SEMINAR
“DA LI SMO TOLIKO BOGATI DA NE ŠTEDIMO NI ENERGIJU?“

U Privrednoj komori Beograda održan je 10. novembara 2009. godine seminar tokom koga su predstavljene osnovne odlike nekonvencionalnih načina grejanja (kondenzacionih gasnih kotlova, solarnih sistema i toplotnih pumpi) sa aspekta veličine ulaganja, s jedne strane, i stvarnih ušteda energije primenom novih tehnologija u poredjenju sa postojećim tehnološkim rešenjima, s druge strane. Takođe, prezentovana je EBRD WeBSCLF - Western Balkans Sustainable Energy Credit Line. Novu kreditnu liniju EBRD za održive energije Zapadnog Balkana. (WeBSCLF) prisutnim privrednicima predstavio je lično predstavnik EBRD – London, gospodin Miroslav Maly, ekspert za energetsku efikasnost i klimatske promene.

Po rečima predstavnika Junkers doo. mali gabariti, lako povećanje kapaciteta, stabilnost sistema grejanja, kao i niska emisija azotnih oksida i ugljen-monoksida, samo su neke od prednosti  korišćenja kondenzacionih gasnih kotlova Junkers. Ovi kotlovi pogodni su za grejanje objekata, tople sanitarne vode, kao i za podršku solarnim sistemima. Zahvaljujući korišćenju latentne toplote goriva, tj. kondenzacionom principu rada, povećan je stepen korisnosti, a ušteda u radu, u odnosu na kotlove sa klasičnim gorionikom je 30-35%. Analiza mesečnih računa dva objekta koja se razlikuju samo po tipu kotlarnice (konvencionalna i kondenzaciona) pokazuje da je ušteda u najhladnijim mesecima i preko 50%, a period isplativosti ulaganja iznosi oko 3 godine. Kada je reč o ekologiji, važno je istaći da kondenzacioni kotlovi imaju najnižu emisiju azotnih oksida i ugljen monoksida i da su u potpunosti u skladu sa EU politikom smanjenja potrošnje energije i zaštite životne sredine.

Solarni sistemi se koriste za grejanje tople vode (ušteda se kreće od 30-50% u hotelima i restoranima, do 70-80% u stambenim objektima), za podršku grejanja objekata (ušteda od 20-30%), kao i za grejanje bazena. Vreme povraćaja ukupne investicije (u zavisnosti od veličine objekta i utroška tople sanitarne vode) je u proseku oko 3 godine.

 

Toplotne pumpe se po pravilu koriste za dobijanje toplotne energije za sisteme grejanja stanova, porodičnih kuća, stambenih ili poslovnih zgrada pa i manjih naselja (npr. u Švedskoj), kao osnovni ili dodatni izvor toplote. Osnovna zamisao njihove primene temelji se na korišćenju dela toplote iz neposredne okoline čime se zamenjuje jedan deo potrošnje dodatne, pogonske energije (npr. toplotna pumpa s električnim kompresorom ima mnogo manju potrošnju električne energije od električnog kotla iste snage). Ista toplotna pumpa ima različite učinke grejanja, u zavisnosti od izvora toplote. Odabir pumpi se vrši preko softvera VPV 2100, koji je besplatan za korišćenje za sve ovlašćene partnere. Kalkulacija učinka se radi na bazi stvarne srednje temperature, u saradnji sa francuskom meteorološkom kućom METEONORM, koja ima precizne statističke podatke za svaki kvadratni kilometar Evrope. Period isplativosti za krajnjeg korisnika je oko 4-5 godina. Istraživanjem se došlo do činjenice da, ukoliko 50.000 domaćinstava pređe na zagrevanje i pripremu tople vode putem toplotnih pumpi, godišnja ušteda energije, na nivou države, bi bila preko 680.000 MWh. U ovakvoj kalkulaciji država svakako treba da nađe motiv za stimulisanje građana (subvencije, smanjenje carine, poreske olakšice) za prelazak na grejanje toplotnim pumpama.

 

Kao prodršku investiranju u energetski efikasne programe privreda Zapadnog Balkana Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je u martu 2009. godine, u okviru programa WeBSCLF, sa lokalnom bankom „Banca Intesa ad Beograd“ potpisala Ugovor o zajmu u početnom iznosu od 10 miliona evra. Ova kreditna linija EBRD -  WeBSCLF - Western Balkans Sustainable Energy Credit Line Facility predstavlja podršku realizaciji projekata iz oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Kroz namensko finansiranje, korisnik kredita ostvaruje pozitivne efekte u vidu uštede energetskih troškova. Pored toga, na bazi potvrde konsultanta za verifikaciju o uspešnosti projekta, korisnik ostvaruje pravo na uplatu naknade direktno od strane EBRD u iznosu od 15-20% od iznosa realizovanog kredita, na ime povraćaja uloženih sredstava. Sredstva mogu koristiti privredni subjekti koji su registrovani u Srbiji, u privatnom su vlasništvu i oni koji su, po oceni banke, kreditno sposobni. Maksimalna vrednost projekta je do 5 miliona evra, iznos kredita je od 100.000 – 200.000 evra, a rok otplate je 5 godina (uključujući „grace period“ do najviše 2 godine). Očekuje se da u narednom periodu EBRD kreditna linija  WeBSCLF bude odobrena još nekolicini banaka u Srbiji, što će, kako se očekuje, omogućiti snižavanje donjeg limita kredita  i na taj način učiniti ova sredstva dostupnijim za povlačenje od strane korisnika.

Centar za ekologiju

Info

Sektor za ekologiju

Sektor za razvoj pronalazaštva i dizajn

Grupacija za upravljanje otpadom i reciklažu

Projekat

Projekat