SRBIJA NA PRAGU PREZADUŽENOSTI 

 
Ukupni spoljni dug Srbije iznosi 22,93 milijarde evra, a za nepunih deset godina dugovanja su duplirana. Od 2000. godine do danas, Srbija se u proseku godišnje zaduživala po milijardu evra, čime se opasno približava zoni visokozaduženih država, ocenio je Branko Hinić, direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja.    
Prema poslednjim raspoloživim podacima NBS, ukupan spoljni dug javnog sektora Republike Srbije na kraju februara 2010. godine iznosio je 7,5 milijardi evra, od čega državni dug iznosi 6,9 milijardi evra, a dug po izdatim državnim garancijama 603,5 miliona evra. Dug privatnog sektora je skoro duplo veći - 13,1 milijardu evra, od čega dug preduzeća iznosi 10,3 milijardi a bankarskog sektora 2,7 milijardi evra. Prosečna ponderisana kamatna stopa za kredite, koje je država zaključila u 2009. godini, ne uključujući korišćenje kredita u okviru stendbaj aranžmana sa MMF-om, iznosila je 2,16 odsto. Prosečan rok otplate je 18 godina, a prosečan period počeka od četiri godine i 10 meseci. U ovaj prosek skoro da se uklapa i ruski kredit od 200 miliona dolara potpisan nedavno u Moskvi, namenjen za pokrivanje ovogodišnjeg budžetskog deficita. Iako će se potrošiti u ovoj godini, obaveza početka vraćanja je od 2012. dok poslednja rata dospeva 2021. godine. U ovom trenutku se ne zna sa sigurnošću šta je sa ostalih 800 miliona dolara, kojima bi trebalo da se finansiraju železnička i putna infrastruktura. Projekti su predloženi, a o tome će biti vođeni pregovori za mesec dana. 
U ovoj godini planirana je otplata javnog spoljnog duga od 496 miliona evra, od čega za otplatu glavnice 250,4 miliona evra, a za kamate 245,6 miliona evra. Međutim, mnogo veće su dospele obaveze preduzeća i banaka, koje iznose nekoliko milijardi evra. Ipak, više brine brzina zaduživanja od visine spoljnog duga i njegovog učešće u BDP.

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA