SMANJENA POTREBA ZA NOVCEM MMF-a


Srbija će od odobrenih 400 miliona evra rate kredita od MMF-a, povući najverovatnije 50 do 60 miliona, jer je platnobilansni deficit zemlje niži od očekivanog, pa joj zbog toga više nije potrebno, rekao guverner u ostavci Radovan Jelašić, na otvaranju "Bank pres festa" na Beogradskoj bankarskoj akademiji.
Tokom prošle godine kapitalni prilivi, posebno strane direktne investicije, bili su veći od platnobilansnog deficita, što je dovelo do rasta deviznih rezervi i zato nema  potrebe da se novac od MMF-a troši u potpunosti. U 2008. godini platnobilansni deficit Srbije iznosio je 18,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno 6,1 milijardi dinara, a tokom 2009. godine, u vreme krize, došlo je do njegovog drastičnog smanjenja na 5,7 odsto BDP-a, odnosno 1,75 milijardi evra. Srbija svoj ekonomski rast ne može više da bazira na starom modelu, prema kome je trošeno 25 odsto više nego što je zarađivano, istakao je guverner u ostavci i podsetio da se od 2001. godine do danas makroekonomska stabilnost Srbije zasnivala na visokom prilivu kapitala, pri čemu je u Srbiju ušlo 12,5 milijardi evra stranih direktnih investicija i 17 milijardi evra kredita iz inostranstva. Najveći deo privrednog rasta Srbije pre krize zasnivao se na proizvodnji nerazmenjivih dobara, pre svega na sektoru usluga, i pri tome su rasli BDP i životni standard građana, ali i platnobilansni i spoljnotrgovinski deficit Srbije. Produženo funkcionisanje na takvim osnovama, uz sve neizvesniju održivost spoljnog duga Srbije, dovelo bi do urušavanja makroekonomske stabilnosti, naveo je guverner, ističući da je zbog toga nužno uspostaviti novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu i investicijama. To bi za građane značilo stabilan i sporije rastući životni standard i veću zaposlenost, ali tek na srednji i dugi rok. Takav model rasta podrazumevao bi i niži obim javne potrošnje, manje zaposlenih u javnom sektoru, generacijski dogovor oko nivoa penzija, održivost javnog duga na srednji i dugi rok i nižu inflaciju. Za privredu bi značio bolju infrastrukturu, veći prostor za finansijsku podršku, veću konkurenciju i potrebu za ubrzanim prilagođavanjem zbog neophodnosti izvoza kao i niža direktna i indirektna izdvajanja državi. Bankarskom sektoru bi novi model rasta doneo manje makroekonomske šokove, pre svega u sferi ekonomskog rasta, inflacije i kursa, zatim niže, ali dugoročno atraktivnije marže, više podrške investicijama nego tekućoj potrošnji i stabilniji portfelj fizičkim licima, istakao je guverner u svojoj prezentaciji
.  

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA