STRUČNI SKUP: DILEME BANKARSKOG SEKTORA
U VEZI OVLAŠĆENJA I POSTUPANJA PRIVATNIH IZVRŠITELJA

U Privrednoj komori Beograda, u saradnji sa Komorom Izvršitelja i Udruženjem banaka Srbije, održan je stručni skup na temu: “Dileme bankarskog sektora u vezi ovlašćenja i postupanja privatnih izvršitelja”. Skup je organizovan sa ciljem da se u zajedničkoj diskusiji privatnih izvršitelja i predstavnika bankarskog sektora istaknu i razreše dileme u primeni Zakona o obezbeđenju i izvršenju, kako bi se osnovu zajedničkih stavova definisale smernice i uspostavila ujednačena praksa u postupanju učesnika u izvršnom postupku. Uvodna izlaganja podneli su Aleksandra Trešnjev, predsednik Komore Izvršitelja, Mirjana Banić, izvršitelj i Predrag Ćatić, specijalista za pravne poslove iz Udruženja banaka Srbije. Kroz prezentacije  i diskusiju istaknuta su brojna pitanja vezana za dostavljanje podataka o klijentima banaka posebno sa aspekta tajnosti podataka ličnosti, a ukazano je i na raznoliku praksu u postupanju izvršitelja. Predsednik Komore Izvršitelja, Aleksandra Trešnjev, istakla je da Komora Izvršitelja trenutno broji 131 članova i da se uskoro očekuje još 130. Ovaj sistem izvršenja postoji tek dve godine i za to vreme su se pojavile određene dileme i sporne situacije koje se, pre svega, tiču postupanja banaka po aktima izvršitelja kao i postupanja banaka u vezi zahteva izvršitelja za dostavljanje podataka vezanih za njihove klijente.  Imajući u vidu da su to najčešće poverljivi podaci, ona je istakla da su izvršitelji dužni da kao službenu tajnu čuvaju podatke do kojih dolaze u postupku izvršenja. Mirjana Banić, izvršitelj, govorila je o ovlašćenima i dužnostima izvršitelja, kao i o njihovoj saradnji i samom procesu izvršenja.

Predrag Ćatić, specijalista za pravne poslove iz Udruženja banaka Srbije, održao je prezentaciju vezano za dileme bankarskog sektora. Dileme koje postoje odnose se isključivo na izvršenje na štednom ulogu odnosno tekućem računu fizičkih lica. Istakao je da ne postoji finansijska institucija koja vrši obračun i saldiranje plaćanja sa računa fizičih lica – kao što je to slučaj sa Prinudnom naplatom NBS kod pravnih lica. Kod izvršenja na tekućim/depozitnim računima banke sebe ne doživljavaju kao ustanove koje sprovode prinudnu naplatu, međutim u svakodnevnom radu, neretko pritisnute ukazivanjem na prekršajne odredbe zakona, banke su dovedene upravo u poziciju ustanove za prinudnu naplatu. Kao dileme javljaju se „masovni upit“ izvršitelja prema svim ili većem broju banaka, naplata sa više računa iz više banaka, „privilegovana“ potraživanja, obračun kamate kod opredeljenog glavnog duga i izveštavanje da je izvršenje sprovedeno.

U diskusiji su potencirani masovni upiti koje izvršitelji dostavljaju svim bankama, posebno u pogledu prekomernog obima informacija i osetljivog položaja banka sa aspekta čuvanja odnosno otkrivanja  bankarske tajne. Oslanjajući se i na zvanično mišljenje poverenika za informacije, dostavljeno UBS,  bankari su insistirali na činjenici da u skladu sa članoom 191. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u predlogu o izvršenju izvršni poverilac mora da poseduje bar podatak o nazivu banke kod koje se vodi štedni ulog/tekući račun izvršnog dužnika. Takođe, zauzet je stav da banke treba da daju podatke samo o tome da li klijent poseduje račun ili ne, bez podataka o broju računa ili prometu. U diskusiji su istaknute i dileme  u vezi tretmana namenskih računa kao što su računi za besplatne akcije građana, računi za kupovinu HOV ili isplatu dividende, kao i dileme u vezi naplate se oročenih štednih uloga. Bankari su  istakli stav da se sredstva sa oročenih depozita mogu koristiti za naplatu samo o roku dospeća. Predstavnik UBS, Ljiljana Kovačević, istakla je očekivanje da će planirani Registar računa građana, predviđen  Nacrtom zakona o platnim uslugama, koji će biti na raspolaganju određenim institucijama, doprineti lakšem pribavljanju podataka, poboljšanju izvršnog postupka  i položaju  banka u sprovođenju ovog postupka. 

Imajući u vidu istaknute probleme i neujednačenost prakse izvršitelja,  diskusija je ukazala na potrebu nastavka saradnje i dalje aktivnosti na donošenja jedinstvenih smernica u postupanju  svih učesnika u izvršnom  postupku.

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA