ZADUŽIVANJE SRBIJE ZAVISI OD BDP-A

Nivo zaduženosti Srbije u odnosu na bruto domaći proizvod je relativno nizak u odnosu na druge zemlje, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić i član Ekonomskog saveta premijera. U poređenju sa zemljama u regionu Srbija se nalazi na prosečnom nivou zaduženosti jer i ostale zemlje u regionu su relativno nisko zadužene, međutim, i one su, kao i Srbija tokom 2009. godine imale značajno povećanje odnosa javnog duga prema BDP-u.
Ipak, postojeći tempo zaduživanja ne bi trebalo da traje dugo i činjenica da je javni dug Srbije na nivou od oko 31 odsto BDP-a, a da je, recimo, uslov za ulazak u monetarnu uniju EU odnos javnog duga prema BDP-u od 60 odsto. Sadašnji tempo zaduživanja Srbije opravdano je nastaviti narednih godina samo pod uslovom da se zaduživanje ostvaruje isključivo za ulaganja u infrastrukturu.
Ako bismo uspeli da sa takvim tempom zaduživanja u narednih nekoliko godina završimo auto-put na Koridoru 10, da modernizujemo železnicu i rešimo druge velike infrastrukturne investicije, onda bi to bilo opravdano s tim što Srbija ne bi smela da pređe odnos između javnog duga i BDP-a od oko 45 posto, naglasio je Arsić.
Na tom nivou bi trebalo da bude stabilizovan javni dug Srbije, ukazao je on napominjući da to koliko Srbija može da se zadužuje zavisi dobrim delom i od toga koliko će u budućnosti da raste BDP. "Ako bruto domaći proizvod raste brže, onda mi možemo da se zadužimo više nego kad raste sporije", objasnio je Arsić, koji je i član Ekonomskog saveta premijera.
Ukoliko konsolidovani deficit budžeta u ovoj godini bude četiri odsto, kako je planirano, a rast BDP-a 1,5 odsto, i uz stabilan kurs dinara, na kraju godine može se očekivati javni dug Srbije od oko 34 odsto BDP-a. Javni dug Srbije na kraju protekle godine bio je 9,85 milijarde evra, što je 31,3 odsto BDP-a. Na kraju 2008. godine javni dug bio je 8,78 milijardi evra, što je bilo 25,6 odsto BDP-a.

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA