2. SEDNICA ODBORA UDRUŽENJA GRAĐEVINARSTVA I KOMUNALNE DELATNOSTI


Kao prioritet na dnevnom redu sednice Odbora Udruženja građevinarstva i komunalne delatnosti Privredne komore Beograda, održanoj 15. aprila 2009. godine bila je operacionalizacija poslova u ralizaciji Plana i Programa rada Udruženja u narednom periodu. S obzirom da su se okolnosti, kada je u pitanju oblast građevinarstva, u proteklom periodu u mnogome promenile, naročito nakon recesije, zastoja u investiranju, pada proizvodnje industrije građevinskog materijala i drugih negativnih efekata globalne finansijske krize, ocenjeno je da će se negativan uticaj iskazati i na isplativnost izgrađenih ili planiranih projekata izgradnje komercijalnih objekata u Beogradu. Kako je Plan i program rada Udruženja bio koncipiran još krajem 2008. godine potrebno je prilagoditi ga novonastaloj situaciji. 

 

 

PLAN I PROGRAM RADA UDRUŽENJA GRAĐEVINARSTVA I KOMUNALNE DELATNOSTI

TREBALO BI PRILAGODITI NOVONASTALOJ SITUACIJI

Dejan Mišović, predsednik Odbora Udruženja, je u cilju što bolje operacionalizacije aktivnosti Udruženja predložio da se članovi Odbora dogovore oko zajedničkih tema i aktivnosti i ponude konkretne predloge nadležnim institucijama, kako bi se na najbolji način rešavali nagomilani problemi u oblasti građevinarstva. Odbor Udruženja građevinarstva i komunalne delatnosti Privredne komore Beograda sastavljen je od predstavnika najreferentnijih kompanija iz oblasti građevinarstva, tako da njegovi predlozi i inicijative imaju mnogo snagu i značaj, od samostalnih pokušaja građevinskih kompanija da svoje predloge za rešavanje problema u građevinarstvu artikulišu i prezentiraju pojedinačno. Udruženje građevinarstva i komunalne delatnosti okuplja veliki broj preduzeća sa različitim kapacitetom i delatnostima (visokogradnja, niskogradnja, projektovanje, indutstrija građevinskog materijala i komunalne delatnosti), koja bi svoje specifične zahteve mogla formulisati i kroz pododbore, ali koji ne bi trebalo da budu inkompatibilni sa stavovima Odbora Udruženja. Zajedničkim naporima trebalo bi odrediti i minimalnu cenu rada, kako niko ne bi mogao da ide sa damping cenama u građevinarstvu.

Dobroslav Bojović, član Odbora je istakao da je prema poslednjoj verziji Zakona o planiranju i izgradnji u članu 93. predviđeno da svim fizičkim i pravnim licima kojima je dato na korišćenje građevinsko zemljište u državnoj svojini radi izgradnje objekata, a koja u rokovima propisanim ranije važećim Zakonom, nisu nastavila korišćenje zemljišta po osnovu ugovora o zakupu, prestaje pravo korišćenja. Ovo bi podrazumevalo da mnogi investitori u kratkom roku ostanu bez svojih lokacija, a zbog pravne nesigurnosti došlo bi i do povlačenja stranih partnera i investitora. Dat je predlog, a članovi Odbora su ga jednoglasno prihvatili, da se ministru životne okoline i prostorno planiranje, gospodinu Oliveru Duliću, pošalje zahtev s ciljem da bi rešenjima u novom Zakonu o planiranju i izgradnji trebalo omogućiti pravnm i fizičkim licima koja imaju upisano pravo korišćenja u javnim knjigama da to pravo i zadrže.

Prema mišljenju Jelice Stošić, zamenika predsednika Odbora Udruženja, veliki je problem dobijanja dozvola, što predstavlja rizik za investitore, naročito kada procedure nisu striktno propisane, tako da su pristupi i tumačenja različiti, jer se neretko dešava da se urbanistički akti izdaju na osnovu akta o urbanističkim uslovima, kombinovanjem različitih parametara iz više planova, odnosno da se, slobodnom procenom utvrđuju osnovni urbanistički parametri za izgradnju objekata.

Mirjana Sićević, v.d. sekretara Udruženja građevinarstva i komunalne delatnosti, je istakla da su danas uslovi i situacija u oblasti građevinarstva potpuno drugačiji u odnosu na period kad je donet Plan i program rada Udruženja. Postojeći Zakon o planiranju i izgradnji iz 2003. godine, kao sistemski zakon, predstavljao je dobru osnovu, ali su, njegova implementacija i loša praksa za sobom ostavili brojne probleme. Zato je osnovni cilj donošenja novog zakona da se pojednostave i ubrzaju sve procedure za izdavanje potrebnih akata za izgradnju, da se poveća pravna sigurnost i odgovornost svih učesnika u postupku.

Ocenjeno je, takođe, da bi institucije nadležne za licenciranje preduzeća i pojedinaca, kao i institucije za obavljanje revizije, nadzora i inspekcijskih poslova, trebalo da budu profesionalne i nezavisne, jer bi se time povećala konkurentnost u oblasti građevinarstva i na najmanju meru svela nelojalna konkurencija i siva ekonomija.





 

Udruženje građevinarstva i komunalne delatnosti

Info