Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

ODRŽAN UPRAVNI ODBOR PRIVREDNE KOMORE BEOGRADA - "KRIZA NIJE PROŠLA"


Članovi Upravnog odbora Privredne komore Beograda na sednici, održanoj 5. oktobra 2009. godine, zajednički su ocenili da Srbija, još uvek, nije izašla iz krize i vlada bi trebalo da aktivnije radi i rešava probleme u privredi Srbije.

Prof. Dr. Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije je ocenio da bi se nakon perioda smirivanja krize u narednom periodu  moglo dogoditi da mere sa jakim ireverzibilnim karakterom dovedu do novog pada privredne aktivnosti. U uslovima ekonomske krize za Srbiju je najvažnije da postoji stabilan kurs, jer je to najbolji signal privrednicima i investitorima za investiranje u Srbiju. Mi se još uvek nalazimo u recesiji, koja bi mogla da sklizne u depresiju ili da krene u pravcu prosperiteta, ali to neizbežno zahteva strukturne reforme. Srbija je zemlja koja se od 2000. godine do danas nalazi u periodu tranzicionizma, sa nepovoljnom privrednom strukturom, jer je učešće izvoza u ukupnom BDP svega 20% , dok u Mađarskoj učešće izvoza u BDP-u iznosi 80%.
Naš spoljni dug trenutno iznosi  trideset milijadri evra, a u oktobru 2000. godine iznosio je 10,1 miljardi maraka, a naša privreda i dalje generiše deficit, tako da ćemo i ubuduće morati da se zadužujemo i na sledeće generacije prebacujemo dubioze.  U tom smislu stabilnost kursa je najbolji garant privredi, a koncept uzimanja kredita za povećanje rezervi, kako bi se povećala stabilnost daje rezultate jer je stabilan kurs garant privrednicima i investitorima za ulaganje i poslovne aranžmane. Za prevazilaženje krize neophodan je veći nivo investicija, jer se niko nije obogatio štednjom već investiranjem. Neophodno je, takođe, podići nivo industrijske proizvodnje, zbog  činjenice da je privatni sektor  vezan za prodaju na domaćem tržištu,  jer smo po konkuretnosti na 93. mestu  u svetu. Vlada ne može prisiliti privatni sektor da investira , ali može da omogući da se investira u javni sektor (energetika, telekomunikacije, poljoprivreda itd.)  koji ima 45 odsto učešća u BDP. Važan sektor za investicije su i infrastrukturni objekti , ali ne kroz zaduživanje, već da se strancima daju koncesije . U uslovima niskog nivoa aktivnosti od rizika ne treba bežati, već im se približavati, istakao je profesor Đuričin.


Mr. Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda je istakao da Komora Beograda treba i dalje da pokreće teme u interesu privrede, sa predlozima i inicijativama koje moraju biti upućene svim relevantnim faktorima u Srbiji. Privrednike veoma interesuje kakve će biti mere ekonomske politike vlade, kao i mere NBS sa svim svojim institucionalnim i vaninstitucionalnim uticajem na privredu , jer je očigledno da privreda predstavlja oblast o kojoj država najmanje vodi računa.

Tolica Spasojević, potpredsednik Privredne komore Beograda je istakao da se izlazak iz krize ne dešava sam po sebi, institucije su nam nejake i nerazvijene, a nivo industrijske proizvodnje iznosi svega 30% industrijske proizvodnje iz 1989. godine. Privredni subjekti nemaju obrtna sredstva i sredstva za investiranje i ne mogu da dođu do jeftinog novca za oživljavanje proizvodnje, jer bankarski sektor  nepovoljno gleda na kreditne rizike, kao i zbog visoke stope obavezne rezerve NBS. U tom smislu borba protiv inflacije ne bi trebalo da bude najvažnija, već bi prioritet svih institucija trebalo da bude borba protiv recesije.