Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

6. februar 2019. DRVO KAO STRATEŠKI RAZVOJNI RESURS – IZAZOVI I MOGUĆNOSTI

U skladu sa preporukama Pralamenta privrednika PKS-Privredne komore Beograda u narednom periodu će se kroz seriju okruglih stolova pokrenuti dijalog o tri ključna zelena resursa za razvoj: zemlja, voda i šume.


Danas je u PKS-Privrednoj komori Beograda, u saradnji sa Udruženjem za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira PKS, održan okrugli sto na temu: "Drvo kao strateški razvojni resurs – izazovi i mogućnosti".

Agenda Ujedinjenih nacija (UN) za održivi razvoj do 2030. godine, koja je usvojena 2015. godine, postavila je 17 globalnih ciljeva održivog razvoja (COR) i obavezuje zemlje potpisnice, uključujući i Srbiju, da se angažuju na donošenju spostvenih ciljeva koji doprinose ostvarivanju globalnih ciljeva. Kažu da će lakše opstati one države i oni narodi koji budu raspolagali sa tri ključna prirodna resursa: zemljište, voda i šume. To zapravo predstavlja osnov trougla zelenog rasta koji može dati značajan doprinos razviju Srbije. Veliki izazov i velika obaveza koja uključuje ne samo Vladu, već i poslovnu i akademsku zajednicu, predstavnike civilnog sektora i sve druge zainteresovane strane, da kreira i vodi dijalog o ključnim izazovima sa kojima se suočavamo i usmerava delovanje ka postizanju ciljeva održivog razvoja.

Prof. dr Branko Glavonjić sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu govorio je o ključnim izazovima drvne i industrije nameštaja Srbije u kontekstu sprovođenja nove Strategije razvoja i Agende 2030, a na temu Drvo kao javno dobro – Kako upravljamo državnim šumama, izlagao je Vladimir Nikolić iz Uprave za šume.

Z A K Lj U Č C I     I     P R E P O R U KE

Prioriteti za rešavanje su:

  1. Obezbeđenje dovolјnih količina drvne sirovine
  • obezbeđenje dovolјnih količina drveta kao sirovine za tehničku preradu i u energetske svrhe kroz: ustupanje marginalnih klasa državnog polјoprivrednog zemlјišta za podizanje  plantaža tehničkog drveta i energetskih zasada
  • razmotriti mogućnosti podsticajnih mera za pošumlјavanje privatnih poseda nižih kategorija kvaliteta zemlјišta kroz sistem fiskalnih olakšica ( napr. oslobađanje od plaćanja poreza na zemlјište koje se pošumi u trajanju do 30 godina)
  • Transparentnost u postupku raspodele postojećih količina drveta korišćenjem „on –line“ aplikacija i web portala kod JP koja gazduju državnim šumama
  • Iznalaženje rešenja za motivaciju privatnih vlasnika šuma i njihovo udruživanje radi unapređenja upravlјanja šumama  koristeći nove IKT ( digitalizaciju u šumarstvu) i sertifikaciju
  1. Osmišlјavanje kampanje i mehanizama za podsticaj i ohrabrivanje mladih za školovanje u oblasti šumarstva i prerade drveta
  2. Razviti sistem podsticaja izvoza u zavisnosti od stepena finalizacije i tehnološke modernizacije  kroz razvoj lanca dobavlјača
  3. Razvoj „big data“ i sistema prikuplјanja i transfera relevantnih podataka od značaja za sve vidove analiza drvne i industrije nameštaja
  4. Razvoj centra znanja i inovacija u oblasti drvne industrije i industrije nameštaja u okviru Šumarskog fakulteta kao centralne institucije
  5. U  dijalogu sa  klјučnim  zainteresovanim  stranama izraditi novu Strategiju o šumama koja će doprineti dostizanju globalnih i nacioanlnih cilјeva održivog razvoja 
Razvoj nacionalne platforme za šumarstvo i drvnu industriju kao funkcionalnog mehanizma za koordinaciju i institucionalni dijalog između šumarstva i drvne industrije pod kapom PKS -Privredne komore Beograda , Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira PKS i  Šumarskog fakulteta kao centra znanja. U razvoj Platforme bi se  uklјučili različiti  akteri lanca vrednosti u sektoru šumarstva i prerade drveta kao što su: ministarstva nadležna za polјoprivredu, privredu, energetiku, obrazovanje, Uprava za šume, JP, preduzeća, udruženja privatnih i crkvenih šuma i nacionalnih parkova,  sertifikaciona tela, međunarodne institucije i organizacije koje pružaju podršku razvoju ove platforme.