PRIVREDA IZGUBILA 95,7 MLRD. DINARA

Negativni neto finansijski rezultat povećan je sa 43,5 milijardi, odnosno za 120 odsto, pokazala je analiza poslovanja privrede koju je uradila Agencija za privredne registre. Neto dobitak zabeležilo je nešto više od 51.000 privrednih društava koja su zaradila oko 278 milijardi dinara, ali je gubitak više od 31.000 firmi bio daleko veći (373 milijardi).

Ono što je problematično jeste da je kumulirani gubitak srpske privrede skočio na čak 1.607 milijardi dinara. U analizi APR posebno se ističe i loša struktura srpske privrede, koja ne ide na ruku idejama kreatora ekonomske politike da bi Srbija trebalo više da se okrene izvozu. Naime, najveće učešće u BDP i dalje imaju sektori nerazmenjivih dobara i to učešće je čak i dodatno raslo u 2009. Čak tri četvrtine firmi posluje u sektorima nerazmenjivih dobara i nose 61,7 odsto ukupnih prihoda i 60,4 odsto ukupnih rashoda privrede. Što je još lošije, razmenljivi sektori su u 2009. godini poslovali sa gubitkom.

Javna preduzeća takođe su poslovala sa gubitkom koji je premašio sedam milijardi dinara, ali istini za volju, on je za čak 74 odsto manji od minusa zabeleženog u 2008. Tokom prošle godine smanjen je i broj javnih preduzeća, za 3,6 odsto tako da sada u 455 državnih firmi radi nešto više od 116.000 radnika, ali je to za samo 0,4 odsto manje od broja zaposlenih iz 2008. Više od polovine državnih preduzeća svrstano je u grupu malih. Kumulirani gubici javnih preduzeća sada iznose čak 287,8 milijardi dinara. I pored otežanog pristupa kreditima, pokazalo se da su firme povećale zaduženost za 16,3 odsto u odnosu na 2008. godinu na 2.339 milijardi dinara. Problematično je to što su se više okrenule kratkoročnim pozajmicama tako da su kratkoročni krediti rasli brže od dugoročnih. Pokazalo se i da su se kratkoročni i dugoročni krediti gotovo izjednačili (50,3 odsto odnosno 49,7 odsto).

Povrh toga, iz finansijskih izveštaja se vidi da taj novac nije iskorišćen efikasno jer je prinos bio manji od kamate koju su plaćali i pokazuje se da će za vraćanje kratkoročnih pozajmica preduzeća morati ponovo da se zadužuju, a to posledično vodi daljem nagomilavanju obaveza i generisanju rasta nelikvidnosti, navodi se u analizi. Pretežni uticaj na privredu i dalje imaju velike firme pa su tako imala i dominantan uticaj na gubitke. Velika preduzeća su u 2009. godini iskazala negativan neto finansijski rezultat u iznosu od 74,5 milijard dinara odnosno više od dve trećine ukupnih gubitaka privrede. Mala preduzeća zaradila su 5,9 milijardi dinara (ali je reč o padu od 83 odsto u odnosu na 2008.), dok su srednja privredna imala višestruki rast gubitaka koji su iznosili 27,1 milijard dinara. I u grupaciji preduzetnika, poslovni rezultati ukazuju da je 2009. bila teška godina. Tako je ukupno 21.899 preduzetnika za 5,8 odsto smanjilo broj zaposlenih, koji sada iznosi 49.872. Ali, u toj grupaciji ubeležena je i dobit na kraju godine od, istina, simboličnih 1,9 milijardi dinara, što je za oko 40 odsto ispod prošlogodišnjeg rezultata.

I 630 društvenih preduzeća, od kojih najveći broj posluje u sektoru prerađivačke industrije i trgovine, prošlu godinu završilo je sa gubitkom od 11,5 milijardi dinara, što je 52 odsto više u odnosu na 2008. U preostalim društvenim preduzećima zaposleno je oko 11.600 radnika, što je za 45 odsto manje od broja zaposlenih iz prethodne godine. Nešto bolje su prošle zadruge, čiji poslovni gubitak je upola manji nego 2008. i iznosi oko 900 miliona dinara. Zadruge se najčešće javljaju u sektoru poljoprivrede, čine 2,4 odsto svih preduzeća, a u ukupno 2.129 zadruga zaposleno je 8.500 radnika, što je u odnosu na prethodnu godinu manje za 13,7 odsto.

Porazni rezultati su zabeleženi i u grupaciji privatizovanih preduzeća, gde je gubitak u odnosu na 2008. godinu uvećan za 7,2 odsto i iznosi 7,5 milijardi dinara, što otvara i pitanje koliko su ispunjeni ciljevi tog procesa. Podsetimo, po definiciji, promena titulara kod društvenih firmi trebalo je da obezbedi veću produktivnost i efikasnost preduzeća i da doprinese otvaranju novih radnih mesta. Umesto taga, broj privatizovanih preduzeća u prošloj godini smanjen je za 14,4 odsto, tako da sada radi 1.481 preduzeće, a u njima je broj zaposlenih smanjen za više od 10 odsto, na 112.600 radnika.

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA