NEOPHODNA SRPSKA RAZVOJNA BANKA

 

Srpska razvojna banka trebalo bi da bude institucija koja bi prvenstveno finansirala projekte sa visokim pozitivnim efektima, kao što su infrastrukturni projekti, i za koje komercijalne banke nisu zainteresovane, izjavio je danas saradnik Ekonomskog instituta Vladimir Vučković.

Vučković je ukazao da nerazvijene zemlje imaju potrebu za izdvajanjem približno pet odsto bruto domaćeg proizvoda za finansiranje razvoja infrastrukture, a imaju ograničene mogućnosti nastupa na domaćem i inostranom kreditnom tržištu zbog čega je potrebna razvojna banka. On je naglasio i da razvojna banka treba da deluje u oblastima za koje tržište nije zainteresovano kao što su infrastruktura, krediti za započinjanje posla i krediti malim i srednjim preduzećima.

Vučković je na predstavljanju biltena "Makroekonomske analize i trendovi", koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut, istakao da sada postoji veliki broj tela koje se bave sličnim poslovima, koje bi radila razvojna banka, kao što su Fond za razvoj, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.

Razvojna banka trebalo bi da sve te poslove objedini i učini efikasnijim, što je moguće samo ako je zakonski postavljena kako treba, istakao je on i dodao da bi zbog toga trebalo doneti poseban zakon koji bi regulisao rad razvojne banke. Prema njegovim rečima, osnovni kapital u razvojnu banku uložila bi država, a zatim bi mogli biti objedinjeni svi oblici razvojnog finansiranja iz različitih izvora, kao što su razvojni fondovi ili agencije.

U trećoj fazi bilo bi objedinjeno upravljanje izvorima razvojnog finansiranja iz inostranstva, kao što su krediti Svetske banke, EU, zatim javno-privatno partnerstvo sa poslovnim bankama i u poslednjoj fazi izlazak banke na tržište preko emitovanja hartija od vrednosti, objasnio je Vučković.

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA