MR DEJAN VASOVIĆ, GRADSKI ARHITEKT - URBANISTIČKI IZAZOVI GLAVNOG GRADA


Mr Dejan Vasović, gradski arhitekt, je za"Danas" govorio o urbanističkim izazovima glavnog grada: "Najveći poduhvati u Beogradu realizovani su zahvaljujući pažljivom planiranju i hrabrim i vizionarskim urbanističkim rešenjima. Mislim da se završava period divljanja, nasilja pojedinačnih, sitnih interesa nad opštim, javnim potrebama. Svima nam je jasno da grad mora pažljivo da planira svoj razvoj, a da pojedinačni objekti moraju da se uklope u planove grada. U urbanizam se ponovo vraćaju principi struke, i na urbanistima je da se izbore za značaj koji su ranije imali u kreiranju politike razvoja grada. Okolnosti su se izmenile, ne postoji više samo jedan interes, ali to je i izazov za ovu struku - da pomiri nove, raznovrsne interese. Grad Beograd je veoma zainteresovan da se u novim okolnostima pronađu najbolja rešenja za ravnomeran i siguran razvoj grada." 

Kada ste stupili na funkciju gradskog arhitekte najavili ste velike projekte koje bi trebalo da uradi Grad u naredne četiri godine?

U današnje vreme 
većina stanovništva na planeti živi u gradovima. To znači da će konkurencija među gradovima biti sve veća. Beograd je započeo više velikih projekata. Neki od njih već su vidljivi: u okviru velikog projekta urbane rekonstrukcije rekonstruisano je više gradskih saobraćajnica, gradi se most na Adi, rekonstruisano je i izgrađeno više škola, vrtića, neprofitnih stanova. Započeta je izgradnja 5. i 6. perona stanice Beograd centar u Prokopu, remont postojećih i nabavka novih voznih garnitura za Beogradsku železnicu, uskoro počinje velika rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, gradi se obilaznica oko Beograda, u toku je izrada projektne dokumentacije i priprema se potpisivanje ugovora o izgradnji drugog mosta preko Dunava i 22 kilometra saobraćajnice... Svi ovi projekti spadaju u značajne gradske infrastrukturne projekte, za njih je Grad obezbedio znatna sredstva, i biće realizovani tokom naredne tri do četiri godine.

Mnogi projekti započeti su ali nisu završeni. Na primr: nova opera kod Ušća, Akva park, Prokop... Šta će biti s njima?

Kao 
i svuda, značajni projekti zapadaju u teškoće, bilo da su finansirani od države ili od privatnog sektora. Projektovanje i izgradnja traje godinama, uključuje mnoge ljude, brojne struke i značajna sredstva. Tokom projektovanja i izgradnje uslovi se značajno menjaju, što nekada dovodi i do zaustavljanja projekata. Tada njihova sudbina zavisi od istrajnosti onih koji su ih pokrenuli, ali i od stvarnih potreba i mogućnosti sredine. Neki od projekata koje ste naveli ostali su na nivou idejnog rešenja, izgradnja drugih je započela i stala zbog nedostatka novca. Verovatno će biti nastavljeni kada se steknu uslovi. Mislim da je izgradnja železničke stanice Beograd centar - Prokop nešto što će sigurno biti završeno, zbog značaja koji ima.

Puno se pričalo o silasku Beograda na reke. Šta će biti sa tom idejojm? Hoće li ona biti realizovana i kada?

Gr
rad je izašao na reke na Novom Beogradu i Zemunu. Hiljade Beograđana uživaju u blizini dve velike međunarodne reke. S druge strane, uže gradsko jezgro tzv. starog Beograda, sada na svoje reke izlazi u najvećoj meri preko industrijskih zona. Ono što je bilo dobro za razvoj privrede, sprečilo je korišćenje priobalja za stanovanje, poslovanje i rekreaciju. Poslednjih godina struktura beogradske privrede ubrzano se menja. Industrijski kompleksi i zone izmeštaju se sa reka, iz centra grada, ka periferiji. Na taj način stvoriće se uslovi da se priobalje koristi za druge namene, pre svega poslovno-stambene komplekse i rekreativne centre.

Šta je sa Dorćolskom marinom?

O
vaj projekt je privatna investicija i njegova realizacija zavisi od volje i mogućnosti finansijera.

Kako rešiti problem divlje gradnje u centru grada, posebno zaštićenim zonama? Da li će već izgrađeni objekti biti legalizovani?

G
rad Beograd je osnovao novi Sekretarijat za legalizaciju koji će voditi postupak legalizacije. Prilikom legalizacije vodiće se računa da li se nelegalni objekti mogu uskladiti sa važećim planovima. Verujem da će se u svakom pojedinačnom slučaju razmatrati sve okolnosti, i da će se posebna pažnja voditi o usklađenosti sa uslovima zaštite na pojedinim lokacijama. Sprečavanje divlje gradnje moguće je samo kroz stvaranje uslova za legalnu gradnju. Ako potencijalni graditelj može da bira između više različitih, infrastrukturno opremljenih lokacija, verujem da će se opredeliti za neku od ponuđenih, umesto da zida na mestu gde to nije dozvoljeno i da se izlaže riziku da mu sve što sazida bude srušeno.

Koji su najveći urbanistički planovi za ovu godinu?

N
ovim Zakonom o planiranju i izgradnji propisane su velike obaveze u izradi planske dokumentacije. Pred gradom je veliki izazov da u zakonskom roku, u predstojećih 18 meseci, izradi prostorne planove i planove regulacije za čitavo područje. Ovo je izuzetno obiman posao i zahtevaće veliki napor od svih učesnika i izradi planova. U decembru donete su odluke o izradi izmena i dopuna Regionalnog prostornog plana administrativnog područja grada Beograda, prostornih planova opština Surčin, Lazarevac, Obrenovac, Mladenovac, Sopota, Barajeva, Grocke, o izradi Generalnog urbanističkog plana Beograda, izradi planova generalne regulacije građevinskog područja grada Beograda, više planova detaljne regulacije. Izrada ovih planova angažovaće praktično sve urbanističke i planerske kapacitete grada.

Krajem prošle godine u Kopenhagenu je organizovan svetski skup posvećen klimatskim promenama. Beograd je takođe učestvovao. Koje su najvažnije poruke ovog skupa?

Najva
žnija poruka je da postoji samo jedan put: put održivog razvoja, čuvanja energije i životne sredine, korišćenja obnovljivih resursa. Beograd veoma ozbiljno prilazi planiranju budućeg razvoja. Značajne poluge razvoja biće energetska efikasnost i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, kao i zaštita životne sredine. Mi imamo dobre osnove, a planiramo da energetski unapredimo naše zgrade boljom izolacijom, unapređenjem sistema daljinskog grejanja, i primenom efikasne rasvete. Ove mere dovešće do značajnih ušteda, kako novca iz gradskog budžeta, tako i novca građana.

Kako vidite Beograd za 10 do 20 godina, u pogledu urbanizma?

Kao ne
kad. Kao isplaniran i uređen grad. Kao grad sa predviđenim potencijalima i isplaniranim razvojem. Kao dobru osnovu za generacije koje dolaze. Ne treba zaboraviti da smo mi uživali, a i danas koristimo, blagodeti kvalitetnog planiranja iz vremena naših očeva. Red je da i mi nešto uredimo i ostavimo našim naslednicima.

Kada će Beograd dobiti metro?

Nad
am se uskoro. Pred nama je donošenje odluka vezanih za preciziranje projektnog zadatka i izradu tehničke dokumentacije potrebne za izgradnju metroa. Brzina izgradnje prve linije metroa zavisiće u velikoj meri od sredstava koja uspemo da obezbedimo. Ukoliko svi budemo puno radili, verujem da će za deset godina Beograd imati barem jednu metro liniju.

 

Udruženje građevinarstva i komunalne delatnosti

Info