Kancelarija za brze odgovore u saradnji sa Biznis info centrom

KRIZA NIJE PROŠLA

TAČNO je da vodeće zemlje EU, kao što su Francuska i Nemačka, poslednjih nedelja beleže privredni rast, ali u Srbiji nije još počeo izlazak iz krize, kaže u intervjuu za "Novosti" predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.
 
On objašnjava da je dogovor koji je Vlada postigla sa MMF značajan za ekonomsku stabilnost zemlje i pozitivan signal investitorima. Ali, potrebno je da sledeće godine zabeležimo rast BDP od šest odsto da bi započeo ozbiljan oporavak.
- Da bi se to dostiglo potrebno je još mnogo stvari da se uradi u srpskoj privredi, pogotovo što je protekli period obeležio ogroman problem sa nelikvidnošću.

* Zar nisu pomogli ni krediti za likvidnost, koje ministar Dinkić hvali kao najbolju Vladinu meru u borbi protiv krize?
- U Srbiji je trenutno blokirano preko 63.000 firmi. Sigurno je da bi njihov broj bio mnogo veći da nije bilo kredita za likvidnost, preko kojih je u privredu do početka oktobra plasirano oko 900 miliona evra.
*Da li i dalje ostajete pri zahtevu da se smanji PDV?
- Ostajem pri stavu da, pre svega, treba smanjiti troškove poslovanja i javnu potrošnju, koja je alarmantno visoka. Mi potrošimo za petinu više od onoga što proizvedemo. To privreda ne može da izdrži. To je pogotovo postalo vidljivo sada, kada su presušili prihodi od investicija, privatizacije...
* Koji bi bili pozitivni efekti smanjenja poreza?
- Pre svega, to bi smanjilo sivu ekonomiju. Od kada je počela kriza, beleži se porast sive ekonomije i smanjuje se broj firmi koje redovno plaćaju poreze i doprinose, a promet roba i usluga seli se na "pijacu" nelegalne ekonomije.
* Koji bi bili pozitivni efekti smanjenja poreza?
- Pre svega, to bi smanjilo sivu ekonomiju. Od kada je počela kriza, beleži se porast sive ekonomije i smanjuje se broj firmi koje redovno plaćaju poreze i doprinose, a promet roba i usluga seli se na "pijacu" nelegalne ekonomije.
* Kako komentarišete najave Vlade
da će radikalno reformisati javni sektor?
- To je svakako pozitivan signal, ali još nije poznato kakav je precizan plan, šta sve obuhvata i kako se to želi sprovesti. Privredna komora Srbije je još na početku krize uputila inicijativu za donošenje sveobuhvatne izlazne strategije, koja između ostalog podrazumeva i reformu javnog sektora.
* Koliko još privreda može da izdržava ovako skupu i neefikasnu državu?
- Ovo stanje postaje neodrživo. Od 1,8 miliona zaposlenih u Srbiji, čak 30 odsto prima platu u nekoj od državnih institucija. Trenutno na jednog penzionera dolazi 1,3 radnika, umesto najmanje pet. Ukoliko se ovakav trend nastavi, za pet godina bićemo suočeni sa ozbiljnim posledicama.
* Da li bi trebalo izjednačiti starosnu granicu odlaska u penziju muškaraca i žena, što se pominjalo tokom pregovora sa MMF?
- To svakako nije ključni problem. Mi moramo da se usredsredimo na rešavanje uzroka kroz sveobuhvatnu reformu javnog sektora, a ne parcijalnih posledica.
* Kako komentarišete to što država ne zna na šta se godišnje potroši 130 milijardi dinara budžetskih para?
- PKS je u nekoliko navrata ukazivao na značaj uspostavljanja finansijske discipline svih budžetskih korisnika uključujući i javna preduzeća i institucije koje se finansiraju iz budžeta, a imaju i sopstvene prihode. To smo i sugerisali Vladi u okviru Predloga paketa mera.
* Da li podržavate predlog ministarke finansija da se izmeni Zakon o porezu na dobit preduzeća, jer država firmama oprosti više poreza nego što ga naplati?
- Krajnje je vreme da Srbija uđe u ozbiljne poreske reforme. Potrebno je napraviti poreski okvir srazmeran ekonomskoj snazi obveznika, koji će smanjiti obim sive ekonomije, uz efikasnu poresku administraciju i poreski postupak koji neće generisati dužničko ropstvo.
* Koliko je Srbiji godišnje potrebno investicija?
- Za sedam meseci ove godine investicije su bile oko 700 miliona evra, a neophodno je najmanje pet puta više na godišnjem nivou.

ZA REDOVNE SUSRETE S PREMIJEROM

*ŠTA vi konkretno predlažete Vladi da uradi kako bi pomogla privredi?
- Tražili smo održavanje redovnih sastanaka privrednika sa premijerom i očekujemo da će takav dijalog biti jednom mesečno. Kriza, a i potreba kontrole korišćenja sredstava državne pomoći, pokazuju da Srbija u ovom momentu treba da ima pravu razvojnu banku, koja bi se pored privrede bavila i finansiranjem razvojnih infrastrukturnih projekata, jer Fond za razvoj ne može da odgovori svim zahtevima.

IZVOR: Večernje novosti; www.novosti.rs