PRIVREDNICI NAJTEŽE PODNOSE KOLEBANJE KURSA

Predsednik Saveta Narodne banke Srbije i kandidat za guvernera Dejan Šoškić smatra da je kolebanje kursa dinara normalna pojava, a da bi cenu fiksiranja kursa, koje bi najviše odgovaralo uvoznicima, plaćali svi građani, ne samo sadašnji, već i budući. Šoškić objašnjava da je aktuelno kretanje kursa posledica i regionalne situacije i pada poverenja međunarodnih investitora u region kao celinu. Kolebanje kursa svake valute sa fleksibilnim deviznim režimom normalna je pojava. To svakodnevno uočavamo između evra, funte, dolara, jena, pa i dinara. Intervencije NBS su transparentne i samo u onim trenucima kada se proceni da bi bez njih došlo do suviše velike dnevne oscilacije deviznog kursa.
Kretanje kursa do kraja godine zavisiće, naveo je Šoškić, od oporavka izvoza i priliva direktnih stranih investicija. On objašnjava da su sve velike valutne krize poslednjih decenija - od Britanije 1992. do Argentine 2001 - u svojoj osnovi imale fiksni devizni kurs, a ishod je svuda bio isti: veliko trošenje deviznih rezervi i kada to nije bilo dovoljno, velika devalvacija koja je izazvala ogromni šok za privredu zemlje. Fiksni kurs odgovara uvoznicima, kao i građanima i privredi sa kreditima sa deviznom klauzulom ili u devizama, rekao je Šoškić, precizirajući da bi se fiksnim kursom olakšavao uvoz, a otežavao izvoz, što bi vodilo daljem deficitu i zaduživanju zemlje. Uz to, fiksiranje kursa imalo bi svoju cenu: trošenje deviznih rezervi radi odbrane deviznog kursa ili restriktivna monetarna politika, koja bi dinar činila stabilnim, ali po cenu nelikvidnosti i usporavanja ekonomske aktivnosti. Tu cenu bi plaćali svi građani, ne samo sadašnji, već i budući, ocenio je Šoškić.
On je napomenuo da su svi građani osetili recesiju, ali da je privrednicima u krizi mnogo teže. Voleo bih da vidim domaće privrednike koji su u stanju da u Srbiji mnogo više proizvode, izvoze, otvaraju desetine hiljada novih radnih mesta i naravno, da ovde plaćaju poreze, rekao je Šoškić. Tada, dodao je, njihovo bogatstvo, stvoreno u procesu stvaranja mnogo većeg bogatstva za zemlju u celini, ne bi smelo nikome da smeta. Zabrinjava brzina zaduživanja i javnog i privatnog sektora i veličina duga privatnog sektora prema inostranstvu, rekao je Šoškić i istakao da se poreske reforme, koje bi trebalo uvoditi obazrivo i uz temeljne prethodne analize, ne smeju odlagati.

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA