PRIVREDI TREBAJU DUGOROČNI KREDITI

Mere koje je vlada predvidela za ublažavanje posledica ekonomske krize i pomoć privredi su dobre, ali nedovoljne, poručuju preduzetnici sa foruma na Kopaoniku. Predstavnici velikih kompanija ocenili su na biznis Forumu na Kopaoniku, koji je počeo juče a čija je tema "Srbija posle krize, kako se pozicionirati u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize?", da je jedan od većih problema sa kojima se suočava privreda nelikvidna i prezadužena privreda,kao i spora realizacija mera protiv ekonomske krize.
Predsednik kompanije "East point" Zoran Drakulić je ukazao da Srbija ulazi u drugu godinu velike ekonomske krize sa privredom koja ima mali izvoz i nisku proizvodnju zbog čega je neophodno više podsticaja za privredu. "Moramo napokon da odrešimo tj. da pustimo da pare iz tih rezervi, da one uđu kao neki dodatni stimulans jer u krajnjem slučaju to je i obećano. Bilo je priča da će se iz obaveznih deviznih rezervi osloboditi nekih milijardi i trista hiljada, a tih para nema. I šta je još jedan nonsens- to je da imamo nelikvisnu privredu i jako nelikvidne banke", kaže Drakulić.
Predsednik kompanije "PSP Farman" Branislav Grujić istakao je na istom skupu da država kao najlikvidniji investitor u narednim godinama treba da realizuje velike infrastrukturne projekte i tako pokrene investicioni ciklus u Srbiji. Grujić je ocenio da je kvalitet vladinih mera dobar, ali da je problem dinamika njihove realizacije.
"Mnogi saveti, u kojima se kaže da Srbija mora da postane izvozno orijentisana zemlja, Srbija mora da organizuje proizvodnju, se bave dugoročnim ciljevima i liče pomalo na savete koje čujete kad odete kod lekara koji vam objašnjava da treba svako jutro da se bavite gimnastikom, da manje jedete i da će vam biti bolje. To su teorijske, lepe stvari ali prikatično gledano - da bi se neka proizvodnja organizovala, potrebno je pet do deset godina da bi to počelo da daje efekte. Moramo takođe da budemo svesni da danas imamo 100 programa na stolu i da imamo i lokacije i pare za to, ali efekti toga će da se oste tek za šest, sedam godina”, kaže Grujuć.
Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić je ocenio da su srpskoj privredi potrebni dugoročni krediti koji će poboljšati njenu konkurentnost, ističući da bi to trebalo da budu dugoročni zajmovi na 15 do 20 godina. Nastavak privatizacije je ključna za dalji razvoj, smatra Kostić. "Setite se čuvene priče o prodaji šećerana za tri evra. Oko toga je bila tolika galama da narednih pet godina niednom političaru nije padalo na pamet da proda ijednu fabriku za tri evra. A ja vam kažem da danas ima 100 preduzeća sa 200.000 radnika koji bi jedva dočekali da ih neko kupi za jedan evro, ali neće niko da ih kupi", kaže on.
"Šećerane koje su prodali za tri evra su u tom momentu imale dug od 30 miliona evra, koje niko nije spominjao i ti dugovi nikada nebi bili naplaćeni. Od 15 šećerana, te četiri su danas najveće i proizvode 50 odsto šećera i najvaćei su izvoznici u Srbiji. Ima mnogo preduzeća u Srbiji koje bi trebalo prodati i Vlada Srbije bi, da kažem i to, trebalo da doplati da ih neko kupi”, objašnjava Kostić. Kostić je predložio vladi da 300 do 400 miliona evra iz deviznih rezervi da poslovnim bankama koje su spremne da na osnovu desetogodišnjeg depozita države daju taj novac privredi prema kriterijumima koje vlada utvrdi. Na taj način bi se poboljašala likvidnost, smatra on.
Srbija je u januaru najviše robe izvezla u Italiju, Nemačku i Bosnu i Hercegovinu. Najviše se uvozilo iz Rusije, ali i iz Nemačke i Italije. Ambasadori koji su bili na forumu kažu da jesu zainteresovani za ulaganja u našu zemlju, a iz Nemačke su stigle i konkretnije najave za ulaganja u auto i tekstilnu industriju, i razvoj infrastrukturnih projekata. Odgovor na pitanje šta Srbija treba da uradi da bi se interesi poklopili, pokušao je da da ekonomista svetske banke Dušan Vujović.
"Treba da bude aktivnija u regionu, treba da obezbedi dovoljan nivo saglasnosti u regionu da bi postala regionalni lider, kao što to i želi. Treba nekada preči preko nekih stvari koje nam se se ne svišaju i koje nisu optimalne, da bi se postao lider. Biti lider dozvoljava mogućnost pristupa većem tržištu i to je jedan od faktora koje investitiri gledaju. Ako nešto može da se radi u Beogradu i da se time pokriva ceo Blakan, to je jako bitno", kaže Vujović. Generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković izjavio je da bi privatizaciju tog javnog preduzeća trebalo obaviti kroz dokapitalizaciju.
Učestvujući u diskusiji na Kopaonik biznis forumu, Marković je rekao da strateški projekti izgradnje termoelektrana, koje je pokrenuo EPS, mogu da se iskoriste za dokapitalizaciju te firme. Marković je naglasio da privatizacija EPS-a zavisi, pre svega, od političkog stava vlasnika kompanije, odnosno države Srbije.

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA