UN KONFERENCIJA O KLIMATSKIM PROMENAMA (COP 15)
– BEZ OBAVEZUJUĆEG DOGOVORA

COP 15 – Kopenhagenška dvonedeljna konferenicja UN o klimatskim promenama  na kojoj su predstavnici 192 zemlje pregovarali i nastojali da postignu  medjusobni sporazum čija bi primena imala za rezultat usporavanje globalnog zagrevanja rezultirala je labavim dogovorom kojim su se zemlje učesnice COP 15 složile  da "prime na znanje" završni dokument samita, Kopenhašku deklaraciju.
Završni dokument COP 15 je usaglasilo 26 zemalja, medju kojima su i SAD, Kina, Indija, Brazil, Južnoafrička republika kao i vodeće zemlje EU, ali  njegovo usvajanje nije prihvatio izvestan broj zemalja u razvoju (Sudan, Venecuela, Nikaragva, Bolivija, Kuba). Ove zemlje su  nezadovoljne kako sadržinom dokumenta tako i načinom na koji je on usaglašen. Zemlje u razvoju su se (nakon višečasovne blokade rada samita) složile da, naknadno, u narednom periodu, dostave obaveštenje o tome da li će se priključiti Deklaraciji i podržati njene zaključke.

Kopenhagenška deklaracija je pravno neobavezujući dokument, a njime se  ostavlja na volju   državama učesnicama samita da same odrede i saopšte svoje nacionalne ciljeve vezane za smanjenje emisije štetnih gasova. Novi sastanak o klimatskim promenama će se održati za šest meseci, a domaćin će biti Nemačka.  Samo pre par dana, otvarajući samit COP 15,  generalni sekretar UN-a, Ban Ki Mun je izjavio: "Klimatske promene su dominantno geopolitičko i ekonomsko pitanje 21. veka koje remeti ravnotežu svetskog razvoja, mira i prosperiteta“ i dodao da bi ne postizanje globalnog dogovora u Kopenhagenu bilo  "moralno neoprostivo, ekonomski kratkovido i politički nesmotreno".

Završni dokument predvidja da se za pomoć zemljama u razvoju u borbi protiv globalnog zagrevanja obezbedi 100 milijardi dolara godišnje, počev od 2020. godine. Prema dokumentu, u periodu 2010. do 2012. godina, u tu svrhu će se obezbediti 10,6 milijardi od EU, 11 milijardi od Japana i 3,6 milijardi dolara od SAD.

Kopenhaška deklaracija ne sadrži konkretne cifre vezane za obaveze zemalja za smanjenje emisije štetnih gasova, bilo kratkoročno do 2020. bilo dugoročno do 2050. godine, i jedino navodi da porast globalne temperature u narednih sto godina treba održati unutar granice od dva stepena.

Centar za ekologiju

Info

Sektor za ekologiju

Sektor za razvoj pronalazaštva i dizajn

Grupacija za upravljanje otpadom i reciklažu

Projekat

Projekat