SRBIJA U SUSRET EU - STUPIO NA SNAGU «ZELENI PAKET« 
ZAKONA IZ OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

 

Na predlog Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, tokom maja meseca 2009. godine, Narodna Skupština Republike Srbije usvojila «Zeleni paket« - 16 zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Prema rečima ministra za zaštitu životne sredine, Olivera Dulića, svi usvojeni zakoni iz seta «Zelenog paketa« su u skladu sa direktivama Evropske unije. Ovim zakonima uredjuje se oblast upravljanja otpadom, a poboljšaće se i već postojeći Zakon o zaštiti životne sredine. Cilj donošenja ovog seta zakona je zaštita svih segmenata životne sredine (vazduha, vode, zemljišta), ali i uredjivanje oblasti pravilnog korišćenja i čuvanja opasnih hemikalija, skladištenje otpada, održavanje deponija i svega što na bilo koji način ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi, životinja i biljaka.

Takodje, ovim propisima, lokalnim samoupravama su data mnogo veća ovlašćenja i nadležnosti u sektoru zaštite životne sredine, a sredstva koja su opredeljena za ulaganje u zaštitu životne sredine neće moći da se koristi za druge namene.

Zakon o upravljanju otpadom

Ovaj propis ima za cilj da omogući veći obim reciklaže svih vrsta otpada, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou. Cilj zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za smanjenje nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i efikasnim korišćenjem prirodnih bogatstava, ponovna upotreba i reciklaža otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada, korišćenje otpada kao energenta, kao i pravilno odlaganje otpada. Sa propisima koji će biti doneti na osnovu ovog zakona, stvaraju se uslovi i zakonodavno-pravni okvir za implementaciju međunarodnih obaveza i zahteva koji proizilaze iz direktiva EU o upravljanju otpadom. Zakon o upravljanju otpadom treba da spreči stvaranje novih divljih deponija, kojih u Srbiji sada ima blizu 5.000, a lokalni inspektori dobijaju znatno šira ovlašćenja od dosadašnjih, vezano za deo zakona koji definiše kaznenu politiku. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu 

Ciljevi ovog zakona su da, u skladu sa načelom održivog razvoja, obezbedi očuvanje prirodnih resursa, zaštita životne sredine, razvoj savremenih tehnologija proizvodnje ambalaže, kao i uspostavljanje sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom. Ovaj zakon predstavlja pozitivan korak u približavanju nacionalnog zakonodavstva i zakonodavstva EU i sa propisima (podzakonskim aktima) koji će biti doneti na osnovu ovog zakona, stvaraju se uslovi i zakonodavno-pravni okvir za sprovođenje međunarodnih obaveza i zahteva koji proizilaze iz Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o zaštiti vazduha 

Zakon o zaštiti vazduha još je jedan od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima Evropske unije. U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstveni sistem praćenja i kontrole nivoa zagađenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha. Propisane mere za poboljšanje kvaliteta vazduha obuhvataju: propisivanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija iz stacionarnih i iz pokretnih izvora zagađenja, propisivanje dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, postepeno smanjivanje upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kao i ostale mere za sprečavanje i smanjenje zagađenja i utvrđivanje odgovornosti za ne sprovodjenje mera. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o hemikalijama 

Osnovni cilj ovog zakona je poboljšanje bezbednosti prometa hemikalija. Ovim propisom uredjuje se proizvodnja, uvoz i korišćenje hemikalija na način koji je bezbedan za zdravlje ljudi i životnu sredinu. Poseban cilj je poboljšanje bezbednosti prometa hemikalija sa drugim zemljama, kao i podsticanje razvoja bezbednih zamena za rizične hemiijske proizvode.

Primenom ovog zakona prvo poboljšanje će osetiti radnici koji rukuju opasnim hemikalijama, jer je zakonom predviđeno da dobijaju više informacija o supstanci koju koriste u radu. Ovo se ne odnosi samo na radnike u hemijskoj industriji, nego i na radnike u drugim granama industrije u kojima se koriste hemikalije. Takodje, Zakon o hemikalijama predvidja osnivanje agencije za hemikalije i zajedničkog tela za integrisano upravljanja hemikalijama, koja će se kao dva nezavisna tela baviti efikasnim i bezbednim upravljanjem hemikalijama i biocidnim proizvodima. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o biocidnim proizvodima 

Zakon o biocidnim proizvodima treba da uspostavi i unapredi jedinstveni sistem stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije, uz adekvatno obaveštavanje korisnika o načinu njihove upotrebe. Biocidni proizvodi su hemijske supstance i smeše sastavljene od hemijskih supstanci, kao i mikroorganizmi, gljive i virusi, za koje je zajedničko da imaju negativno dejstvo na nepoželjne organizme.

Ovim zakonom će se osigurati viši nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine kao i poboljšanje slobodnog prometa biocidnih proizvoda sa zemljama članicama EU i drugim zemljama. Propisivanje zahteva da na pakovanju biocidnog proizvoda bude adekvatno obaveštenje o njihovom uticaju na ljude i životnu sredinu, uvođenje odobrenja o stavljanju biocidnog proizvoda u promet, kao i adekvatna kontrola rizika osnovni su elementi ovog Predloga zakona. Ovaj zakon omogućiće primenu preventivnih mera da bi se rizik prilikom korišćenja biocidnog proizvoda sveo na najmanju moguću meru.

(«Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o zaštiti životne sredine 

Zakonom o zaštiti životne sredine je predviđeno donošenje Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i Nacionalnog programa zaštite životne sredine. Ovim zakonom se izvodi kategorija «područja od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine» i utvrđuje da Vlada propisuje kriterijume i određuje područje od posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine, kao i visinu i način plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine u ovim područjima. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu 

Važan cilj izmena Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu je preciziranje veze sa propisima iz oblasti urbanizma i građevine. Predloženim izmenama se takođe daje mogućnost nadležnom organu da kroz rešenje o oslobađanju od izrade studije o proceni uticaja, odredi minimalne mere zaštite životne sredine. Na ovaj način bi se izbegla mogućnost da se zbog 2-3 mere zaštite životne sredine, nalaže izrada studije o proceni uticaja i na taj način povećaju troškovi postupka i produži vremenski rok do konačnog završetka procedure. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o zaštiti prirode 

Zakon o zaštiti prirode predvidja utvrdjivanje i procenu stanja u prirodi, zaštitu prirodnih dobara, uspostavljanje sistema praćenja prirodnih vrednosti i zaštićenih prirodnih dobara, zaštitu prirode i predela u prostornim planovima i projektnoj dokumentaciji, donošenje programa upravljanja prirodnim resursima i razvijanje svesti o potrebi zaštite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja. Ovaj zakon nudi rešenja koja treba da se usklade sa međunarodnim obavezama koje proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta: Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama  divlje flore i faune (CITES), Konvencije o zaštiti kulturne i prirodne baštine, konvencije o močvarama koje su od međunarodnog značaja, posebno kao prebivalište ptica močvarica, kao i direktivama o zaštiti prirode. U postupku izrade zakona uzete su u obzir i odredbe ratifikovanih konvencija, i to: Konvencija o zaštiti migratornih vrsta, Konvencija o zaštiti evropske divlje flore i faune, Karpatske konvencije. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti

Osnovni razlog donošenja ovog Zakona jeste potreba za harmonizacijom propisa u ovoj oblasti sa regulativom Evropske Unije, pooštravanjem režima nuklearne i radiacione sigurnosti u Srbiji i postizanje nivoa koji može da odgovori povećanim zahtevima sigurnosti koji su nastali kao posledica značajnih promena u svetu tokom poslednje decenije. Sem toga bilo je potrebno obezbediti zakonski osnov za formiranje nezavisnog regulatornog tela - Agencije za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, što je najznačajnija novina u odnosu na važeću regulativu, a čime se povećava efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja 

Donošenje ovog zakona je bilo neophodno, jer je stanje u oblasti zaštite od nejonizujućih zračenja u Republici Srbiji nezadovoljavajuće. Obzirom da do sada nije bilo uspostavljeno sistematsko ispitivanje nivoa nejonizujućih zračenja u životnoj sredini, mnogi izvori nejonizujućih zračenja u životnoj sredini su korišćeni u velikoj meri nekontrolisano.

Ovaj Zakon predvidja decentralizaciju u utvrdjvanju mera, uslova i nadzora od strane nadležnih organa na svim nivoima, prilikom korišćenja izvora nejonizujućih zračenja od strane različitih operatera. To će dovesti do efikasnijeg sprovođenja mera zaštite od nejonizujućeg zračenja i nadzora od strane lokalne samouprave, pokrajine, odnosno ministarstva.

Definisani su i posebni osetljivi slučajevi kao što su škole,obdaništa, zdravstvene ustanove na čijim objektima neće biti moguće postavljanje izvora nejonizirajućeg zračenja kao što su antenski sistemi telekomunikacionih uredjaja. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovom uništavanju 

Konvenciji o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, Republika Srbija je pristupila 2000. godine. Države članice ove Konvencije obavezale su se da se razoružavaju uništavanjem svih zaliha hemijskog oružja koje poseduju i svih postrojenja za njihovu proizvodnju, uključujući i napušteno oružje.

Donošenjem ovog zakona u potpunosti se omogućuje sprovođenje Konvencije i time bi se ispunila obaveza koja proizilazi iz pristupanja Konvenciji. Naime, ovim zakonom sprovođenje Konvencije dato je u nadležnost dva organa. U delu koji se odnosi na proizvodnju, upotrebu i korišćenje hemijskih supstanci u vojne svrhe dozvoljene Konvencijom sprovodi Ministarstvo odbrane, a kada se ove supstance koriste u druge svrhe (industrijske, poljoprivredne, medicinske i farmaceutske) nadležno je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini

Zakonom o zaštiti od buke uređuju se: subjekti zaštite od buke u životnoj sredini, mere i uslovi zaštite životne sredine od buke, merenje buke u životnoj sredini, pristup informacijama o buci, nadzor i druga pitanja koja su od značaja za zaštitu životne sredine i na zdravlje ljudi. Ovaj propis je, takodje, osnov za izradu niza podzakonskih akata kojima će se utvrditi granične vrednosti buke u živontoj sredini.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na buku na radnom mestu i u radnoj okolini, buku koja nastaje u prevoznom sredstvu, buku koja potiče od vojnih aktivnosti na armijskim poligonima i aktivnostima na zaštiti od elementarnih nepogoda, prirodnih i drugih udesa, buka od aktivnosti. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljih resursa 

Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribolovnih resursa postižu se sledeći ciljevi: (i) upravljanje ribljim fondom u ribolovnim vodama koje obuhvata zaštitu i održivo korišćenje, ulov, korišćenje i promet riba; (ii) održivo korišćenje ribolovnih resursa koje doprinosi očuvanju biodiverziteta; (iii) utvrđivanje uslova za obavljanje privrednog, rekreativnog i sportskog, kao ribolova u naučno-istraživačke svrhe i elektroribolova; (iv) utvrđivanje uslova za obavljanje prometa riba; (v) uspostavljanje efikasnog nadzora koji obuhvata prava, dužnosti i ovlašćenja inspektora; (vi) pooštrena kaznena politika. («Službeni glasnik R. Srbije«, br. 36/09 od 15.5.2009.)  

Zakon o potvrdjivanju Amandmana na Aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime 

Ratifikacijom ovog amandmana na Kjoto protokol, Republika Srbija daje doprinos njegovom stupanju na snagu, odnosno pristupanju Belorusije zemljama Aneksa B Kjoto protokola, i utvrdjivanju njene obaveze kvantifikovanog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Pristupanje Amandmanu od strane Republike Srbije nije uslovljeno plaćanjem godišnjeg doprinosa. («Službeni glasnik R. Srbije - Medjunarodni ugovori«, br. 38/09 od 25.5.2009.)  

Roterdamska konvencija o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obaveštenja za odredjene opasne hemikalije i pesticide u medjunarodnoj trgovini 

Osnovni cilj Roterdamske konvencije je podela odgovornosti i saradnja u medjunarodnoj trgovini odredjenim opasnim hemikalijama, a sve u cilju pravilnog rukovanja opasnim hemikalijama tj. u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine (kroz razmenu informacija o svojstvima tih hemikalija). Roterdamska konvencija štiti zemlje koje uvoze opasne hemikalije. S obzirom na činjenicu da Republika Srbija većinom uvozi hemikalije, informacije o svojstvima hemikalija koje se, za svaku hemikaliju sa spiska iz ove konvencije, priprema u okviru njenih organa, pomoći će našoj zemlji da adekvatno odluči o daljem uvozu tih hemikalija.(«Službeni glasnik R. Srbije - Medjunarodni ugovori«, br. 38/09 od 25.5.2009.)  

Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine (Arhuska konvencija)

Arhuska konvencija je medjunarodni ugovor u oblasti životne sredine koji na jasan način povezuje ljudska prava sa procedurama i instrumentima savremene politike i prava u oblasti životne sredine. Konvencija utvrdjuje posebne obaveze država članica  u pogledu tri grupe pitanja: dostupnost informacija o životnoj sredini, učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine i prava na pravnu zaštitu u oblasti životne sredine (tri stuba Arhuske konvencije). Arhuskom konvencijom se definiše učešće javnosti naročito u sledećim slučajevima: (i) u donošenju odluka o tome da li da se odobri namerno ispuštanje genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu; (ii) u izradi planova, programa i politika u vezi sa životnom sredinom; (iii) u toku pripreme izvršnih propisa i/ili opšte primenjivih pravno obavezujućih normativnih instrumenata.

Potvrdjivanje Arhuske konvencije i dosledna primena njenih odredaba u direktnoj su vezi sa procesom približavanja Republike Srbije Evropskoj uniji i pokazuje spremnost Srbije na poštovanje vrednosti koje su definisane kao cilj i osnova ovog i drugih medjunarodnih ugovora. Pri tom treba imati u vidu činjenicu da je do sada Arhusku konvenciju ratifikovala 41 država regiona medju kojima su, osim Bosne i Hercegovine, sve države susedi Republike Srbije. («Službeni glasnik R. Srbije - Medjunarodni ugovori«, br. 38/09 od 25.5.2009.)  

Inplementacija propisa iz tzv. „Zlenog paketa“ neće biti ni malo laka, tim pre što Srbija nema dovoljno finansijskih sredstava za njihovu potpunu primenu. Prethodne, 2008. godine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja odvojilo je svega dve milijarde dinara za ove namene, a kako se očekuje u 2009. godini sredstva će biti i nešto manjeg obima u odnosu na prethodnu godinu.

Centar za ekologiju

Info

Sektor za ekologiju

Sektor za razvoj pronalazaštva i dizajn

Grupacija za upravljanje otpadom i reciklažu

Projekat

Projekat