PALE KAMATE NA DINARSKE KREDITE

 

Krediti vezani za evro sve su skuplji ali zato zajmovima u dinarima pada cena. Kamata na dinarske gotovinske i pozajmice za refinansiranje je od 17 do 23 odsto.

Sa ovakvim interesom nude ih Societe Generale, Erste, Volksbanka, UniCredit. To i nije mali pad kamate ako se zna da je svega pre koji mesec ona išla i do 40 odsto. Uz sniženu kamatu nudi se i mogućnost fiksne kamate tokom celog perioda otplate, koji može biti i do sedam godina. Takođe, građanima koji se odluče za dinarske kredite nisu potrebni depoziti, koji kod deviznih idu i do 30 odsto od sume koja se zajmi.
Krediti u dinarima trebalo bi, inače, da budu sve privlačniji i jeftiniji građanima. Na tome insistira i Narodna banka Srbije, koja je za nešto više od godinu dana smanjila svoju referentnu kamatu, koja direktno utiče na formiranje cene ovih zajmova gotovo dvostruko - sa 17,75 na 9,5 odsto.

To bi trebalo da znači da dinarske pozajmice ne mogu biti skuplje od 14 do 17 odsto interesa na godišnjem nivou. Međutim, najveći broj banaka i dalje ih daje uz kamatu veću od 30 odsto.

Zbog toga se i dalje veliki broj građana opredeljuje za kredite vezane za evro, iako je u ovom trenutku kao nikada do sada valutni rizik ogroman. Jer plate se primaju u dinarima, a rate obračunavaju u evrima, koji stalno raste.

"Građanima čija primanja nisu vezana za evro savetuje se da se, kad god je to moguće, zadužuju u domaćoj valuti i da na taj način izbegnu valutni rizik . Ovo se naročito odnosi na one sa nešto nižim primanjima, kod kojih porast mesečne rate usled skoka evra značajnije povećava kreditno opterećenje i nepovoljno utiče na kućni budžet“, kaže Miroslav Rebić, član IO Societe Generale banke.

Usred stalnih snižavanja referentne kamate NBS, po Rebićevim rečima, rata je kod kredita u domaćoj valuti konstantno opadala tokom 2009. godine. Ipak, izvestan broj građana još ima rezervu prema kreditima sa promenljivom kamatom, imajući u vidu da je bilo i perioda kada je kamata za dinarske zajmove skakala, pa su time rasle i rate pozajmica u domaćoj valuti.


Neke banke i ne odobravaju dinarske kredite, jer se plaše u kom pravcu će se kretati domaća valuta. Pojedine nemaju dovoljno “izvora”, odnosno štednje u domaćoj valuti. Trećima se ne isplati rad sa dinarskim kreditima, jer na njima ne mogu mnogo da zarade kao na indeksiranim pozajmicama.

Ima banaka koje nude ove zajmove samo na rok do 24 meseca. Zbog toga bi građani koji moraju da se zaduže trebalo da obiđu više banaka i da se potanko raspitaju o svim vrstama i uslovima kredita.

 

 

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA