Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom
TREĆI OKRUGLI STO SRPSKE ASOCIJACIJE MENADŽERA
„NELIKVIDNOST: STVARNI PROBLEM ILI DOBAR IZGOVOR“

 

 

Privrednici od države očekuju da uredno izmiruje obaveze, reformiše javna preduzeća, sprečava sivu ekonomiju, skrati rokove za izmirenje dugova i onemogući e dužnike da otvaraju firme, rečeno na današnjem okruglom stolu 08.102009. godine Srpske asocijacije menadžera s Vladom Srbije na kojem je učestvovao mr Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda.

 

Premijer Srbije Mirko Cvetković je na okruglom stolu posvećenom nelikvidnosti u privredi, rekao je da su zablude da država preko javnih preduzeća, generiše nelikvidnost privrede, jer su potraživanja Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa od sredine prošle godine bila mnogo veća od obaveza tih preduzeća prema dobavljačima. Cvetković je naglasio da država i javna preduzeća nisu generatori nelikvidnosti privrede, kao i da je država dosta doprinela  povećanju likvidnosti privrede u vreme ekonomske krize i da će to činiti i u buduće. On je dodao da nesolventna preduzeća takođe nikako ne utiču na nelikvidnost srpske privrede, jer više 90 odsto tih preduzeća nikada neće biti likvidno. Budžetski deficit pokazuje da je država ispunjavala obaveze i više nego što je za to imala mogućnosti na osnovu prikupljenih sredstava, pokušavajući tako da poveća likvidnost privrede, rekao je premijer. Prodajom državnih zapisa, država takođe povećava likvidnost privrede, istakao je Cvetković, dodajući da se prodajom hartija Narodne banke Srbije povlači novac iz opticaja kako bi se održala stabilnost deviznog kursa i sprečio rast cena.


Prelivanje očigledne likvidnosti banka u privredu obavljeno je obezbeđenjem novca iz budžeta za subvencionisanje kamata na bankarske kredite za privredu i kupovinu robe domaćih proizvođača, rekao je Cvetković. Rekao je da monetarna politika imala veći prostor da utiče na povećanje likvidnosti preduzeća jer je u proteklom periodu inflacija imala mali ili skoro nikakav rast, a devizni kurs je bio stabilan. Premijer Srbije Mirko Cvetković je rekao da se država zadužuje u inostranstvu da bi ulagala u infrastrukturne projekte i najavio je da će uskoro biti objavljen tender za drugog operatera fiksne telefonije.


Predsednik SAM-a i kompanije Droga Kolinska Slobodan Vučićević je upozorio da jedan broj privrednika lažnim računima svoje firme proglašava nelikvidnim i sprema ih za stečaj, a istovremeno otvara nove firme, vozi skupe automobile i gradi luksuzne zgrade. On je predložio da država nađe način da prati i kontroliše kretanje novca.


Predsednik kompanije Metalac iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vukadinović je imao zamerku da Vlada najviše brine za firme koje ne rade jer nemaju tržište, odgovarajuću tehnologiju, sposoban menadžment i čije su obaveze mnogo veće od kapitala. "Država može da pomogne privredi tako što će investirati u profitabilne grane, kao što su putna infrastruktura, elektroprivreda, telekomunikacije i poljoprivreda", predložio je Vukadinović.


Predsednica Izvršnog odbora Banke Intesa Draginja Đurić je rekla da je investiciona aktivnost privrede zamrla i da firme uglavnom uzimaju kredite za likvidnost. Ona je predložila određivanje roka u kom svi dužnici moraju da izmire obaveze jer bi to poboljšalo likvidnost preduzeća, kao i izmenu zakona o platnom prometu.


Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas da je NBS u saradnji s Vladom planirao izmene Zakona o platnom prometu kako bi bio uspostavljen javni registar menica i ovlašćenja koji mogu da učestvuju u prinudnoj naplati od preduzeća koja su u blokadi. To automatski znači da svaka menica treba da ima sumu, a banke bi te menice mogle da koriste samo u prinudnoj naplati, ako su te menice u registru“, rekao je guverner na okruglom stolu. Jelašić je rekao da bi prinudna naplata na osnovu menica bila vršena jednom dnevno, i to srazmerno visini potraživanja poverilaca, „da ne bude ono ’ko prvu devojci njemu devojka’ i da često i najmanji poverilac može da naruši kredibilitet nekog dužnika“. On je kazao da je NBS u saradnji s Vladom planirao ukidanje izuzeća jer je do sada bilo moguće vršiti isplatu zarada i drugih primanja iako je račun platioca u blokadi. „Ako je neko u blokadi on je u blokadi i ne bi bilo fer da se na mala vrata pojedina plaćanja i dalje vrše“, rekao je on.