VESIĆ: BEOGRAD PRVI U REGIONU DONEO AKCIONI PLAN ADAPTACIJE NA KLIMATSKE PROMENE


Gradski menadžer Goran Vesić obratio se danas učesnicima na prezentaciji Akcionog plana adaptacije na klimatske promene sa procenom ranjivosti u Domu omladine. On je tom prilikom podsetio da je ovaj akcioni plan usvojila Skupština Grada Beograda, na sednici održanoj 23. oktobra ove godine.
Gradski menadžer je podsetio da je jedan od najvažnijih projekata na kojem se trenutno radi sanacija deponije u Vinči. To je trenutno najveće javno-privatno partnerstvo na teritoriji Srbije, a vrednost projekta je oko 250 miliona evra. Goran Vesić je precizirao da je trenutno aktuelna jedna od poslednjih faza pre raspisivanja tendera za izbor partnera, a u najuži krug već je ušlo nekoliko kompanija. Taj projekat je važan ne samo sa aspekta zelene ekonomije već i zbog toga što rešava veliki ekološki problem, budući da Beograd trenutno ima najveću i neuređenu deponiju komunalnog otpada u Evropi. Vesić je takođe podsetio da je jedna od prvih odluka nove gradske vlasti bila formiranje Direkcije za upravljanje otpadom, što takođe govori o tome koliki se značaj pridaje životnoj sredini. Građane ćemo takođe stimulisati da obavljaju separaciju otpada, i to preko računa ili drugih subvencija. Čekamo i odobrenje za javnu nabavku kako bismo počeli da menjamo propale podzemne kontejnere i na taj način rešavamo problem koji smo nažalost nasledili. Planiramo da novi kontejneri omoguće separaciju otpada – naglasio je Vesić i dodao da je velik broj građana već prihvatio kontejnere u koje se odlaže stakleni otpad.

To pokazuje, istakao je Vesić, da kada ponudite nešto novo i dobro, građani to umeju da prepoznaju i prihvate. On je najavio i da je u planu izgradnja pet fabrika za preradu otpadnih voda, što će se takođe raditi javno-privatnim partnerstvom, kao i nedostajuća kanalizacija u brojnim delovima grada za šta, nažalost, treba vremena. Vesić je podsetio da se trenutno kanalizacija izlava u naše dve reke i da u Beogradu ima čak 107 direktnih ispusta u Savu i više od 130 u Dunav. To je nedopustivo, zaključio je gradski menadžer, i zbog toga Grad Beograd pokreće ovaj projekat.

Sadnja drveća i edukacija dece još u vrtićima takođe će biti prioritetno u narednom periodu.

Kada je reč o klimatskim promenama, Beograd jeste ugrožen, a najviše bujičnim tokovima. Dokaz za to su poplave u Obrenovcu, a slično se desilo i pre deset godina, tako da ovaj problem eskalira u ciklusima.

Akcioni plan koji je timski urađen predstavljao je delikatan i komplikovan zadatak za sve, naglasio je Goran Trivan, gradski sekretar za zaštitu životne sredine. Ipak, zadovoljni smo proizvodom, rekao je Trivan. On je podsetio da je Beograd jedini grad u regionu koji ima Strategiju pošumljavanja, a Plan upravljanja otpadom Svetska banka je ocenila je kao jedan od najboljih.

Sada prvi u regionu imamo izuzetno kvalitetan akcioni plan, što govori o tome da se ozbiljno radi i da naš glavni grad ima kapacitete za to. Ipak, Srbiji je potrebno više od trinaest milijardi evra da bi u budućnosti rešila najvažnija pitanja životne sredine. Srećna okolnost je da imamo ljude koji veoma dobro razumeju značaj zaštite životne sredine, a u tome imamo i pomoć stručnjaka iz sveta – istakao je Trivan.

Na prezentaciji su govorili i predstavnik Nemačkog društva za međunarodnu saradnju GIZ Jakob Deč i predstavnica francuske ambasade Viržina Manfroni.

IZVOR: BEOINFO

Centar za ekologiju

Info

Sektor za ekologiju

Sektor za razvoj pronalazaštva i dizajn

Grupacija za upravljanje otpadom i reciklažu

Projekat

Projekat