SEMINAR “RESTRUKTURIRANJE DUGOVA”

Dana 24. marta 2010. godine u Udruženju banaka Srbije održan je jednodnevni  seminar na temu “Primena INSOL principa na restrukturiranje dugova u Srbiji”, sa ciljem razvijanja jedinstvenog pristupa domaćeg bankarskog sektora u procesu restrukturiranju dugova svojih klijenata.
Seminar je realizovan u saradnji sa ekspertima iz advokatskih kancelarija, međunarodne Clifford Chance i domaće Karanović & Nikolić. Ova izuzetno  aktuelna tema okupila je veliki broj bankara, predstavnika Privrednih komora i drugih zainteresovanih učesnika, koji su se, između ostalog, upoznali sa primenom principa u praksi nekih susednih zemalja. 
Osnovni cilj seminara bilo je upoznavanje sa INSOL principima, koje je pripremila Međunarodna federacija stručnjaka za insolventnost 2000. godine, kao rezultat petogodišnjeg rada INSOL grupe kreditora. U izradi ovog projekta učestvovalo je preko 150 raznih institucija, a projekat podržan je od Svetske banke, Banke Engleske i Britanskog udruženja bankara. INSOL principi predstavlja inicijativu za uspostavljanje kolektivnog pristupa poverilaca prema kompaniji koja se nalazi u finansijskim teškoćama radi pomoći u očuvanju njene vrednosti, u korist svih poverilaca, kao i svih drugih zainteresovanih strana. Primena principa preporučuju se kao izjava o najboljoj međunarodnoj praksi u pristupu prema klijentima, koja istovremeno dovodi do najvećeg doprinosa ne samo zainteresovanim stranama, već  i ukupnoj finansijskoj stabilnosti.
Restrukturiranje je kompleksan proces i zahteva da učesnici postave ravnotežu između razloga i ciljeva, a glavni cilj je, svakako, izvući maksimalnu vrednost. Kao najčešći znaci upozorenja koji mogu da pokrenu proces restrukturiranja mogu biti sudski postupci, neispunjenje ugovornih obaveza i neplaćanje. Proces restrukturiranja zahteva koordinaciju između učesnika i može da bude uspešno implementiran na dogovornoj osnovi  ili u stečajnom postupku. Naime, Insol principi zagovaraju izbor dogovornog redstrukturiranja dugova nasuprot stečaju, koji predstavlja institucionalno rešavanje problema. Ovo se posebno odnosi na domaće tržište, koje je do donošenja novog Zakona o stečaju predstavljalo skup i vremenski dug proces, sa nedovoljno razvijenim institucionalnim kapacitetima. Naime, prema analizi Svetske banke iz 2008. godine prosečno trajanje stečajnog postupka privrednih društava na teritoriji Beograda iznosilo je 2,7 godine, procenat namirenja duga 25,4%, troškovi samog postupka 23% ukupne stečajne mase, pri čemi je od 24.000 pnelikvidnih preduzeća pokrenuto 794 stečajnih postupaka a od tog broja samo 29 je  postupku reorganizacije.  Novi Zakon o stečaju u tom pogledu predviđa novine koje treba da doprinesu efikasnijem i bržem sprovođenju stečajnog postupka, posebno što uvodi unapred pripremljen plan reorganizacije. Sa druge strane, dogovorno restrukturiranje je neregulisano, vremenski efikasnije, fleksibilno, sa većom kontrolom procesa od strane vodećih poverilaca, a što je posebno važno, ono omugućava nastavak poslovanja  klijenata, a time i moguće prevazilaženje finansijakih teškoća. Za ovaj vid restrukturiranja veoma je značajan sporazuma o mirovanju obaveza, koji se ogleda u zaštiti zainteresovanih strana od nastanka dalje štete. Posebno je značajna uloga profesionalnih savetnika, konsultanata i pravnika u ovom procesu, kao i uloga koordinatora koji treba da vodi proces i okupi ostale kreditore, kako bi se zaključio sporazum o mirovanju obaveza.
Na seminaru je istaknuto da je misija pravnog odeljenja MMF-a, prilikom posete UBS ove godine, pokazala je poseban interes za sagledavanje zakonskih i praktičnih problema i mogućnosti za pronalaženje najefikasnijih načina za restrukturiranje dugova i smanjenje broja blokiranih računa i nelikvidnosti preduzeća. Očekuje se da će novi Zakon o stečaju, doprineti efikasnijem sprovođenju stečaja, koji je u izboru načina restrukturiranja dugova preporučen kao opcija B.

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA