Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

PRAVDA - Intervju:

MILAN JANKOVIĆ, PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA,
O UZROCIMA LOŠEG STANjA U SRPSKOJ PRIVREDI

 

Čeka nas vruća jesen

Janković objašnjava da je jedan od uzroka lošeg stanja u srpskoj privredi neusaglašenost u Vladi, pa tako neki ministri govore da bi trebali smanjiti penzije, a drugi poručuju da to ne dolazi u obzir.

Ako smo rekli da je Rusija partner, onda tako moramo i da se ponašamo. Ne može Ministarstvo ekonomije da donosi jedne odluke, a drugi deo Vlade da misli drugačije.

Kad bi počeli da „paramo džemper", videli bismo da je mnogo ovih koji se bune po ulicama lično doprinelo lošoj privatizaciji.

Nezaposlenih će biti mnogo više ako država ne donese strategiju za mala i srednja preduzeća.

Predsednik Privredne komore Beograda, Milan Janković, sa tog mesta odlično vidi sve anomalije na ekonomskom tlu Srbije. Kako kaže, problem je u Vladi, podeljenoj na četiri interesne grupe, od kojih svaka vuče na svoju stranu. Janković kaže da kod Vlade Srbije ima mnogo pokušaja za koje možemo reći „dva koraka napred, tri nazad". Sve to vuče Srbiju u vruću jesen, koja će „roditi" masovnim radničkim protestima, kada će nastati „vrlo teška situacija".

Upravo ste stigli sa briselskog skupa, koji je organizovala Evropska komora, koja okuplja mala i srednja preduzeća. Koja je najvažnija poruka koju donosite u Srbiju?

- Bili smo uključeni u rad sa grupama, gde se očekuju najveći problemi, a to su socijalno-ekonomski dijalog i rad na projektnoj organizaciji. Imali smo kontakte sa nacionalnim parlamentarcima i Evropskim parlamentom. Razgovarali smo i sa Polom Ludvigom, koji će voditi računa o delu budžetiranja koji se odnosi na Jugoistočnu Evropu. Sreli smo se sa deputatima iz Austrije, Nemačke, Italije, Češke, Bugarske i Rumunije, i svi bili su izuzetno pozitivno raspoloženi prema nama i videlo se da definitivno Srbija pripada takvom okruženju. Naša zemlja ima šta da ponudi EU.

Da li smo dorasli tome što nam nude? Ovde je situacija koja, kako kažu ekonomisti, preti haosom i zato investitora nema?

- I oni su prošli sve ove faze i centralističke, planske privrede, neki su u tržišnoj privredi, pa se malo vraćaju u centralističku, podržavili su svoja preduzeća. I oni imaju štrajkove.

Šta nas, dakle, čeka na isteku ovog leta, pogotovo ako znamo da u Beogradu ima 15.000 firmi u blokadi?

- Ima u toj brojki dosta preduzeća koja su se otvarala šakom i kapom, i koja su funkcionisala bez dobro utemeljenog biznis plana. Većina njih ili nema zaposlenih, ili ih ima jako malo. U drugom delu, od ukupno 66 hiljada blokiranih preduzeća, su one firme koje imaju imovinu, zaposlene i koje zapošljavaju i članove porodice na koje se ne plaćaju doprinosi. Kada se to preduzeće blokira, blokira se čitava porodica. Zato Privredna komora Beograda insistira da socijalna karta nije samo karta pojedinca, nego porodice i otuda štrajkovi koji se očekuju sa jeseni, a biće ih.

Ko će vući te štrajkove?

- Oni mogu biti indoktrinirani sa različitih nivoa, od onih koji su izgubili privilegije ili onih koji su zbog falš privatizacije ostali bez posla. O tome treba da se brinu oni u državnim organima koji su prodali te firme, a ne sindikati koji su došli tek na kraju priče. U preduzeća često nije ništa uneseno, nego je iznošeno, pojedinci su sve uradili da upropaste firmu pre privatizacije, krili dokumenta, imovinu, dugove. Kad bi počeli da paramo džemper, videli bismo da je mnogo ovih koji se bune po ulicama lično doprinelo tome, od onog što je najdirektnije upropaštavanje i krađa imovine, do odnošenja posla iz preduzeća. O tome Agencija za privatizaciju nije mogla da se brine. Jako malo novih kupaca nije uvedeno u preduzeće od strane države, što podrazumeva i deo odgovornosti za državu. Mnogo toga je doprinelo ovome da mačka u džaku koji je kupljen, nije na vreme otkrivena. Zato ćemo imati štrajkove na jesen, biće vrlo teška situacija.

Koji je izlaz iz te situacije koja preti novom armijom nezaposlenih?

- U socijalnom dijalogu sindikata i Vlade, koja mora da postane partner i sindikatu i preduzećima. To su nam i u Briselu rekli. A upravo mala i srednja preduzeća nemaju predstavnike u socijalnom dijalogu i niko ih ne štiti. Ne mogu predstavnike imati samo NIS, EPS, Železnica... Najdirektniji podatak je da su 67 odsto zaposlenih u Evropi, dakle i u Srbiji, iz malih i srednjih preduzeća, koja ovde nemaju svoje predstavnike u socijalno-ekonomskom dijalogu. Zato i jeste ovako teška situacija. Nezaposlenih će biti mnogo više ako država ne donese strategiju za ova preduzeća.

Kako ocenjujete rad Socijalno-ekonomskog saveta?

- Savet je postavljen potpuno loše, zato što nisu zastupljeni svi učesnici u kreiranju ekonomske politike, i zato on treba da ima dodatnu priču. Oni imaju dobar odnos sa Unijom poslodavaca, ali ona nije reprezent svih. Vlada je kao partnera uzela taj Savet, da se sa njim dogovara o gašenju požara, a ne o unapređenju odnosa.

Na koji način privreda Beograda oseća nedostatak novca u državnom budžetu?

- Samim tim što je država oduzela jedan deo prihoda gradova i opština da bi popunila rupu u budžetu i ispravila anomalije. Trebalo je napredovati, stvarati novi proizvod, a ne oduzimati od onoga ko stvara. Čak i malim preduzećima namenske industrije, koja izvoze, država je uzela 40 odsto prihoda, umesto da te pare budu investicija u kooperante. A malo je takvih koje u državi imaju profit od 40 posto. Ima mnogo pokušaja za koje možemo reći: „dva koraka napred, tri nazad".

Primećujete li da imamo različit, da ne kažem pristrasan odnos prema različitim investitorima i tržištima?

- Ako imamo potpunu otvorenost prema Crnoj Gori, BiH, Italiji, Austriji i Nemačkoj, sa nekima čak imamo suficit, a sa druge strane i potpunu zavisnost od energenata iz Rusije, to je bespredmetno. Ako smo rekli da je Rusija partner, onda se tako moramo i ponašati. Ne može Ministarstvo ekonomije da donosi jedne odluke, a drugi deo Vlade da misli drugačije. Socijalni deo misli na treći način, a četvrti, opozicioni deo Vlade se ne opredeljuje za jedne ili druge, za privatizaciju ili protiv, za energetsku konzistentnost i po ostalim pitanjima.

D. Bašović