OČEKUJE SE NASTAVAK RASTA KREDITNE AKTIVNOSTI BANKARSKOG SEKTORA U 2010. GODINI


Na sednici Odbora Udruženja finansijskih organizacija Privredne komore Beograda, održanoj 18. marta 2010. godine, u proširenom sastavu, razmatrana je kreditna aktivnost bankarskog sektora u 2009. godini, očekivani efekti mera NBS, mogućnosti i ograničenja rasta kreditne aktivnosti u 2010. godini. Procene makroekonomskih kretanja i ciljeve monetarne politike NBS u ovoj godini, kao i procene kreditne aktivnosti banaka, u kontekstu sniženja stope obavezne rezerve i bečke inicijative, predstavio je Branko Hinić, direktor sektora analiza i istraživanja tržišta NBS, prema čijoj se oceni očekuje se nastavak rasta kreditne aktivnosti bankarskog sektora ali umerenijim tempom u odnosu na prethodne godine. 

Stabilnost bankarskog sistema i rast kreditne aktivnosti u 2009. godini omogućili da Srbija podnese udar krize lakše i bezbolnije u odnosu na pojedine zemlje u okruženju, uz pad ekonomske aktivnosti u prošloj godini niži od očekivanog, odnosno od 2,8% , istaknuto je na sednici.  Rast kreditne aktivnosti nastavljen je u 2010. godini, a prema najnovijem izveštaju Kreditnog biroa, krediti  privredi i stanovništvu u februaru 2010. godini, porasli su za 4,2% u odnosu na decembar 2009. godine. Zaduženost privrede iznosi 1.000 milijardi dinara što je povećanje od 4,3% u odnosu na decembar ali je istovremeno porasla i docnja privrede u otplati duga za 0,3%. Mere NBS u delu smanjanja obavezne rezerve su dobrodošle ali je otvoreno pitanje da li će oslobađanje sredstava iz obavezne rezerve tokom 2010. godine i njeni stvarni efekti u idućoj godini, doprineti snažnijem rastu kreditne aktivnosti ili će banke i dalje smnjivati rizik ulaganjem u HOV. Ograničenja rasta kreditne aktivnosti u 2010. godini, su, pre svega  makroekonomski uslovi, posebno kretanje kursa dinara, rast rizika naplate potraživanja i docnje u izmirenju obaveza, teškoće u realizaciji hipoteka, neefikasan Zakon o stečaju, kao i neadekvatni izvori banaka po valutnoj strukturi, obzirom da je 95% štednje u devizama. Osnovno pitanje je kako sačuvati stabilnost banarskog sektora i istovremeno pokrenuti privredu, koja očekuje više investicionih kredita i povoljnije uslove kreditiranja. Vidljivi su i različiti koncepti ekonomske strategije, u smislu  opcija  povećanja lične potrošnje i zaduživanje građana ili štednje i povećanje javnih investicja, što, svakako  nije dobro sa aspekta blagovremenih  mera i pokretanja ukupne privredne aktivnosti.

Prema poceni NBS, očekuje se oporavak ekonomske aktivnosti i rast BDP u 2010. godini  za 1,5% , što prema oceni predstavnika NBS, Branka Hinića, svakako  nije dovoljno da Srbiji obezbedi veći kredibilitet ali može da predstavlja osnov budućeg održivog rasta. U ovoj godini se očekuje povećanje spoljnotrgovinske razmne uz blagi rast deficita platnog bilansa, koji se procenjuje na nivou od 8% BDP-a. Privreda i banke su se u prošloj godini razduživale prema inostranstvu, što je nastavljeno i u ovoj godini, a u narednom periodu se očekuje dalji rast zaduživanja države, s tim da je sredstva  potrebno usmeriti,   ne u tekuću potrošnju,  več u investicije, kako bi se stvorili uslovi za održivi privredni rast i uredno servisiranje preuzetih obaveza.  Unifikacijom i smanjenjem stope obavezne rezerve očekuju se efekti za bankarski sektor od oko 75 milijardi dinara, u 2011. godini, s tim da se  tokom ove, prelazne godine, stimuliše dodatno zaduživanje, odnosno interes stranih matica da se i  pored relaksacije  bečke inicijative banka dodatno angažuju u Srbiji. Takođe podstiče sedodatno zaduživanje banaka u inostranstvu na duže rokove, izuzimanjem iz osnovice suboprdiniranih obaveza i kredita MFO. Na kreditnu aktivnost u narednom periodu će pozitivno uticati nastavak pada premije za rizik zemlje, naravno, uz uslov dosledne realizacije SA sa MMF-om, ali i povoljnija percepcija rizika na domaćem tržištu uslovljena blagim oporavkom ekonomske aktivnosti. Najavljeni proces devroizacije i emisija dugoročnih  državnih Hov obezbediće uslove za dinarsko kreditiranje, razvoj finansijskg tržišta i jačanje konkurencije. Iako kamate neće beležiti značajnji pad, očekuje se nastavak rasta kreditne aktivnosti, ali sporijim tempom u odnosu na prethodni period.

Na sednici je usvojen zaključak da je za nastavak kreditne aktivnosti i oporavak privredne aktivnosti neophodna makroekonmska stabilnost i usaglešene mere svih nosilaca ekonomske politike.  PREZENTACIJA NBS

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA