OKRUGLI STO “USLOVI FINANSIRANJA I MERE ZA POSPEŠIVANJE LIKVIDNOSTI”

 

Polazeći od činjenice da je nelikvidnost privrede gorući problem i ograničavajući faktor za rast ekonomske aktivnosti ali i kreditne aktivnosti bankarskog sektora, u organizaciji Udruženja finansijskih organizacija i Udruženja trgovine Privredne Komore Beograda, 05. maja 2010.godine, održan je okrugli sto na temu’’Uslovi finansiranja i mere za pospešivanje likvidnosti’’

 

Pored privrednika i bankara, u radu okruglog stola učestvovali su predstavnici Ministarstava ekonomije i regionalnog razvoja, Udruženja banaka Srbije, Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza i  stručne i naučne javnosti. Skup je otvorio predsednik Privredne komore Beograda dr Milan Janković, izrazivši uverenje da će učesnici okruglog  stola doprineti definisanju mera za rešavanje ovog gorućeg pitanja privrede. Uvodno izlaganje o kretanju cene kapitala na domaćem tržištu, uzroke visokih kamatnih stopa u poređenju sa okruženjem kao i predloge mera koje bi mogle doprineti obaranju kamatnih stopa i ublažavanju problema nelikvidnosti privrede, dao je prof dr Đorđe Đukić. 

 

Nelikvidnost privrede, otežana naplata i opšta kriza dužničko poverilačkih odnosa, skupi krediti i sve veći oprez bankarskog sektora, problemi su koji muče privrednike. Stimulativne mere Vlade RS, u delu subvencionisanih  kredita, doprinele su izvesnom rastu kreditne aktivnosti, posebno u delu kredita za likvidnost, ali su uslovi finansiranja nepovoljni a kamatne stope najviše u okruženju. Privrednici su suočeni sa nedostatkom obrtnog kapitala a bankarski sektor sa rastućim kreditnim rizikom i sve manjim brojem kreditno sposobnih klijenata, ocenili su u svojim izlaganjima predsednici Odbora Goran Perčević i Petar Stefanović. Prema oceni prof dr Đorđa Đukića, kamatne stope na kredite privredi na domaćem tržištu su veće u odnosu na okruženje, posebno u poređenju sa Hrvatskom, Rumunijom  i Bugarskom,  zbog kreditnog rizika, koji u Srbiji dodatno proizilazi iz deviznog rizika. Cena kapitala u naredne 3-4 godine  ne može biti niža zbog nedovoljne konkurencije u domaćem bankarskom sektoru, teško promenljivog rejtinga zemlje kao i očekivanog rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu. Takođe, cena domaćih izvora je visoka, ročna struktura nepovoljna jer dominiraju kratkoročni depoziti, a istovremeno, zbog visokog stepena indeksiranih kredita, 4/5 privrede trpi pritisak deviznog odnosno valutnog rizika. Potrebno je brže reagovati jer su dosadašnje mere i pored pozitivnih efekata, bile zakasnele i često bez dovoljno koordinacije između Vlade RS i NBS. U tom pogledu, potrebna je i brža reakcija u delu mera koje se odnose na obaveznu rezervu, a oslobođena sredstva banaka po tom osnovu mogla bi se usmeriti u izvozne kredite, što bi pozitivno uticalo na konkurentnost privrede i smanjenje cene bar ovog dela kredita. Generalno, proces treba učiniti bržim, klasifikaciju bilansne aktive prilagoditi domaćim privrednim uslovima a bankama na svaki način omogućiti da kreditiranjem pospešuju izvoz. Takođe, NBS bi morala bankama plaćati "cenu imobilizacije" sredstava obavezne rezerve što bi doprinelo snižavanju kamatnih stopa. Pozitivan signal bi predstavljao dogovor i zajednička izjava Vlade, NBS, komorskog sistema, poslodavaca i sindikata po svim bitnim pitanjima ekonomske politike. Prema oceni privrednika potrebni su  duži rokovi otplate kredita, do 15 godina,  sa grejs periodom od bar 2 godine. U cilju jačanja finansijske discipline i zaustavljanja lančane reakcije krize dužničko poverilačkih odnosa, potrebno je definisati rokove plaćanja,  a u cilju zaštite od prevarnih radnji,  potrebno je ograničavanje  i veća kontrola sve masovnijeg otvaranja novih firmi radi bežanja od postojećih obaveza i donetih sudskih presuda.

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA