BANKE POZAJMILE MILIJARDE PRIVREDI

Prošle godine zajmovi realnom sektoru su povećani s 852 na hiljadu milijardi dinara, ili za 17,8 odsto. Ove godine je usledio dodatni rast plasmana od deset odsto, i u realni sektor je plasirano 1.104 milijarde dinara. Istovremeno, prvog radnog dana ove godine u repo operacije banke su plasirale 170, a na poslednjoj aukciji, 28. jula, svega 77 milijardi dinara. To pokazuje da se, posle smanjenja referentne kamatne stope NBS, bankama ovaj posao sve manje isplati. Inače, od početka 2009. godine državni stok hartija od vrednosti je premašio 130 milijardi dinara.

Goran Milićević, izvršni direktor u Komercijalnoj banci, kaže da, usled krize, kod privrednika postoji nesklad između želja i mogućnosti. On dodaje da su za banku plasmani u preduzeća dugoročno interesantniji nego u hartije od vrednosti, a da radije posluju s državom samo kada izostaje pouzdanost u privredi. U Alfa banci kažu da će sa snižavanjem referentne kamatne stope NBS, pod pretpostavkom da stopa inflacije ostane nepromenjena, biti sve manje dilema u vezi s tim da li banke radije plasiraju novac u kredite privredi ili državi, jer se sa obaranjem osnovne kamate banke stimulišu da pozajmljuju sredstva privredi. Interes banaka je da plasiraju što više novaca uz što manji rizik. Zahvaljujući određenim regulatornim modalitetima, država se može smatrati sigurnim dužnikom banke. Međutim, dugoročni interes banaka jeste i što veća disperzija rizika. To znači da poslovi kreditiranja građana, preko malih i srednjih do velikih privrednih subjekata,obezbeđuju stabilnost i, što je naročito važno, mogućnost plasiranja velikog broja bankarskih proizvoda i usluga, kažu u Alfa banci.

Branislav Radovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Unikredit banke, kaže kako je normalno da banke više posluju sa stanovništvom i privredom s obzirom na veći poslovni potencijal za saradnju, ali je država, kao nosilac dobrog kreditnog rejtinga, svakako interesantan poslovni partner za svaku banku, a posebno kada se uzmu u obzir infrastrukturni projekti (putevi, železnice, obnovljivi izvori energije, itd) koji su planirani u narednom periodu. "Osnovni problem sa kojim se banke suočavaju u kreditiranju privrede jeste činjenica da je sa ekonomskom krizom došlo do pada proizvodnje i prodaje u privredi, što je za posledicu imalo umanjenje ukupnih prihoda od poslovanja privrednih subjekata. Uglavnom je smanjenje ukupnih prihoda bilo praćeno smanjenjem troškova poslovanja, ali nedovoljnom brzinom, pa su kompanije u 2009. i 2010. godini, pored smanjenja prihoda iskazivale i smanjenje profita. Kada se ovome doda i jačanje kursa evra u odnosu na dinar, jasno se može zaključiti da je otplatni kapacitet za servisiranje kreditnih obaveza u srpskoj privredi opao", kaže on. "Broj kredita koji se otplaćuju sa kašnjenjem dužim od 90 dana ili se uopšte ne servisiraju povećan je i trenutno iznosi nešto ispod 10 odsto ukupnog kreditnog portfolija srpskih banaka. Nadamo se da se iznos ovakvih kredita neće povećavati i da će srpska privreda ući u period konsolidacije u kojem je nivo troškova poslovanja prilagođen ukupnim prihodima koji se ostvaruju u vremenima krize, čime se osigurava servisiranje kreditnih obaveza", navodi Radovanović .

 

Kreditni portfolio Unikredit sredstava odobrenih privredi od početka 2008. godine pa do danas uvećao se za 100 odsto i trenutno iznosi nešto preko milijardu evra. Najveći rast je bio 2008, dok je neto rast kredita privredi u 2009. iznosio nešto preko 10 odsto. U 2010. godini se očekuje neto rast za 20 odsto. U Sosijete ženeral banci kažu da je normalno da banke rado posluju sa državnim preduzećima s obzirom na to da državni rizik generalno predstavlja najniži kreditni rizik za banke. U poslednje vreme povećao se broj kreditnih aranžmana koji su obezbeđeni i dodatnom državnom garancijom, kao posledica povećane podrške države u situaciji ekonomske krize, a to sigurno dodatno povećava zainteresovanost banaka za usmeravanje sredstava u ovom smeru. Sa druge strane, privatni sektor ima svoje prednosti i perspektive i sigurno zaslužuje podjednaku pažnju,što su banke i dokazale tokom prethodnog perioda. Prošle godine, banka je povećala iznos lokalnog finansiranja za čak 52 odsto u odnosu na kraj 2008, čime je, zajedno sa garancijskim poslovima i kros-border kreditima, premašen nivo od milijardu evra sveukupne podrške srpskoj ekonomiji. Isti trend se nastavlja iu 2010. godini.

Udruženje finansijskih organizacija

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

INFORMACIJE

STATISTIKA