REZULTATI KONKURSA ZA NOVU ZGRADU FILHARMONIJE

Ove nedelje okončan je arhitektonski konkurs za rešenje nove zgrade Beogradske filharmonije u bloku 13 na Novom Beogradu. Konkurs je organizovala Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, a do krajnjeg roka za predaju pristiglo je ukupno 34 konkursna rada. Žirijem je predsedavao gradski arhitekta Milutin Folić, dok su članove činili arhitekte Nebojša Minjević, Irina Korobina, prof. Dejan Miljković, Bojan Kovačević i zamenik člana žirija Milana Jočić. Jednoglasno su doneli odluku o dodeli tri nagrade i četiri dodatna otkupa.

Blok 13 je jedan od neispunjenih potencijala Novog Beograda za koji se vezuju brojni projekti. Relativno kratka istorija obeležena je brojnim idejama o nameni i iskorišćenju ovog prostora, međutim kako mu okolnosti nisu išle na ruku, monumentalni i ambiciozni planovi još uvek čekaju bolje dane. Na nedavno završenom konkursu zadatak je bila nova zgrada Beogradske filharmonije, koja kao objekat kulture nastavlja tradiciju javnih namena na ovom prostoru. Pored zgrade filharmonije, zadatak konkursa obuhvatao je i privođenje nameni zapadnog dela bloka, odnosno prostora između YUBC centra u bloku 12 i zgrade SIV-a. Za ovaj deo bloka planirana je poslovno-komercijalna namena, a autorima je data sloboda da sami ispitaju prostorne i funkcionalne kapacitete lokacije.

Prva nagrada – 1 milion dinara
Autorski tim: Dragan Marčetić, dipl.inž.arh., Milan Maksimović, dipl.inž.arh.
Saradnici: Mihailo Pejčinović, master inž.arh., 3D modelovanje i rendering; Dimitrije Puzović, student MASA, grafička obrada ambijenata

Prvonagrađeno rešenje predstavlja jednu jako suptilnu realizaciju, koju odlikuje pokušaj da se objekat uklopi u već postojeći ambijent otvorenog zelenila i blokovsku geometriju. Objekat filharmonije zamišljen je kao produžetak javnog zelenila, gde se zakošeni krov nastavlja kao aktivna površina, a krovne ravni postaju „zamena" prirodnog ambijenta koji je „oduzet" objektom. U tom smislu, ovo rešenje je vrlo uspešno donelo nove funkcije u ovaj deo bloka, stvarajući nove prostorne atrakcije u skladu sa parkoviskim prostorom, rekom Dunav i zelenim travnjacima „Palate Srbija”. Krovno zelenilo zamišljeno je kao parkovsko uređenje sa raznim rekreativnim sadržajima, vidikovcima sa mestima za sedenje, vežbaonicama ili eventualnim trim stazama.

Ispod zakošenog krova nalazio bi se višenamenski prostor. Autori su pokušali da pitanje ekonomske održivosti reše kroz kombinovanu namenu objekta, odnosno uklapanje filharmonije sa komercijalnim sadržajima. Od ukupnih 75.000 m² bruto prostora, oko 26.600 m² bio bi prostor filharmonije, 18.800 m² bi bilo svojevrsni tržni centar, dok bi ostatak otpadao na tehniku i garaže. Po današnjem ključu, projekti se polako prilagođavaju za novu ekonomsku „čarobnu" reč – privatno javno partnerstvo. Ovako veliki komercijalni segment u objektu kulture treba da navodno obezbedi sredstva za njegovu gradnju, odnosno održavanje u budućnosti.

Udruženje građevinarstva i komunalne delatnosti

Info