PRIVREDI KREDITI MANJE OPTEREĆENJE NEGO GRAĐANIMA

Krajem prošle i početkom tekuće godine pokrenuta je velika javna rasprava između privrednika i NBS oko kretanja kursa i (ne)mogućnosti privrede da redovno izmiruje obaveze po osnovu kredita poslovnih banaka. Nekako su u ovoj raspravi po strani ostali građani, koji su na isti način zaduženi kod poslovnih banaka i kod kojih je situacija čak i teža nego u privredi. Upoređivajući uslove kredita koji se odobravaju građanima i privredi, kao i promenu uslova pod kojima su odobravani krediti u proteklih deset godina dolazimo do sledećeg zaključka.
Oko 60% odobrenih kredita bankarskog sektora usmereno je na privredu Srbije, dok je oko 35% odobreno stanovništvu. Privreda ima daleko veće potencijale za absorpciju kredita, ali dosadašnji podaci pokazuju da je oduvek stanovništvo bilo revnosnije, kada je u pitanju vraćanje kredita, te je docnja u proseku duplo manja nego kod privrede. Ovo nije fenomen vezan isključivo za našu zemlju, već je tako u većini svetskih zemalja.
Ipak, uprkos navedenoj činjenici, poslovne banke stanovništvu naplaćuju značajno veće naknade, a i primenjuju značajno višu kamatnu stopu na odobrene kredite, nego kod privrede. Tako se za kratkoročne pozajmice stanovništvu naplaćuju dvostruko, pa ponekad i trostruko više kamatne stope nego privrednim društvima. Ukoliko uporedimo ove kamate na kraju 2009. godine, kamatne stope na kratkoročne pozajmice u dinarima stanovništvu su odobravane uz prosečnu kamatnu stopu od čak 36%, dok su se kratkoročne pozajmice u dinarima privredi odobravale uz prosečnu kamatnu stopu od 10-18% zavisno od svrhe korišćenja kredita. Vidljivo je i to da su kamatne stope na pozajmice privredi imale pad tokom 2009. godine, dok su kada je u pitanju stanovništvom zabeležile porast u proseku.
Jasno je da poslovne banke imaju značajno veće troškove pri plasmanima stanovništvu, ali ovakva razlika između kamatnih stopa sigurno ne može biti opravdana samo time.

U 2009. GODINI KRATKOROČNE POZAJMICE STANOVNIŠTVU NAJSKUPLJE OD 2000. GODINE

U 2009. godini zabeležen je najviši nivo kamatnih stopa na kratkoročne pozajmice stanovništvu od 2000. godine. Kamatne stope na ovu vrstu pozajmica su bile više u 1998. i 1999. godine. Od 2000. do 2009. godine prosečne ponderisane kamatne stope banaka na dinarske kredite gotovo ni u jednom trenutku nisu prelazile nivo od 30%, dok u 2009. ni jednog pojedinačnog meseca nisu bile ispod nivoa od 30%, a u čak 5 meseci su prešle i nivo od 40%. U februaru 2009. godine su dostigle i rekordan nivo od neverovatnih 57% na godišnjem nivou.
U istom desetogodišnjem periodu je primetno da su kamatne stope poslovnih banaka na kredite privredi imale blagi trend pada. Vrlo je interesantan podatak da je tokom 2009. godine privreda u proseku poslovnim bankama plaćala korišćenje kratkoročnih pozajmica po dvostruko nižim kamatnim stopama, nego što je to slučaj sa građanima. Takođe, pad kamatnih stopa je zabeležen i kod dugoročnih pozajmica stanovništvu, a to se prvenstveno odnosi na stambene kredite i kredite za rekonstrukciju i adaptaciju, kod kojih su kamatne stope, uz pomoć programa Vlade Srbije, na relativno prihvatljivim nivoima.

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA