Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom


FORUM EKONOMSKIH IDEJA, MADRID 15. APRIL 2010



Generalni sekretar EPP-a
Antonio Lopez

U organizaciji Centra za Evropske Studije, održan je prvi Forum Ekonomskih Ideja, kao jedna od najnovih inicijativa koja će objediniti predstavnike političke i privredne javnosti. Koncept je takav da predstavlja jedinstvenu priliku gde učesnici mogu diskutovati i razmeniti ideje o aktuelnim ekonomskim temama. Planirano je da ovaj Forum preraste u jedno od važnijih političko-ekonomskih dešavanja Evrope, koji će se održavati na godišnjem nivou.

Prvi Forum Ekonomskih Ideja je tematski obeležen globalnom finansijskom krizom, tako da su se izlagači, među kojima i Filip Majstadt, predsednik Evropske Investicione Banke, uglavnom osvrtali na efekte krize po evropsko društvo i privredu, kao i na modele prevazilaženja iste. Izneto je više ideja i mišljenja na ovu aktuelnu temu.

Ipak svi izlagači su se složili oko jednog: finansijska i ekonomska kriza koja se dogodila 2008. Godine, i ubrzo prerasla u globalnu recesiju, sada rapidno postaje socijalna kriza. U pojedinim zemljama ta socijalna kriza preti da prouzrokuje ozbiljnu političku krizu, usled deformacije socijalne strukture na svim nivoima. Kako bilo, nekontrolisano finansijsko tržište će sudeći po izlaganjima, postati deo ružne prošlosti i Vlade širom sveta će koristiti složenije instrumente za intervenisanje, kako bi sačuvale bankarski sistem i sprečili lančane krize, a sve zahvaljujući rastućoj međunarodnoj kooperaciji.

                                                                                                                                                                                      

 Razgovor sa Ministrom finansija
Albanije i šefom bugarske delegacije
EPP-a gospodinom Kovačevim
To svakako ne znači da će se principi ekonomije, proizvodnja, kreiranje vrednosti, ponuda i tražnja, potrošnja, promeniti...tržišna ekonomija nije prošlost, ona ima svoju budućnost u socijalnoj orijentaciji. Socijalno tržišna ekonomija, razvijena od strane Demohrišćanske stranke Nemačke polovinom 20. og veka, uz adaptaciju savremenim uslovima poslovanja, može biti ključ uspešnog i održivog oporavka od krize koja nas je pogodila.

Drugi važan aspekt, koji je posebno naglašen kao nepoželjan na Forumu je ekonomski nacionalizam.

On ne samo da se nije pokazao kao efikasna mera prevazilaženja krize tokom perioda recesije 1930-ih, već je oporavak učinio dužim i težim. Protekcionizam ili bilo koji drugi oblik ekonomskog nacionalizma treba izbeći po svaku cenu, slobodno kretanje ljudi i kapitala je još jedan preduslov za uspešan oporavak od negativnih efekata krize.

Svoja iskustva u vođenju politike u uslovima krize, i mere koje su preduzeli, sa nama su podelili i Ministar Finansija Letonije Einars Repse, zatim, Ministar Ekonomije Rumunije Adrean Videanu i Ministar Finansija Bugarske Simeon Đankov. Zapaženo izlaganje imao je i gospodn Algirdas Šemeta, Evropski Komesar, vezano za poreski sistem i inovacije u oblasti kontrolisanja poreskih obveznika i mera u borbi protiv utaje poreza.