnicima evropskih institucija i asocijacija kao što su gospodin Gordon Klark, predsednik Generalnog direktorata za obrazovanje, kulturu i zapošljavanje, Evropske Komisije, zatim Arnaldo Abruzzini, generalni sekretar Eurochambresa, Tarja Riihmäki, Ministarstvo obrazovanja Finske, Amelie von Zweigbergk, Ministarstvo za obrazovanje i istraživanje Švedske, Aviana Bulgarelli, direktor Cedefop-a. Sa predstavnicima italijanskih i grčkih instituta i asocijacija prepoznati su motivi i mogućnosti međusobne saradnje.


   

           

Edukacija


Obuka za službenika
za javne nabavke