ZAŠTITA INTELEKTUALNIH PRAVA PRED PRIVREDNIM SUDOM U BEOGRADU

U Privrednoj komori Beograda, u Organizaciji Centra za privredno–pravni sistem, Centra za poslovno obrazovanje i unapređenje kvaliteta održan je stručni skup na temu: ZAŠTITA INTELEKTUALNIH PRAVA PRED PRIVREDNIM SUDOM U BEOGRADU.

Realizatori stručnog skupa bili su:

  • dr Vesna Dabetić -Trogrlić, sudija Privrednog suda u Beogradu
  • Mirjana Šarić, načelnik odeljenja za žigove u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije

Na stručnom skupu predstavljen je značaj zaštite žiga, uslovi za njegovu zaštitu, sadržina i obim prava, sticanje žiga, zaštita žiga od povrede.

Istaknuto je da žig, da bi moga da bude zaštićem mora da bude distinktivan, da nije opisan, da nije prevaran, da nije identičan ili sličan ranije zaštićenom žigu.

Postupak za priznanje žiga pokreće se prijavom za priznanje žiga (u daljem tekstu: prijava).

Bitni delovi prijave su:

1) zahtev za priznanje žiga;

2) znak koji se želi zaštititi žigom;

3) spisak robe, odnosno usluga na koje se znak odnosi.

Prijava sadrži zahtev za priznanje samo jednog žiga koji se odnosi na jednu ili više vrsta robe, odnosno usluga

Podnosilac prijave ima pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili sličan znak kojim se obeležava ista ili slična roba, odnosno usluge, docnije podnela prijavu

Nosilac žiga ima isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi.

Nosilac žiga ima pravo da drugim licima zabrani da neovlašćeno koriste:

  1. znak koji koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom u odnosu na robe, odnosno usluge koje su istovetne robi, odnosno uslugama za koje je taj žig registrovan;
  2. znak koji je istovetan njegovom ranije zaštićenom znaku za sličnu vrstu robe, odnosno usluga ili sličan njegovom ranije zaštićenom znaku za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa njegovim ranije zaštićenim znakom.

Nosilac žiga ima pravo da zabrani:

  1. stavljanje zaštićenog znaka na robu, njeno pakovanje ili sredstva za obeležavanje robe (etikete, nalepnice, zatvarači za flaše i sl.);
  2. nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom;
  3. uvoz ili izvoz robe pod zaštićenim znakom;
  4. korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami.

Žig prestaje istekom roka od 10 godina za koji je plaćena propisana taksa, ako se njegovo važenje ne produži

Naglašeno je da postoje upravno pravna, građansko pravna i krivično pravna zaštita žiga u slučaju njegove povrede, kao i da je sud jedini organ koji može utvrditi povredu žiga i utvrditi mere za zaštitu žiga od povrede odnosno izreći sankciju.

Prisutnima je prezentovan primer iz prakse Privrednog suda u Beogradu iz oblasti zaštite intelektualne svojine,a dati su odgovori i razjašnjene brojne nedoumice iz ove oblasti.

Privredna komora Beograda će nastaviti saradnju sa Privrednim sudom u Beogradu i Zavodom za intelektualnu svojinu RS, na temu iz ove i drugih oblasti o čemu će njeni članovi biti blagovremeno obavešteni.

Centar za privredno-pravni sistem

Info

Obuka za službenika
za javne nabavke


Unapređenje kvaliteta i korporativna bezbednost