SEDNICA SEKCIJE ZA FAKTORING - DVOFAKTORSKI SISTEM DA ILI NE

Dana 25.03.2010. godine u Privrednoj komori Beograda, održana je sednica  Sekcije za razvoj faktoringa, u užem sastavu, sa ciljem zauzimanja stava i  definisanja aktivnosti Sekcije u delu unapređenja regulative za razvoj međunarodnog faktoringa u Srbiji.
Faktoring kompanije i poslovne banke već duže  vreme ukazuju da u praksi postoji dilema da li postojeća regulativa pruža mogućnost obavljanja dvofaktorskog sistema na način poznat u međunarodnoj praksi, što usporava rast ovog finansijakog instrumenta, izuzetno važnog za pospešivanje likvidnosti privrede. U okviru ukupne strategije države za stimilisanje izvoza, neophodno je stvoriti regulatorne uslove za obavljanje izvoznog faktoringa putem dvofaktorskog sistema, zaključeno je na sednici Sekcije, koja će, u tom pravcu, uputiti Inicijativu Ministarstvu finansija za donošenje  podzakonskog akta  vezano za član 7. Zakona o deviznom poslovanju.
Postojećim Uredbama, odnosno, podzakonskim aktima Zakona o deviznom poslovanju, regulisana su prava rezidenata i prenos potraživanja iz spoljnotrgovinskih  poslova na faktora rezidenta. Međutim,  nije regulisano plaćanje ili naplata od strane faktora nerezidenta, kao ni prenos potraživanja izmedju faktora-rezidenta i faktora-nerezidenta, što je preduslov za ukljucenje u jedan od dva sistema dvofaktorskog povezivanja. Na sednici je izraženo je mišljenje da ne postoji adekvatno poznavanje funkcionisanja dvofaktorskog sistema a ni volja regulatornih tela za razvoj dvofaktorskog sistema. U tom pravcu, Sekcija za faktoring je još pre godinu dana, podnela Inicijativu Deviznom sistemu Ministarstva finansija za donošenje Uredbe koja bi, shodno članu 7. Zakona o deviznom poslovanju, regulisala prenos potraživanja i dugovanja po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata na drugog nerezidenta, odnosno od strane drugog  nerezidenta, a  dodatno, faktoring kompanije  i banke su pojedinačno tražile mišljenje Deviznog inspektorata, vezano za mogućnost zaključenja i tretman ugovora o međunarodnom faktoringu u skladu sa čl. 7. Zakona o deviznom poslovanju, o čemu još uvek nema zvaničanog odgovora nadležnih institucija.  
Na sednici su razmenjena iskustva i stavovi članova sekcija po određenim praktičnim pitanjima, tipa vođenja kreditnog dosijea, promene dužnika u slučaju faktoringa sa pravom regresa, tretmana ogranka u poslovima faktoringa, kao i iskustva drugih zemalja u okruženju. Takođe, bilo je reči o osiguranju potraživanja,  pri čemu je istaknito da bi, uz uspostavljanje odgovarajućih procedura, AOFI mogao imati značajnu ulogu u osiguranju potraživanja domaćih faktoring kompanija.   Generalno, usvojen je zaključak da postojeće dileme i praznine u regulativi onemugućavaju razvoj međunarodnog faktoringa i usporavaju rast faktoringa, kao finansijakog instrumenta od izuzetne važnosti za  pospešivanje likvidnosti privrede, posebno izvoznika. Ipak, i pored navedenih ograničenja, faktoring beleži kontinuirani rast.  Prema raspoloživim podacima 10 aktivnih faktora, obim faktoring usluga u  2009. godini  iznosio je  435 miliona evra,  što je rast za 17% u odnosu na 2008. godinu. U ukupnom prometu četiri banke su učestvovale sa 33%, sa tendencijom povećanja obima usluga i broja  faktora u bankarskom sektoru. Preko 80% ostvarenog obima odnosio se na domaći faktoring, a prema granama privrede največe učešće u prometu imale su trgovina, farmacija, telekominikacije i ostale usluge.

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA