KRIZA ZAOBIŠLA BANKE U SRBIJI

U slučaju bankrota neke strane banke u Srbiji klijenti ne bi imali štete. Na gubitku bi bili samo akcionari. U najdrastičnijem slučaju, kada bi banka doživela totalni fijasko, štednja bi bila zaštićena, odnosno vraćena, jer za nju garantuje država, ali, isto tako, ne bi bilo otpisivanja odobrenih kredita, već bi morali da budu otplaćeni novom vlasniku. Austrijska Hypo-Alpe-Adria banka spasena je tako što je nacionalizovana i prešla u ruke države, kao novog vlasnika. Po svemu sudeći, isti model primeniće se i sa Folks bankom, a i sa svakom sledećom, ukoliko dođe do gubitaka koje ne može sama da sanira. Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije kaže da banke koje posluju u Srbiji globalna finansijska kriza nije dotakla na isti način kao njihove centrale. On napominje da je situacija u Evropi mnogo bolja nego sa bankama koje su krahirale u Americi. „Naše banke su visokokapitalizovane, a kontrola NBS veoma rigorozna i konzervativna”, objašnjava Dugalić i dodaje da je od prošle godine, kako je počela kriza država Srbija garant za sve uloge do 50.000 evra. On ističe da je ovo urađeno da bi se zaštitili depoziti, odnosno štednja građana, a s druge strane, stopa obavezne rezerve koju banke moraju da izdvajaju kod NBS na štedne uloge građana iznosi 40 odsto. Dugalić smatra da su austrijske banke upale u dubiozu jer su najvećim delom izložene krizi, odnosno posluju u centralnoistočnoj Evropi, u zemljama koje je kriza žestoko ošamarila. Eksperti su se mnogo brinuli za stanje u bankarskom sektoru istočne Evrope, na primer, baltičkim zemljama, u Kazahstanu, i to s pravom, jer je tamo situacija zaista dramatična. Malo ko se okretao prema problemima u zapadnoj Evropi. ”U celoj situaciji nas samo može da zabrine da li ćemo moći dovoljno kredita da povučemo, i pod kojim uslovima”, smatra Dugalić. On kaže da je sigurno da će dotok deviza biti manji, a samim tim i skuplji. Ipak, u Narodnoj banci Srbije nadaju se da će banke i dogodine da unose novac, kao što su to činile i tokom ove godine. Na to su se obavezale Bečkim sporazumom, a da li će možda ponuditi i više kredita, zavisi od njihove poslovne politike i mogućnosti naše centralne banke da ponudi olakšice. 

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA