Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

POLJOPRIVREDI SU NEOPHODNI POZNATI I STABILNI DUGOROČNI USLOVI PRIVREĐIVANJA

 

Na stručnom skupu na temu "Aktuelno stanje u poljoprivredi Beograda i Srbije sa predlogom mera", koji je u organizaciji Udruženja poljoprivrede i prehrambene industrije i Zadružnog saveza Beograda, održan u Privrednoj komori Beograda 13. oktobra 2009. godine, istaknuti su osnovni pravci budućeg razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije s ciljem podmirenja tražnje na domaćem tržištu i povećanja izvoza visokokvalitetnih proizvoda. Poljoprivreda bi trebala da se razvija uz optimalno korišćenje  i očuvanje raspoloživih kapaciteta, povećanje obima proizvodnje i izmenu proizvodne strukture u korist intenzivnih vidova proizvodnje namenjenih izvozu.

 

Cilj kome bi trebalo težiti je da Srbija 2020. godine, izveze najmanje 500 hiljada tona pšenice, 1,5 do 2 miliona tona kukuruza, 250 hiljada tona šećera, 100 hiljada tona suncokretovog ulja, 20 hiljada tona junadi i junećeg mesa, 3 hiljade tona ovaca i ovčjeg  mesa, 30 hiljada tona vina, voće, povrće, lekovito bilje i šumske plodove u vrednosti od 760 miliona dolara, a poljoprivredom da se bave ukrupnjena komercijalna gazdinstava, dok bi ostala sitna gazdinstva, preko organizovanje u zadruge, takođe bila značajna za tržište. Kada bi koristila sve svoje proizvodne potencijale, Srbija bi 2020. godine mogla da ostvari izvoz od 6 milijardi dolara.

 

&
Za postizanje ovako zahtevnih ciljeva potrebno je proizvodno i tehnološko prestrukturiranje, rast produktivnosti i veća konkurentnost, a pre svega adekvatno finansiranje. Sa sadašnjim nivoom ulaganja u poljoprivredu, Srbija nema nikakve šanse da bude konkurentna članicama EU, pa se čak postavlja pitanje da li će moći da zadovolji i domaće tržište, s obzirom da i pored odličnih naturalnih pokazatelja poljoprivredna proizvodnja uglavnom beleži finansijske gubitke. Ti gubici se po rečima Dragana Satarića, generalnog direktora PIK "Bečej", kreću od 21.000 dinara po hektaru kukuruza i šećerne repe do oko 25.000 dinara po hektaru pšenice. Pored toga nedopustivo je da se iz agrarnog budžeta subvencionišu gotovo isključivo fizička lica, dok pravni subjekti ostaju bez ikakve podrške države.

 

Zaključeno je da su za agrar najvažniji poznati i stabilni uslovi privređivanja i to na duži rok. Za to je potrebno usvojiti mnogo veći agrarni budžet, ukinuti diskriminaciju u subvencionisanju poljoprivrednih gazdinstava, a regrese usmeriti tako da korist imaju proizvođači.