Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

PRIVREDNA KOMORA BEOGRADA U 2009. BILA PARTNER VLADI I SERVIS PRIVREDI

- PRIVREDNICI ZAHTEVAJU VEĆU POMOĆ DRŽAVE U 2010. GODINI -

 

Na konferenciji za novinare održanoj u Privrednom Centru Privredne komore Beograda, uz osvrt na rezultate privređivanja u 2009, govorilo se o predlozima mera ekonomske i monetarne politike u 2010. godini.

Sumirajući rezultate iz tekuće godine mr Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda je istakao da je u preko 100 sastanaka održanih u Komori razgovarano o kompleksnim problemima koji tište srpsku privredu. U sprovođenju mera ekonomske politike ostvaren je otvoreni dijalog sa svim relevantnim činiocima, pre svega sa Vladom, Unijom poslodavaca, NBS, Skupštinom grada, nevladinim sektorom i međunarodnim organizacijama. U narednoj godini trebalo bi iskoristiti potencijal namenske industrije za povećanje proizvodnje i izvoza, ali i novog zapošljavanja, jer, još uvek, imovina i kapaciteti Vojske Srbije nisu dovoljno iskorišćeni. U tom smislu trebalo bi da svi ključni faktori u kreiranju mera ekonomske politike streme ka istom cilju, odnosno da dobar poslovni ambijent bude zaštićen u Srbiji i regionu. Očekuje se, takođe, da veliki sistemi, javna preduzeća i veliki trgovinski lanci, koji su promoteri izvoza, dobiju direktnu pomoć države, ali da tu pomoć dobije i sektor MSP i preduzetništva, koji najbrže apsorbuje višak zaposlenih, ali je zato neophodno veće ulaganje u opremu, tehnologiju i inovacije.

Prema rečima Toplice Spasojevića, potpredsednika Privredne komore Beograda, ova godina je bila jedna od najtežih, ali je ukupan pad BDP manji od 4%, što je nešto niže od ukupnog pada BDP u Evropi, koji iznosi 4,5%. Dogovor sa MMF je od izuzetnog značaja, kao i Bečki dogovor sa bankama, a mere Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, subvencionisani krediti za likvidnost privrede, krediti za široku potrošnju i zapošljavanje, dali su dobre rezultate. Neophodno je podići konkurentnost privrede, odnosno, restrukturirati je na način da ima održivi rast, što je nemoguće bez povećanja izvoza. To će zahtevati ozbiljnije rezove, jer ćemo svi morati da radimo više, da učimo i pratimo svetske trendove. Posebnu pažnju Vlada bi trebalo da posveti sektorima energetike, infrastrukture i poljoprivrede, jer ovi sektori predstavljaju komparativnu prednost naše privrede.

Petar Stefanović, predsednik Odbora Udruženja finansijskih organizacija Komore, smatra da je i pored visokog valutnog rizika, rizika promene kursa i rizika plasmana kapitala, bankarski sektor u Srbiji izdržao udar finansijske krize i u narednoj godini trebalo bi obezbediti siguran ambijent za ulaganje i nastaviti sa stimulativnim kreditiranjem privrede i stanovništva.

Svetozar Krstić, sekretar Udruženja turizma i ugostiteljstva Komore, je istakao da bi u narednoj godini više pažnje trebalo posvetiti sektoru usluga, čije učešće u ukupnom BDP u Evropi prelazi 2/3, u Americi 80%, dok u Srbiji iznosi 38% BDP. U cilju prevazilaženja tehnološke zaostalosti u odnosu na razvijene zemlje Evrope, trebalo bi insistirati da Vlada uvoz nove tehnologije oslobodi carina, jer su u nekim zemljama osim carina, nove tehnologije oslobođene i PDV. Država bi, kao najveći naručilac poslova, trebalo da omogući da domaći izvođači i kompanije na većim infrastrukturnim projektima budu nosioci posla.