Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

NEDELJNI PREGLED DOGAÐAJA


URUČENE VUKOVE NAGRADE ZA 2017. GODINU



Vukove nagrade za 2017. godinu, koje 54. put dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije za izuzetan doprinos razvoju kulture u Republici Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru, uručena je laureatima u Predsedništvu Srbije.
Izuzetna Vukova nagrada pripala je Bogosloviji Svetog Kirila i Metodija iz Prizrena, Galeriji Matice srpske (Novi Sad) i primadoni Milki Stojanović.
Vukovu nagradu poneli su slikar iz Loznice Dragan Bartula, privrednik i mecena kulture Branislav Baćović (Beograd), muzeolog Nikola Gogić (Užice), Dečji kulturni centar Beograd, muzeolog Dragan Drašković (Kraljevo), kulturni poslenik Dragan Kojić (Novi Sad).
Laureati su i slikar i grafičar Borivoj Popržan iz Novog Sada, dirigent i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić, književnik Joviša M. Slavković (Guča) i novinar RTS-a Branko Stanković (Beograd).

Dobitnike je pozdravio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević primetivši da su vredni poslenici kulture dobili priznanje koje svedoči da je njihov rad prepoznat i vrednovan visokim Vukovim imenom.

Vukosavljević je podsetio na rad Vuka Stefanovića Karadžića kao "utemeljivača srpske renesanse" kojim je trasirao put razvoju srpskog jezika i pisma.

Vukosavljević je rekao da je Vukov rad bio i da je i danas izložen kritikama, ali da ne možemo znati gde bi nas reka istorije odvela da nije bilo njega.

Ministar je naglasio da je Vuk podario jasan i razumljiv jezik čitavom kulturnom prostoru od Drača do Sentandreje, Temišvara i Trsta i da je danas naš zadatak da čuvamo srpski jezik i srpsko pismo.

Generalni sekretar KPZS Živorad Ajdačić istakao je da je za 62 godine koliko postoji Kulturno-prosvetna zajednica Srbije urađeno mnogo toga kako bi kultura, u onom najširem i najlepšem smislu, bila prisutna i važna u svakom kutku Srbije.

"Čuvali smo običaje, tradiciju, jezik i pismo, ali i otvarali nove puteve mladim stvaraocima", dodao je on.

Ajdačić je podsetio da se prošle godine navršilo 230 godina od rođenja Vuka Stafanovića Karadžića i 170 godina od značajne 1847. – "godine Vukove pobede u kojoj je konačno dokazao da je srpski narodni jezik jedini pravi jezik Srba".

Citirao je Vuka iz predgovora Srpskom bukvaru: "Što su gođ ljudi na ovome svijetu izmislili, ništa se ne može isporediti s pismom. Prijatelju ili znancu svome, koji je na daleko preko bijelog svijeta, poslati misli svoje na komadu artije; čitati što su drugi pisali prije dvije iljade godina i napisati da mogu drugi poslije nekoliko iljada godina čitati; to je nauka, koja um ljucki gotovo prevazilazi i moglo bi se reći da je onaj koji je prvi nju izmislio, bio više Bog nego čovek. Pismo je otvorilo put umu ljudskome".

"To je danas naš zadatak, da sačuvamo jezik i pismo, jezik kao osnovni identifikacioni kod jednog naroda u kojem se čuva vekovno, milenijumsko znanje, istorija, tradicija, sve ono što jedan narod čini posebnim, ali mu i otvara ravnopravno mesto u porodicama drugih naroda. Moramo da čuvamo i negujemo naše pismo, našu srpsku ćirilicu kojom treba da se ponosimo, ali i da je knjigama, naučnim delima i komunikacijom preko novih elektronskih medija, predamo u nasleđe svojim potomcima", naglasio je Ajdačić.

Podsetio je na poruku Duška Radovića: Volite srpski jezik svakoga dana pomalo. Srpski jezik nema nikoga drugog osim nas.

Svečanosti su prisustvovali predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, predstavnici ministarstava za kulturu, prosvetu, rad, Grada Beograda, pokrajinskog sekretarijata za kulturu, ustanova kulture, nauke i prosvete i verskih zajednica.