NIČU GRADILIŠTA A NEMA ŠKOLOVANIH ZIDARA, TESARA, ARMIRAČA..

Građevinske firme u Srbiji imaju sve više posla, a vrednost radova na kojima mogu da rade domaći neimari u naredne dve godine je 970 miliona evra. Posla će biti, ali školovanih zidara, tesara, armirača, keramičara , vodoinstalera sve je manje u Srbiji. Interesovanje za upis u građevinske škole izuzetno je malo. U celoj Srbiji ove godine je upisano samo 10 zidara, osam tesara i četiri armirača, a poslednjih nekoliko godina za vodoinstalatera nije se nije prijavio ni jedan učenik.

Direktorka Građevinske škole Beograd Dragana Radovanović, kaže da je ta škola jedina u Srbiji koja školuje deficitarna građevinska zanimanja - zidare, tesare, armirače.

- Školovanih vodoinstalatera u Srbiji uskoro više neće biti, jer je poslednji kod nas završio školu pre tri godine. Već 10 godina nema staklorezaca i kamenorezaca, nema zainteresovanih učenika za te smerove - rekla je Radovanović.

Ona kaže da ih građevinske firme stalno zovu i traže zidare, tesare, armirače. U ovom momentu privreda traži 26 tesara, a iz školskih klupa u junu izaćiće samo tri tesara.

To što je malo interesovanje učenika za majstorska zanimanja, Radovanović kaže da su „najveći problem roditelji" koji decu usmeravaju na četvorogodišnja zanimanja.

- Možda treba malo više da se promovišu ta zanimanja , pošto je očigledno da potreba postoji u privredi. Roditelji smatraju da su to teški poslovi, te je zbog toga malo interesovanje učenika - kaže Radovanović i dodaje da se u njihovoj školi na te smerove uglavnom upisuju deca koja dolaze iz unutrašnjosti.

Kako kaže svi učenici po završetku školovanja imaju mogućnost odmah da počnu da rade i to za pristojne plate, te je kao primer navela učenika koji je počeo da radi u Energoprojektu i sa trećim stepenom ima platu kolika je njena plata kao direktora škole.

Radovanović kaže da je napravljen pozitivan, mali korak prošle godine kada je Ministarstvo prosvete ograničilo da se u četvorogodišnje škole mogu upisati samo oni koji na maloj maturi ostare minimum 50 bodova.

Tako je Građevinska škola Beograd prošle i pretprošle školske godine upisala četiri, odnosno pet učenika, da bi ove godine u školske klupe selo deset budućih zidara. Slično je i sa tesarima, gde je prošle i pretprošle godine upisano četiri, odnosno tri učenika na taj smer, da bi ove godine bilo upisano duplo više.

Predsednik Udruženja geodetskih i građevinskih škola Srbije Stanko Matić kaže da se građevinska industrija polako pokreće u Srbiji, da niču nova gradilišta, ali da će Srbija imati problem sa radnom snagom. Pozitivan pomak očekuje od politike Ministarstva prosvete oko dualnog obrazovanja, te da će se u narednom periodu na deficitarna građevinska zanimanja upisivati mnogo više učenika. To što se danas mnogi prekvalifikuju za građevinske radnike je, kako kaže, dupli trošak za državu koja plaća školovanje učenika, a zatim i prekvalifikaciju jer ne mogu da nađu posao u struci.

Za tesare smatra da su više od zanatlija, da su umetnici, te podseća da dobar tesar u Srbiji danas ima platu i više od 1.000 evra.

Danas je sve više ljudi na gradilištima koji su završili neku drugu školu, a silom prilika dospeli su na građevinu. Možda je to jedan od razloga zašto se najviše povreda na radu dešava baš na gradilištima.

Udruženje građevinarstva i komunalne delatnosti

Info