Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

BLED - MENADŽMENT FORUM JUGOISTOČNE EVROPE

BLED-KOPAONIK 2010. “EKONOMSKA BUDUĆNOST I MENADŽERSKI IZAZOVI”


Na dvodnevnom  Menadžment forumu jugoistočne Evrope Bled - Kopaonik 2010. “Ekonomska budućnost i menadžerski izazovi, u organizaciji Škole za menadžment sa Bleda i Saveza ekonomista Srbije (SES), učestvovalo je oko 200 privrednika, bankara i ekonomista  iz Srbije, Hrvatske, Italije, Nemačke, BiH, Austrije, Slovenije, Madjarske, Makedonije i Crne Gore.

Na otvaranju  foruma slovenački ministar za razvoj i evropska pitanja, Mitja Gaspari je upozorio da se najveća opasnost za oporavak krije u potencijalnoj krizi javnih dugova u nacionalnim ekonomijama. 

Kriza javnih dugova može najviše štete da nanese održivom razvoju Evrope, a nešto manje Americi, ocenio je Gaspari  i ukazao da druga, ne manja opasnost, preti od rasta kamatnih stopa, koje bi mogle da porastu u bliskoj budućnosti. 

"Nema lakog načina da se vrati rast pre krize", istakao je Gaspari, ukazujući da je izlaz iz te situacije u sprovodjenju regulatornih reformi, a za evropske zemlje je važno što pre konsolidovati javne finansije. Neophodno je doneti I strategije održivog razvoja u narednih 10 do 15 godina, jačati perspektive rasta, poverenje u nacionalni bankarski sistem i konkurentnost, naveo je slovenački ministar. 

Svet se sve više suočava i sa klimatskim promenama, zbog kojih naročito razvijene države, moraju da izdvajaju više sredstava za obnovljive vidove energije, što će imati uticaja na nacionalne ekonomije, ali se sa tim mora računati, rekao je Gaspari. 

Govoreći o zemljama regiona, Gaspari je ukazao da se države na Balkanu već sada suočavaju sa sve većim nivoom starosti stanovništva, što će neminovno opteretiti socijalne fondove i povećati izdatke države, tako da se o tome već sada mora razmišljati. 

Ministar Gaspari je naglasio da se moraju jačati evropske inicijative, kao što je "Dunavska inicijativa", koja okuplja 14 zemalja i to ne samo iz EU, već i van te zajednice i posebno istakao primer stvaranja zajedničkog železničkog preduzeća Slovenije, Hrvatske i Srbije za brži robni transport na panevropskom Koridoru 10.

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar nauke I tehnološkog razvoja Božidar Đelić,  rekao je na forumu da zemlje u regionu treba da podrže stvaranje zajedničkih preduzeća i više da ulažu u naučna i tehnološka istraživanja.

Đelić je istakao da ulaganje u naučne inovacije, istraživački rad i zaustavljanje "odliva mozgova" treba da bude prioritet vlada svih zemalja u regionu kako bi se pospešio rast nacionalnih ekonomija.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije, Dragan Đuričin smatra da je privreda Srbije nekonkurentna na tržištu, tako da bi država morala više da investira u taj sektor i mora biti dugoročno usmerena na strukturne reforme. 

To bi značilo da se u Srbiji moraju povećati investicije u vitalne sektore - elektroprivredu i telekomunikacije, logistiku i vojni sektor, u prehrambenu industriju,  Đuričin je napomenuo da rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5 odsto u prvoj polovini ove godine ne može nadoknaditi pad od 3 odsto, koji je Srbija imala u periodu najjače svetske krize. 

Prema njegovoj oceni, investicije u privredu su neophodne kako bi se učešće izvoza u BDP-u povećalo sa sadašnjih 18 na najmanje 50 procenata. Đuričin je ukazao i na rizik eksterne nelikvidnosti Srbije, koja danas ima deficit budžeta i deficit bilansa tekućih plaćanja. 

U monetarnoj sferi u Srbiji postoji nelogičnost da zemlja sa tako slabom privredom ima stabilnu valutu, rekao je Đuričin i podsetio da je NBS u maju i junu ove godine potrošila skoro 1,3 milijarde evra iz deviznih rezervi na odbranu kursa i to bez rezultata, a onda je povećanjem referentne kamatne stope pocecla da utiče na stabilnost nacionalne valute.
Predsednik SES-a smatra da Srbija što pre mora da pređe na novi ekonomski model, koji će jačati izvoz i supstituciju uvoza, kao i industriju usluga, a na unutrašnjem planu da poveća investicije u infrastrukturu.

Nemački ekspert Herman Simon naveo je podatak da su evropske kompanije, posle krize, intenzivno počele da sele kapital na tržište Azije, jer neka istraživanja govore da će od 2018. do 2020. godine to tržište rasti po stopi od 11 odsto, dok će evropsko stagnirati ili čak padati. 

Simon je podsetio da je prošle godine Kina prvi put izbila na prvo mesto po vrednosti izvoza sa 1.194 milijardi dolara, ispred Nemačke sa 1.187 milijardi i SAD koja je imala 995 milijardi dolara izvoza, ukazujući da je to jedna od posledica globalizacije svetske ekonomije. 

Jedna od posledica globalizacije biće i demografska eksplozija, kazao je Simon i naveo, pozivajući se na podatke Ujedinjenih nacija, da će u podsaharskoj Africi broj stanovnikma narasti sa sadašnjih 190 miliona na oko dve milijarde do 2050. godine, dok će u Rusiji opasti sa 140 miliona na oko 110 miliona, dok se u SAD u tom periodu očekuje neznatan rast.
Trend koji će biti sve više prisutan u svetskoj ekonomiji biće internalizacija menadžmenta kompanija i zemlje koje budu otvorene za te opcije moći će da računaju na prosperitet, kazao je Simon i napomenuo da će rast informatičkog tržišta i umrežavanje, koji su sada na početku, imati veliki uticaj na razvoj privrede.