NAJVEĆI PROBLEM JE NESREĐENA EVIDENCIJA NEPOKRETNOSTI

 

U organizaciji Udruženja građevinarstva i komunalne delatnosti u Privrednoj komori Beograda, 19. aprila 2010. godine, održan je Okrugli sto na temu: KONVERZIJA PRAVA KORIŠĆENJA GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA U PRAVO SVOJINE. U novom Zakonu o planiranju i izgradnji, nakon usvajanja Uredbe kao podzakonskog akta, pitanje svojine nad građevinskim zemljištem, rešava se konverzijom prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine. Najveći problem predstavlja odredba po kojoj će se konverzija vršiti bez naknade i sa naknadom, koja još uvek, nije precizno definisana i pruža mogućnosti arbitražnosti i pristrasnosti veštaka koji će određivati visinu naknade. Očekuje se, da će većina građana to pravo ostvariti bez naknade, jer bi uz zahtev za konverziju trebalo priložiti list nepokretnosti ili vlasnički list. Međutim, naknadu će morati da plate vlasnici preduzeća, koji su privatizacijom ili stečajem došli do zemljišta, a nisu nastavili proizvodnju, već žele da ga pretvore u građevinsko zemljište.

 

Strahinja Sekulić, gradski pravobranilac, smatra da kod primene Uredbe o konverziji problem predstavlja ne snalaženje naše uprave, koja bi trebalo da izađe u susret investitorima, ali i nesređena evidencija nepokretnosti (zemljišne knjige, katastar) i loša parcelacija, tako da investitor ne zna tačno šta je njegovo. Zato bi paralerno sa konverzijom trebalo raditi i preparcelaciju zemljišta. Kada su u pitanju restitucija i denacionalizacija, bilo naturalna ili novčana, država je za eksproprijaciju isplaćivala, značajne sume novca, tako da bi to trebalo posmatrati odvojeno. Takođe, kroz besplatnu konverziju vrši se određena vrsta denacionalizacije. Tržišna vrednost zemljišta, odnosno naknada za konverziju trebalo bi da se odredi prema jasnim i preciznim parametrima i kriterijumima, što će, u krajnjem uticati i na cenu izgrađenog kvadrata. Osnovni kriterijumi trebalo bi da budu: tržišna vrednost zemljišta u istoj urbanističkoj zoni, stepen komunalne opremljenosti i urbanistički parametri.

 

Dr Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda, je ukazao na neophodnost ponovnog pokretanja ideje za formiranje Agencije za projekte i investicije u Beogradu u saradnji sa Skupštinom grada, koja bi se kao telo na nivou grada bavila brojnim problemima vezanim za investiranje i izgradnju. Često se dešava da opšti interes nije konpatibilan sa privatnim, jer su mnogi investitori više okrenuti prema lokalnom a manje ka globalnom i opštem interesu. Beograd bi ovo pitanje trebalo da reši po ugledu na slične gradove i regione u Evropi.

 

Privredna komora Beograda, će i ubuduće objedinjavati sve predloge, sugestije i inicijative građevinara i investitora, kako bi se u saradnji sa nadležnim institucijama grada i Republike došlo do najopitimalnijih rešenja, jer je činjenica da je nedostatak investicija konstantan, a za to su uzrok sistemska rešenja i ne odgovarajući način rada administracije.

Udruženje građevinarstva i komunalne delatnosti

Info